ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2010
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Odlično očuvana, 147 strana, izdanje Savez antifašista Beograd 2010.

Janko Kostnapfel, učesnik NOB i neuropsihijatar

Kostnapfel, pišući o osporavanju partizanskog pokreta u Sloveniji, kao donekle tačne ocenjuje komentare da partizanska generacija odumire. „Ta tvrdnja je, naravno, tačna, ali samo delimično. Delimično zato što odumire čitava prva generacija poslednjeg stoleća, ali delimično pre svega zbog toga što je za sobom ostavila neuništivu energiju s jasnom sadržinom.“

Danas autorov zapis zvuči naivno upravo imajući na umu osporavanja komunističkog, ali i šireg antifašističkog pokreta otpora tokom Drugog svetskog rata. Gledano iz srbijanske perspektive, partizanski pokret je u javnom diskursu zaboravljen ili sveden na nešto što je pod obavezno decenijama usađivano u svest ljudi, te smo ga kao takvog danas, logično, oslobođeni. Partizani su danas bizarnost, smešno-tužne prilike iz ratnih filmova. A ako se i povedu ozbiljnije priče, dolazimo uglavnom do negatorstva: zašto Tito ustanak nije pokrenuo u julu kao Draža, zašto partizani nisu oslobodili Jasenovac, kako to da su u partizanima ginuli samo ili pretežno Srbi – ovo poslednje Kostnapfelova knjiga još jednom demantuje. Neki Slovenci dočekali su u Ljubljani Hitlerove trupe 1941. srdačno, ali većina nije, kao što ih nije prigrlila ni većina Srba.

Autor podseća na jak otpor svojih sunarodnika stranom zavojevaču bez ideološke jednostranosti kojom se ovim temama ranije pristupalo, dok u relativizaciji – ovde i tamo – prevagu odnose realne ili besmislene teorije zavere u režiji najkrupnijih riba, a zaboravljaju se silni ljudi koji su položili život u ime nekih vrednosti. „Šta vi mislite, da je smisao života u hedonizmu – ždrati, srati i..?!“

Komunizam – koji je neodvojiv od priča o partizanima – danas bogat i moćan svet prikazuje samo najtamnijim bojama, piše autor Kristalne kugle. „Čak radije upotrebljavaju reč boljševizam jer im se čini da je ona više satanizovana.“ I još jednom o vrednostima: „Mnogi misle da je komunizam dobra ideja, ali neostvarljiva u pozitivnom smislu zbog rđavih svojstava samog čoveka. U vezi sa tom ocenom može se sa zabrinutošću postaviti pitanje: ako je dobra ideja neostvarljiva, da li je onda čovek zauvek obeležen kao rđav?“

U Kostnapfelovoj knjizi posebno su zanimljivi delovi u kojima iskazuje svoja iskustva iz profesije. Pišući o kraju rata navodi kako je među saborcima tada „malo ko sunce video crno“, ali i primere trajnih trauma koje je sukob ostavio na mnogima.