ISBN: Ostalo
Godina izdanja: K108
Jezik: Srpski
Autor: Strani

U dobrom stanju! Redje u ponudi!

Prvi put objavljen 1983. godine, Nacije i nacionalizam ostaju jedno od najuticajnijih objašnjenja nastanka nacionalizma ikada napisanog. Ovo ažurirano izdanje sada kanonskog dela Ernesta Gellnera uključuje novi uvodni esej Johna Breuillija, koji prati kako se polje razvijalo u poslednje dve decenije, i bibliografiju važnog dela o nacionalizmu od 1983. godine.

Ernest Andre Gelner (9. decembar 1925 — 5.novembar 1995) je bio britansko-češki filozof i sociolog antropologije. Nakon smrti, okarakterisan je kao jedan od najenergičnijih intelektualca sveta od strane The Daily Telegrahp-a. The Independent ga je smatrao glavnim predstavnikom kritičkog racionalizma.


Njegova prva knjiga, Reči i stvari (1959), omogućila mu je da postane jedan od glavni ljudi časopisa The Times-a kao i mesec dana dugu korespondenciju na temu njegovih pisama koja su napadala na lingvističku filozofiju. Profesorskom karijerom dugom 22 godine u oblastima filozofije, logike i naučne metode u Londonskoj školi ekonomije, sa titulom profesora Vilijama Vajsa socijalne antropologije na Univerzitetu Kembridž, sa kojom je 8 godina predavao na istom, i na čelu novog centra za studiranje nacionalizma u Pragu, Gelner se čitavog svog života borio, kroz svoja literarna dela, predavanja i političkog aktivizma, protiv sistema koji se nalazio oko njega - sistem zatvorenog mišljenja, naročito komunizma, psihoanalize,relativizma i diktature slobodnog tržišta. Najznačajnije teme kojima se bavio bile su teorija modernizacije i nacionalizam. Njegova multikulturološko poreklo mu je pomoglo u analiziranju i opisivanju tri različita sveta: zapadnog, islamskog i ruskog. Smatra se jednim od vodećih teoretičara nacionalizma.

Pozadina
Gelner je rođen u Parizu u porodicu Ane i Rudolfa, advokata, urbanog jevrejskog intelektualnog para iz Bohemije (koja je od 1918. godine deo Čehoslovačke). Odrastao je u Pragu, gde je završio englesku-jezičku gimnaziju.

Godine 1939, kada je Gelner imao 13 godina, desio se uspon Adolfa Hitlera koji je primorao njegovu porodicu da se iseli iz Čehoslovačke. Utočiste su našli u Sent Albansu, severno od Londona, gde je Gelner nastavio svoje školovanje u školi Sv. Albana. Sa 17 godina je dobio stipendiju za Baliol koledž, deo univerziteta Oksford, zbog “ portugalske kolonijane politike” — “održavanje mira sa narodim masama tako što su se sposobniji iz nižih klasa primali na Baliol”, kako je pričao.

Obrazovanje
Studirao je filozofiju, političke nauke i ekonomiju, specijalizirao filozofiju. Posle prve godine je prekinuo školovanje kako bi se pridružio Prvoj čehoslovačkoj armiji, koja je učestvovala u opsadi Denkerka (1944-1945), nakon čega se vratio u Prag i nastavio studiranje još pola semestra.

Za vreme ovog perioda, komunizam jača i iz tog razloga se vraća u Englesku. Jedan komunistički poster mu je ostao urezan u pamćenje: “Svi sa čistim štitom su dobrodošli u Partiju”. Gelner je tvrdio da umesto ljudi koji su bili dobri za vreme okupacije, poster poziva sve ljude koji su zgrešili, čiji su štitovi bili izuzetno prljavi. Partija bi im čistila dosije, ali što je gori bio - to bi čovek morao biti odaniji. Predosetio je posetu Staljina, a pošto nije želeo da bude deo toga, i pošto njegov Prag više nije bio isti, odlučio je da ga što pre napusti.

Nastavak studija
Vratio se na Baliol koledž 1945. da završi svoje studije. U međuvremenu je osvojio nagradu Džon Loka i đaka generacije 1947. Iste godine je započeo svoju akademsku karijeru na Univerzitetu u Edinburgu kao asistent profesora Džona Mekmarija na smeru filozofije morala. Preselio se u Londonsku Školu Ekonomije 1949. godine, priključujući se sociološkom smeru, na čijem čelu se nalazio Moris Ginzberg. Ginzberg je verovao da su filozofija i sociologija usko povezane.

“Zaposlio me je jer sam bio filozof. Iako je tehnički bio profeosr sociologije, nije želeo da zapošljava svoje studente, tako da sam imao koristi od toga. On je pretpostavio da bi bilo koji filozof bio evolucionarni Hobhausanin kao i on sam. Trebalo mu je vremena da shvati da ja nisam bio.”

Ginzberg je bio naslednik Leonarda Trelavnija Hobhausa kao Profesor Sociologije Martin Vajt na LŠE (Londonska Škola Ekonomije). Delo Hobhausa, Evolucija uma (1901), je predlagalo da se društvo posmatra kao organizam, posledica evolucije, sa individuom kao osnovnom ćelijom, čije je osnovna premisa bila da će se društvo poboljšavati s vremenom - ideja kojoj se Gelner protivio.

