ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1985
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Gandi, Indira
Naslov Moja istina / Indira Gandi ; predgovor Rađiv Gandi ; sa engleskog prevela Dragana Stavjel
Jedinstveni naslov My truth
Vrsta građe intervju
Jezik srpski
Godina 1985
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nova knjiga, 1985 (Beograd : Kultura)
Fizički opis 185 str. : ilustr. ; 24 cm
Drugi autori - osoba Gandi, Rađiv
Stavjel, Dragana
Pušpadas, Emanuel
Mates, Leo
Zbirka ǂBiblioteka ǂSvedočanstva
ISBN (Broš)
Napomene Prevod dela: My Truth / Indira Gandhi
Tiraž 3.000
Predgovor Rađiva Gandija za jugoslovensko izdanje: str. 5-6
Str. 171-173: Pogovor / Emanual Pušpadas
Str. 175-182: Pogovor / Leo Mates
Beleška prevodioca: str. 185.
Predmetne odrednice Gandi, Indira, 1917-1984

Predgovor Emanuela Pušpadasa za originalno izdanje
Mnogi intervjui iz kojih je sačinjena ova knjiga započeti su povodom desetogodišnjice Indire Gandi kao premijera Indije. Deset godina u životu jedne zemlje nije mnogo, ali deset godina u životu šefa vlade, znači prilično. U prilog tome, gledajući unazad, opravdano je da se sumiraju svi događaji.
Predmet ove knjige stoga, nije da odgovori na pitanja od tekućeg interesa, što bi sigurno bilo zanimljivo, već da se ono što je učinjeno sagleda kroz retrospektivu. Cilj ove knjige je da prikaže ko je gospođa Indira Gandi i kako je njena ličnost sazrevala, da ukaže na neverovatan skup okolnosti koji su joj omogućili da postane ličnost što vlada šestinom čovečanstva. A ovo se moglo postići samo na taj način da se Indiri Gandi omogući da se u svemu u potpunosti lično izjasni.
Izgledalo je donekle nemoguće i nelogično zamoliti jednog šefa vlade da se stavi u takvu ulogu. Ipak, to je ono što sam pokušao i na šta je Indira Gandi pristala. Bez svake sumnje, iskustva u razgovorima s ljudima na visokim položajima govore da je gotovo neverovatno da se jedna takva ličnost potpuno stavi na raspoloženje sagovorniku. Ali, pristanak na ovakvu vrstu razgovora posledica je izuzetnog karaktera i pogleda na život koji je svojstven samo Indiri Gandi.
Ovakav pregled mogla je da obelodani samo gospođa Indira Gandi lično. Zbog toga joj je omogućeno da lično govori kroz ovu knjigu. Pitanja na početku svakog poglavlja služe radi naglašavanja i podsticanja ekspresije, uspostavljanja veze između vremena i događaja i konačno, radi obezbeđivanja logičnog toka sećanja.
Pored javnog priznanja Indiri Gandi kao ličnosti od visokog značaja, koja se uspela do statusa lidera, kako je opisano u štampi i na televiziji, ovi intervjui pomažu da se otkrije život vredan pažnje; tokom razgovora, insistirali smo da Indira Gandi sama govori o svom poreklu, o svojim dečjim snovima, o njenim ciljevima, problemima i povremenim porazima i, konačno, o reakcijama na događaje i sve ovo zajedno, kao sveobuhvatnost, čini suštinu njene ličnosti.


Indira Gandi (nije u rodu s Mahatmom Gandijem – devojačko Nehru zamenila je s Gandi nakon udaje za Ferozea Gandija) opravdano je nosila nadimak „Gvozdena dama Indije“ – njena politika i vođstvo snažno će uticati na razvoj jedne od najvećih zemalja sveta, te će oblikovati odnose i Azije i sveta.
