Godina izdanja: 2001
ISBN: 86-7026-150-2
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Knjiga je u odličnom stanju, nije korišćena. Luksuzno izdanje.

Autor - osoba Dimić, Žarko, 1962- = Dimić, Žarko, 1962-
Naslov Ovde žive Srbi : (strani putnici i putopisci o Karlovcima od XV do prve polovine XX veka) / Žarko Dimić
Vrsta građe zbornik ; odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina 2001
Izdavanje i proizvodnja Veternik : LDIJ, 2001 (Veternik : LDIJ)
Fizički opis 346 str. : ilustr. ; 22 x 25 cm
Drugi autori - osoba Gavrilović, Slavko
Zirojević, Olga
Đurđev, Branislav
Matković, Petar
Novaković-Lopušina, Jelica
Šabanović, Hazim
Jačov, Marko
Levental, Zdenko
Petrović, Boško
Stojić, Vera
Bekić, Tomislav
Momčilović, Branko
Rajić, Ljubiša
Gavrilović, Andra
Bikar, Fedora
Pivar, Aleksandar
Ernjaković, Gligorije
Koljević, Nikola
Rancani, Petar
Galeoti, Marti
Vrančić, Antun
Pigafeta, Marko Antonio
Rejm, Karel
Ungnad, David
Gerlah, Štefan
Švajger, Salomon
Rejm, Levinus
Besolt, Melhior
Bonans, Jakov
Lubenau, Rajnold
Vaclav Vratislav s Mitrovic
Prandšteter, Maksimilijan
Evlija Čelebi
Kolijer, Jakob
Bonini, opat
Smičiklas, Tadija
Montegju, Meri Vortli
Driš, Gerard Kornelijus fon den
Luiskijus, A. G.
Serenji, Laslo
Brekelervart, Joan Raje van
Taube, Fridrih Vilhelm fon
Engel, Franc Štefan
Kajsarov, Andrej Sergejevič
Turgenjev, Aleksandar Ivanovič
Čaplović, Johan
Šams, Franc
Kepen, Petar Ivanovič
Erve, Fransis
Baudri, Fridrih
Andersen, Hans Kristijan
Sreznjevski, Ismail Ivanovič
Simpson, Džon Pelgrejv
Kaper, Zigfrid
Lupa, Petar
Veselovski, Aleksandar Nikolajevič
Zajlen van Nejevelt, Robert van
Kanic, Feliks
Vendel, Herman
Vest, Rebeka
Kvin, Majkl Dž.
Sadržaj Predgovor (5-6); Uvod (7-16); Ko su bili putopisci (17-25); O putevima putnika i putopisaca (27-46); Dunav kao saobraćajnica (47-63); Putničke isprave (65-70); Opasnosti na putu od hajdučije i razbojnika (71-87); Geografske karte (89-103); Značaj putopisa za prošlost Karlovaca (105-112); Značaj turskih deftera iz XVI i XVII veka za prošlost Karlovaca (113-119). - Putopisi i zapisi o Sremskim Karlovcima od druge polovine XV do prve polovine XX veka (121-284): Petar Rancani (123). Marti Galeoti (124). Sultan Sulejman II Veličanstveni (125). Tapi defter br. 437 (1545. i 1548. g.) (126). Antun Vrančić (127). Tapi defter br. 549 (1566-1569) (128-129). Marko Antun Pigafeta (130). Karel Rejm (131). David Ungnad (132). Štefan Gerlah (133). Salomon Švajger (134). Turski popis (1576) (135). Turski defter (oko 1578) (136). Levinus Rejm (137). Melhior Besolt (138-139). Jakov Bonans (140). Rajnold Lubenau o Beogradu i Srbiji (141-142). Baron Vaclav Vratislav s Mitrovic (143). Turski defter s kraja vlade Murata III (144). Maksimilijan Prandšteter (145-146). Turski tapi defter br. 82 (1614) (147). Evlija Čelebija (148-149). Hadži kalfa ili Ćatib Čelebija (150). Nepoznati komorski činovnik (151). Jakob Kolijer (152). Opat Bonini (153-158). Tade Smičiklas (159). Popis (starešina) porodica u Sremskim Karlovcima iz 1702. godine (160-171). Ledi Montegju (172-173). Gerard Kornelije Driš (Gerard Kornelius von der Driesh) (174). A. G. Luiskijus (175). Nepoznati putopisac (176). Ladislaus Serenji (177). Joan Raje van Brekelervart (178). Fridrih Vilhelm fon Taube (179-186); Fridrih Vilhelm fon Taube (187-193). Franc Štefan Engel (194-200). Lusinjan (201). Andrej Kajsarov (202). Andrej [tj. Aleksandar] Turgenjev (203). Johan Čaplović (204). Franc Šams (205-207). Petar Ivanovič Kepen (208). Majkl Dž. Kvin (209-210). Fransisi Erve (211-213). Fridrih Baudri (214-220). Hans Kristijan Andersen (221). Izmail Sreznjevski (222). Džon Pelgrejv Simpson (223-233). Sigfrid Kaper (234-245). Petar Lupa (246-251). Aleksandar Nikolajevič Veselovski (252-258). Robert van Zajlen van Nejvelt (259-261). Feliks Kanic (262). Herman Vendel (264-275). Rebeka Vest (276-284). - Izvori (285-291); Biografije autora putopisa i zapisa (293-308); Literatura (309-314); Registar imena i pojmova (315-338). Beleška o autoru (339).
