ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1952
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

SRBI U BAČKOJ do kraja 18.v-Istorija-popisi stanovništva u 18.v I-II *3820*2021
autor-i: (prva )I.knjiga :Dušan J. Popović, (druga) II.knjiga: Živan Sečanski
Istorija naselja i stanovništva do kraja 18. veka -popisi stanovništva Bačke tokom 18.veka
Posebna izdanja knjiga CXCIII Etnografski institut kniga 3.
Izdavač: SANU Etnografski institut 1952. godine-prvo izdanje
Tvrd povez-platno 417.str,( 221 str+ 197 str,),ćirilixa,ilustrovano,format: 24 x17,5 cm,težina 710.grama
karte, registri,slike
Stanje: kao nova
NAPOMENA : u pitanju su dve knjige od dva pisca
I. deo autor: Dušan J. Popović:SRBI U BAČKOJ do kraja 18.v ,
II.-deo autor: Živan Sečanski-popisi stanovništva Bačke tokom 18.veka
* * *
I. deo
Istorija naselja i stanovništva do kraja 18. veka ...autor: DUŠAN J. POPOVIĆ Registar, Karta Bačke, Slike, Ćirilica, Štampano , 221 str,
II.-deo
popisi stanovništva Bačke tokom 18.veka,autor: Živan Sečanski , Registar, Karta Bačke, Slike, Ćirilica, Štampano , 197 str,
Сечански је о свом истраживању написао следеће:
О материјалу који сам исписао 1939. у Државном архиву (Országos levéltár) у Будимпешти за године 1715. и 1720. расправља проф. Поповић, а ја ћу овом приликом изнети податке о осталом материјалу који сам скупио у Војвођанском архиву у Новом Саду и разним општинским архивима. Овај прикупљени материјал може се поделити у три групе и то: жупаниских, општинских (Сомбор и Суботица) и црквених архива.
Грађа за проучавање насеља у Војводини налази се делом у страним архивима, а делом у домаћим архивима. То је сасвим разумљиво јер је данашња Војводина била све до 1918. године саставн део Хабсбуршке монархије. У два центра ове монархије, у Бечу (у Hofkamerarchiv-у, Kriegsarchiv-у и Staatsarchiv-у), и у Будимпешти (Országos levéltár) налази се велики број докумената из економске, друштвене, политичке и културне историје српског народа.
Ја ћу овога пута да прикажем прикупљену грађу о насељима Бачке у XVIII веку. Главни извори за насеља Бачке, као и других наших области, су пописи становништва које је вршила државна управа, са циљем прикупљања података о сваком домаћинству из чисто фискалних разлога. Већ је проф. Поповић констатовао да подаци у пописима не дају у потпуности веран одраз стварности појединих насеља, но и поред свега тога, ови документи су важни и од непроцењиве вредности и спадају у изворе првог реда за изучавање наших насеља.