Kao devojčica bila je fascinirana likom Jovanke Orleanke te je jednom rekla svojoj tetki:
- Jednog dana i ja ću voditi svoj narod prema slobodi, baš kao što je i Jovanka Orleanka! Tada možda nije ni bila svesna koliko će se te njene reči ostvariti. Sloboda njenog naroda ostvarena je još za vreme vladavine njenog oca Nehrua koji je bio jedan od vodećih indijskih političara u borbi za nezavisnost od britanske vlasti.
Bila je jedino dete (imala je brata, no on je umro jako mlad), a oca je retko viđala pošto je on često bio na putu. Nakon srednje škole odlazi u Evropu gde je studirala na prestižnom Oksfordskom Univerzitetu. Volela je istoriju, ekonomiju, politiku, a za vreme boravka u Evropi stekla je brojne prijatelje.
Nakon studentskih dana počela je da radi za oca kao lična asistentkinja, on je pak vladao gotovo dve decenije (do smrti) – od 1947. do 1964. U tom periodu napredovala je i njena politička karijera, a već 1959. postala je predsednica Indijskog nacionalnog kongresa (INC), jedne od najstarijih indijskih stranaka (stranka je osnovana 1885. godine). INC, sekularna i levo orijentisana, je i danas jedna od dve najveće indijske stranke - druga je pak Narodna indijska partija (BPL), desničarska stranka iz koje dolazi aktuelni indijski premijer Narendra Modi.
Dve godine nakon očeve smrti Indira je od strane INC-a izabrana za novu premijerku Indije. Opravdano nosi nadimak „gvozdene dame“ – naime, za vreme njene vladavine sprovedena je velika centralizacija vlasti. Nadalje, krenula je u rat protiv Pakistana 1971. i u retrospektivi to je bila odluka koja će doneti Indiji veliku regionalnu moć. Indija je dobila rat koji je potrajao svega 13 dana (oko 9.000 mrtvih na strani Pakistana, oko 4.000 na strani Indije) te je završio osamostaljenjem dotadašnjeg Istočnog Pakistana koji je postao Bangladeš.
Samo kratak podsetnik na žestoko rivalstvo između Pakistana i Indije - isto je zapravo proizvod britanske kolonijalne politike. Pred povlačenje iz Britanske Indije (nakon 200 godina), Britanci su odlučili da podele zemlju na dve – tako je Britanska Indija 1947. podeljena na Indiju (s većinskim hindu stanovništvom) i na Pakistan (s većinskim muslimanskim stanovništvom). No, Pakistan tada nije izgledao kao Pakistan danas – naime, nova zemlja bila je podeljena na dva odvojena dela, Zapadni i Istočni Pakistan (između kojih se nalazila Indija). Ratom 1971. Indija je uspela da slomi Pakistan na način da su podržali pokret za osamostaljenje Istočnog Pakistana (od Zapadnog) koji je tako postao današnja država (takođe većinski muslimanska) Bangladeš.
Pobeda Indije (i Indire) u ratu protiv Pakistana bio je veliki udarac i na geopolitičkom nivou. Naime, Pakistan je u to vreme bio američki saveznik dok je Indija bila u sve boljim odnosima sa SSSR-om, naročito za vreme dolaska Indire Gandi na vlast. Naravno, njen otac Džavaharlal Nehru – uz jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita i egipatskog predsednika Gamala Abdela Nasera – bio je jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih koji se opirao blokovskoj podeli sveta (odnosno priklanjanju jednoj od dve super-sile, SAD odnosno SSSR-u). No, njegova kćer Indira nije bila do te mere zagovornica nesvrstanosti te je indijsku spoljnu politiku poprilično orijentisala prema Moskvi (verujući kako su i Kina i SAD na strani Pakistana, što je bilo tačno).