(karton)
Napomene Prema sadržaju, prevodioci su Slavko Gavrilović, Olga Zirojević, Branislav Đurđev, P. [Petar] Matković, Jelica Novaković-Lopušina, Hazim Šabanović, Marko Jačov, Zdenko Levental, Boško Petrović, Vera Stojić, Tomislav Bekić, Branko Momčilović, Ljubiša Rajić, Andra Gavrilović, Feodora [tj. Fedora] Bikar, Aleksandar Pivar, Gligorije Ernjaković, Nikola Koljević
Na nasl. str. naziv mesta izdavanja: Sremski Karlovci
Na oba spojna lista reprodukcije starih gravura Sr. Karlovaca
Tiraž 1.000
Biografije autora putopisa i zapisa: str. 295-308
Beleška o autoru: str. 339
Izvori putopisa i zapisa: str. 287-291
Bibliografija: str. 311-314
Registar imena i pojmova: str. 317-338.
Predmetne odrednice Sremski Karlovci -- Istorija -- 15-20. v.
Srbija
Beograd
Dunav

PREDGOVOR
Knjiga koja je sada pred Vama predstavlja jedan pokušaj sažimanja raznolike istorijske građe koja je u istorijskoj nauci korišćena tek uzgred. U ovom slučaju je i geografski prostor. namerno „skučen` ,na Karlovce i bližu okolinu. Koliko je „pokušaj` uspešan, na čitaocima je da prosude. Autor je pokušao da prikupi ne samo putopise već i zapise mnogobrojnih putnika i putopisaca u jednom prilično velikom rasponu od skoro pet vekova, koji su prolazili pokraj, kroz ili.su se, neko vreme, zadržavali u Sremskim Karlovcima ili bližoj njihovoj okolini. Pored putopisa i zapisa putnika i putopisaca ovde su, kao izuzetno značajni istorijski izvor sa svim tehničkim elementima jednog putopisa, iako su ih zapisivali turski državni službenici, zastupljeni i turski defteri hronološki i u onom svom delu koji se odnosi na Karlovce. Zastupljeni su i putopisi u kojima se Karlovci ne pominju direktno već Fruška gora ili bliža okolina. U nekim tekstovima zadržana je atmosfera putovanja ili kakav zanimljiv detalj. Kao specifičan način putopisanja zastupljeno je i nekoliko pisama upućenih od strane uglednih ruskih naučnika mitropolitu Stefanu Stratimiroviću, ali i pisma koja su u XVIII veku bila vrlo popularna u Evropi, naročito u Engleskoj. U njima su kao u ličnom dnevniku opisivani nepoznati krajevi i narodi. Naravno, ova su pisma kasnije štampana i doživela su ogromnu popularnost. Primetno je da su neki od autora prepisivali jedni od drugih, što je lako uočljivo pošto tekstovi imaju svoj hronološki sled, ali su i pored toga svi zadržani u svom izvornom obliku. Autor namerno nije tumačio tekstove, razjašnjavao nepoznanice koje su primetne i očigledne, niti je komentarisao i ispravljao greške kod pogrešnih naziva mesta, istorijskih događanja i datuma. Strani putnici i putopisci, naročito kroz XV, XVI, XVII, XVIII vek, karlovačke stanovnike – Srbe nazivaju i Rašanima, Rascijanima, Ilirima ili Grcima. Autor je ostavio nazive kao u izvorima. Ako je neki od putopisa i propraćen fusnotama tu je ispuštovan sam tekst koji je i tako izvorno publikovan. Uočljiv nedostatak jesu biografije autora putopisa i zapisa, ali i pored sve volje i napora za nekolicinu autora, to nismo uspeli da ostvarimo. Opet za nekolicinu autora biografske jedinice su prilično skromne.
Jedan od nekoliko razloga da se ova knjiga pojavi je doprinos naučnoj istini, danas tako preko potrebnoj našem narodu. Sve glasnije i učestalije, isprva teze, a sada i konstatacije koje predstavljaju pre svega notornu istorijsku neistinu o tome kako je srpski narod Velikom seobom pod Arsenijem III Čarnojevićem 1690. godine zauzeo prostore Južne Ugarske i Hrvatske na kojima je, u stvari, postojano živeo i živi vekovima pre Velike seobe. Naslov je knjiga ponela zahvaljujući putopiscu Martinu Prandšteteru iz 1608. godine koji prilikom svog opisa Karlovaca u jednoj rečenici kaže: „Ovde žive (stanuju) Srbi`.
Nadamo se da će i po ovome pitanju na neke stavove i teorije biti stavljena tačka, makar kada su Karlovci u pitanju. Autor se trudio da u skladu sa svojim shvatanjima štampanog istorijskog teksta knjigu što bogatije i zanimljivije ilustruje da bi kroz istorijske činjenice tekst doživeo na jedan neobičan i inspirativan način. U nadi da je u tome uspeo, ovom prilikom se zahvaljuje svima koji su pomogli da se knjiga pojavi, a čitaoce moli da mu ne zamere ako do kraja nije bio na njihovoj strani.
Ovom prilikom autor se posebno zahvaljuje svom profesoru akademiku Slavku Gavriloviću na pomoći, podršci i savetima, prof. dr Tomislavu Bekiću na izuzetnim prevodima sa nemačkog veoma značajnih tekstova putopisa u ovoj knjizi, Radovanu Miciću sa kojim je autor uporno pretraživao i tragao za tekstovima p biblioteci Matice srpske. Posebnu zahvalnost dugujemo izdavaču gospodinu Miletu Imerovskom na razumevanju da se ova knjiga objavi. Ha kraju zahvaljujemo se Muzeju Vojvodine, Arhiv SANU u Sremskim Karlovcima i Gradskom muzeju u Sremskim Karlovcima.
MG88 (N)