Uprkos velikim animozitetima prema Pakistanu, Indira je u isto vreme održavala jako dobre odnose s više zemalja arapskog sveta. Snažno se zalagala za palestinsko pitanje te je osuđivala Izrael koji je smatrala religijskom državom (slično kao i Pakistan). Naravno, kada je izbio rat između Pakistana i Indije nije bilo lako arapskim zemljama da odaberu stranu jer su se i Indija i Pakistan borili za njihovu naklonost. Rezime je bio da su sekularniji režimi poput Sirije, Egipta i Alžira odabrali neutralnost (što je razočaralo Indiru) dok su pro-američki režimi (Jordan, Saudijska Arabija, Kuvajt i UAE) podržali Pakistan.
Sa SAD Indira je imala naizgled korektne odnose, no napetosti su zapravo bile poprilične. SAD je bio izuzetno zabrinut zbog njenog približavanja SSSR-u. Ondašnji američki predsednik Ričard Nikson naročito je prezirao Indiru – u privatnom razgovoru s Henrijem Kisindžerom nazvao ju je „vešticom“ i „mudrom lisicom“ koja je uspela „da nasamari SAD“, misleći na Indijsko-pakistanski rat 1971.
Nije približavanje Moskvi bila jedina stvar koja je brinula SAD – zabrinjavala ih je i velika indijska nacionalizacija kompanija za vreme Indirine vladavine, naročito naftnih kompanija „Indian Oil Corporation“ (IOC), „Hindustan Petroleum Corporation“ (HPCL) i „Bharat Petroleum Corporation“ (BPCL).
Po pitanju domaće politike najveći izazov za Indiru Gandi, koji će je na kraju, kako će se ispostaviti, koštati života, bio je kako ujediniti Indiju. Indija je sve samo ne homogena nacija, ona je ogromna zemlja s različitim kulturama, religijama, etničkim grupama, jezicima, ideologijama... držati Indiju „na okupu“ uvek će biti izazov, a za Indiru je bio i najveći.
Kako smo i spomenuli, ona je nastojala da maksimalno centralizuje vlast (zbog čega su je optuživali i za autoritarnost). U isto vreme brinula je za socijalnu politiku. Za vreme njene vladavine u Ustav je uvedeno da žene i muškarci moraju dobijati istu platu za isti posao. Je li bila popularna u Indiji? Da, izuzetno, ali isto tako imala je i opasne protivnike i neprijatelje. Politička situacija zapravo nikad se nije smirila iako je Indira kontinuirano radila na konsolidaciji svoje vlasti.
Velika kriza izbila je 1971. kada je lider opozicione Socijalističke stranke, Radž Narain, optužio Indiru za izbornu prevaru. Protiv nje je podignuta optužnica pred sudom te je i ispitana - na koncu, nakon dugog sudskog procesa, sud je 1975. doneo presudu u kojoj se navodi kako je Indira Gandi iskoristila državni aparat za vlastitu izbornu kampanju. Ovom presudom poništena je njena pobeda na parlamentarnim izborima 1971. Drugim rečima, srušena je s vlasti.
Ali je ona odlučila da ne ode sa vlasti – proglasila je vanredno stanje te nastavila da vlada dekretom u naredne dve godine (do idućih izbora 1977. godine). Te dve godine bile su godine Indirine apsolutističke vlasti – ukinute su brojne građanske slobode, sprovodio se veliki progon političkih neistomišljenika. Kada se za Indiru danas spominje da je vladala autoritarno, najčešće su upravo ove dve godine argument. U istom periodu znatno jača politička pozicija i snaga njenog sina, Sandžaja Gandija, za kojeg se ističe da je „pripreman“ kao naslednik, no poginuo je u avionskoj (akrobatskoj) nesreći 1980. godine. Optužbe za nepotizam premijerke Indire Gandi takođe imaju argumente – naime, ona u ovom periodu ima poverenje isključivo u vlastitu porodicu, a njen drugi sin Radživ počinje politički uspon (te će kasnije postati i premijer).
Naposletku, dozvolila je izbore 1977. i na njima izgubila vlast, no u opoziciji će provesti samo 3 godine i ponovo se vraća na vlast na idućim izborima 1980. velikom pobedom (koja je ujedno i potvrda njene popularnosti u Indiji).
No, tih godina izbija pobuna među indijskim Sikima na prostoru provincije Pendžab (imajući u vidu kako se ista graniči s Pakistanom, za očekivati je da će pakistanske vlasti istu podržati). Podsetimo - Sik je izraz koji se koristi za sledbenika sikizma, monoteističke religije koja je nastala tokom 15. veka u provinciji Pendžab. Izraz „Sik“ potiče iz sanskritsa i znači „podučavanje“. Religija sama po sebi ne bi bila problem, ali separatističke tendencije Sika u Pendžabu postale su veliki problem za premijerku Gandi.
Situacija je eskalirala krajem 70-ih kada vođa Sika u Pendžabu postaje militantni Džarnail Sing Bindranval. On otvoreno podstiče pobunu, otcepljenje Pendžaba od Indije, a njegova organizacija ne libi se korošćenja svake vrste političkog pritiska, pa čak i terorizma. Ekstremistički Siki počeli su da se bave političkim nasiljem, a oteto je i nekoliko putničkih aviona. Indira je odlučila da slomi pobunu, no neće biti lako.
Bindranval je uhapšen, ali je pobegao te se 1983. zabarikadirao u velikom sikskom hramu, zlatnom hramskom kompleksu Akal Tahat u gradu Amritsar, u provinciji Pendžab. Odatle je sa svojim militantnim kadrom upravljao Sik pobunjenicima, a sam hram pretvoren je u skladište oružja i logistički centar.
Bio je to možda i najveći izazov u dugogodišnjoj karijeri premijerke Gandi. Naime, kako se moglo i očekivati, ekstremni Siki nisu delovali sami – dobijali su aktivnu podršku Pakistana, ali po svemu sudeći i SAD-a, tačnije američke CIA-e. Da su u pobunu uključene CIA i pakistanska obaveštajna služba ISI, Indiri je dojavio sovjetski KGB ističući kako su Pakistan i SAD već napravili plan za otcepljenje Pendžaba i izazivanje velike nestabilnosti u Indiji.
Indira je i sama verovala da je u ovo uključena CIA, što je i rekla jednom prilikom kada su u Indiji kod nje u gostima bili nemački kancelari Helmut Šmit i Vili Brant. Izvori navode kako je CIA preko Pakistana slala oružje militantima u Pendžabu. Naposletku, početkom juna 1984. godine, Indira se odlučila na presudan potez kojim će sprečiti otcepljenje Pendžaba, ali će je to koštati života. Naime, 1. juna 1984. pokrenuta je Operacija „Plava zvezda“, a ista je imala za cilj eliminisanje militanata i njihovih vođa iz Zlatnog hrama u Amritsaru.
Žestoke borbe potrajale su 8 dana i na kraju su militanti poraženi (kod njih je pronađeno i oružje kineske proizvodnje što potvrđuje sumnje da su protiv Indije zajedno sarađivali SAD, Pakistan i Kina), a njihov vođa Bindranval je ubijen. No, bila je to jako teška akcija u kojoj je ubijeno i nekoliko stotina sikskih civila. Naime, militanti su vernike postavili pred hram da tamo služe kao živi štit – većina ih je stradala u operaciji indijske vojske.
Siki širom Indije i sveta (u svetu ih inače danas živi oko 27 miliona, od toga 20 miliona u Indiji te oko 700.000 u SAD) žestoko su kritikovali premijerku Gandi ističući kako je ovo bio napad na njihovu religiju. Mnogi Siki dezertirali su iz indijske vojske nakon Operacije „Plava zvezda“. Pojedini političari sikskog porekla podneli su ostavke. Mesecima nakon akcije, iako je sukob završen 8. juna 1984., trajale su napetosti između gnevnih Sika i indijskih vlasti.
I onda je ta situacija kulminirala 31. oktobra 1984. – i to atentatom na premijerku Indiru Gandi. Ubili su je dvojica Sika, Satvant Sing i Bint Sing – njeni lični telohranitelji.
Iako joj je sugerisano više meseci pre toga da ih otpusti pošto bi njih dvojica mogli da predstavljaju rizik, Indira je čvrsto odbacila (na njenu i njihovu tragediju) takav predlog ističući kako su oni sa njom godinama unazad, te kako ima poverenje u njih. Naravno, imanjem Sika za lično obezbeđenje očigledno je takođe želela da pokaže kako indijska država nije u sukobu sa svim Sikima već samo sa ekstremistima.
Bila je to kobna greška. U 09:29 ujutru 31. oktobra 1984. Indira je napustila svoju rezidenciju te se pripremala za sastanak sa britanskim glumcem Piterom Justinovom koji je u Indiji snimao dokumentarni film. Nije stigla mnogo dalje od ulaznih vrata - već u vrtu rezidencije dvojica Sika ispalila su u nju iznenada kišu metaka (oko 40, iz pištolja i automatske puške). Začuđujuće, nije bila mrtva na licu mesta - hitno je prebačena u bolnicu gde su lekari čak pokušali da je spasu operacijom, no izvaditi 23 metka iz njenog tela (ostali su prošli kroz nju) bila je nemoguća misija. Proglašena je mrtvom u 14:30 tog dana.
Jedan od dvojice njenih ubica, koji su godinama bili njeni lojalni zaštitnici, ubijen je neposredno nakon atentata, a drugi je uhapšen (te obešen 1989. godine).
Zanimljivo je da je Indira baš neposredno u danima pre smrti govorila o svojoj sigurnosti ističući kako je svesna da može biti ubijena, ali se smrti ne boji.
- Ne bojim se ničega. Često sam meta napada. Jednom je čovek uperio pištolj u mene. U Delhiju me jednom neko gađao nožem. Naravno, tu su uvek kamenje, cigle, flaše... naročito za vreme izbora – rekla je u jednom od poslednjih intervjua pred smrt.
Vest o smrti Indire Gandi šokirala je Indiju i svet, a širom Indije, što se moglo i očekivati, eksplodirao je gnev protiv Sika – u danima nakon ubistva premijerke Gandi ubijeno je više od 3.000 Sika širom zemlje (stvarna brojka verovatno je i veća). Odmah nakon njene smrti nasledio ju je sin, Radživ Gandi, koji je tada imao 40 godina. Radživ će biti premijer do 1989. kada gubi izbore, a dve godine kasnije i život - naime, i on, kao i njegova majka, postaće žrtva atentata, ovog puta ne od strane radikalnih Sika već od Tamilskih tigrova iz organizacije LTTE.
Kako će se pamtiti Indira Gandi? Mišljenja o njoj svakako će ostati podeljena, i u Indiji i u svetu. Jedni je smatraju velikom liderkom (anketa BBC-a 1999. proglasila ju je „Ženom milenijuma“) koja je radila predano na ujedinjenju i jačanju Indije (činjenica jeste da je Indija za vreme njene vladavine postala moćna, možda čak i hegemon u ovom delu Azije, naročito prema manjim zemljama, recimo Nepalu i Butanu...). Drugi tvrde kako je upravo ona kriva za masovnu korupciju koja se u Indiji s vrha proširila u sve pore društva. Neki je slave zbog njene spoljne politike, drugi pak kritikuju zbog iste.
No, jedna stvar je sigurna – Indira Gandi jedna je od najvažnijih osoba u istoriji Indije. Sama Indija je od svog oslobođenja od Britanije pa sve do 90-ih godina zapravo bila zemlja u rukama jedne familije, Nehru-Gandi, a taj period ostavio je neizbrisiv trag koji se i danas oseća širom ove ogromne zemlje.

MG8 (N)