Citat o Ginzberu
“Ginzber…bio je potpuno neoriginalan i glup. On je jednostavno ponavljao evolucionarni racionalizam koji je već bio osmišljen od strane Hobhausa i koja je čistom slučajnošću bila ekstrapolacija njegovog privatnog života: počevši u Poljskoj a završavajući kao jedan od uticajnijih profesora na LŠE-u. On je evoluirao, imao je svoju lestvicu velikog razvića: gde je najniža lestvica predstaljala pijanicu, Poljacaka, antisemitskpg nitkova, a sledeću lestvicu je činila poljska aristokratija, malo bolja. Onda je došao u Englesku, prvo na univerzitetski koledž, pod Davsom Hiksom, koji je bio skoro pa racionalan (ostalo mu je malo antisemitskih predrasuda, čini se) da bi najzad završio na LŠE-u sa Hobhausom, koji je bio toliko racionalan da mu je racionalnost curila na nos. Tako je Ginsberg shvatio to, po njemu je celo čovečanstvo još racionalnije evoluiralo, od pijanog Poljaka do Hobhausa i bašte u Hampstedu.”

Kritika lingvističke filozofije
Gelnerova kritika lingvističke filozofije u delu Reči i stvari fokusiraju se na Dž. L. Ostina i kasniji rad Ludviga Njitgenštajna, gde ih kritikuje što ni ne pomišljaju da su njihove metode možda neispravne. Postao je doktor nauka 1961 uz pomoć teze koja se bavila delom Organiѕacija i uloga Berbera Zavija, da bi samo godinu dana kasnije postao profesor filozofije, logike i naučne metode. Misli i promene su objavljene 1965, a u Stanju i društvu sovijetske misli (1988) je ispitivao da li bi marksistički režimi mogli da budu liberalizovani.

Pozne godine
Primljen je u Britansku akademiju 1974. Premestio se na čelo odseka za antropologiju u Kembridž 1984, dobivši katedru Vilijama Vajsa. Postao je deo Kingz Koledža što mu je omogućilo da uživa u opuštenoj atmosferi, uživajući u pivu i šahu sa studentima. Oksfordski rečnik Nacionalnih Biografija ga je opisao kao:,, briljantnog, zlokobnog, ponekad perverznog, veoma visprenog i sa posebnom ljubavlju prema ironiji”. Učenici su ga obožavali, bio je poznat po tome da je ostajao dugo nakon zavrsetka časa objašnjavajući učenicima nejasno, bio je sjajan govornik i nadareni učitelj.

Plug, mač i knjiga (1988) obradila je temu filozofije istorije, a u Uslovima slobode (1994) on je pokušao da objasni krah socijalizma. Godine 1993, vratio se u Prag, sada oslobođen komunizma. Vratio se i u Centralni Evropski Univerzitet, gde je postao dekan centra učenja o nacionalizmu, finansiran od strane Džordža Sorosa, američkog milionera, koji je želeo da proučava razvitak nacionalizma u postkomunističkim zemljama istočne i centralne Evrope. Dana 5. novembra 1995, po povratku iz Budimpešte, doživeo je infarkt, od kojeg je umro mesec dana pre svog sedamdesetog rođendana.

Bio je poznat po, blago rečeno, čudnom smislu za humor. Naime, njegova ćerka Sara, priča kako je jedna od omiljenih šala njenog oca bila „Silovanje, silovanje, silovanje, celog leta”. Poznata je njegova izjava: ,, Jedino što više mrzim od feministkinja, su homoseksualci.”

Reči i Stvari
Objavljivanjem knjige 1959, svoje prve, stekao je slavu ( poznat po pozitivnom, ali i po negativnom) među svojim kolegama filozofima, ali takođe i van ove nauke, zbog oštrih kritika na račun obične jezičke filozofije ( lingvističke filozofije, kako ju je često nazivao). Ova filozofija bila je dominantna filozofija na Oksfordu u to vreme.

Knjiga je osuđivala rad brojnih filozofa, među njima: Ludviga Vitgenštajna, Dž. L. Ostina, Gilberta Rajla, Entoni Flua, Strasona, itd.

Ernest Gellner.jpg
Sociološka antropologija
Tokom šeste decenije dvadesetog veka, Gelner otriva ljubav prema sociološkoj antropologiji. Kris Han, direktor Instituta Maks Plank za Sociološku Antropologiju, priča kako nakon rada Bronislava Malinovskog, veliki diprinos razvoju ove tematike, u narednih 40 godina, ima upravo Gelner.

Nacionalizam
Gelner će 1983. godine objaviti Nacije i Nacionalizam. Za Gelnera, nacionalizam je: ,, politički stav unije politike i nacije”. Nacionalizam je postao neophodni deo modernog društva. U prošlosti su vladari manje vodili racuna o homogenosti kulture svojih građana. Danas je potrebno standarnizovati kulturu, jer je višak, nepotrebna, u komunikaciji radnika koji rade na mašinama. Premda, industrijsko društvo definiše činjenica da postoji konstantni porast, vrste zapošlenja variraju, i nove veštine se moraju naučiti. Dakle, spremanje za neki klasični posao, zahteva više nego spremanje za neki specijalizovani. Teritorijalno gledano, postoji konkurencija za zajedničke slivnike (kao na primer Alzak-Loren). Kako bi zadržala stisak nad resursima kao i svoj opstanak i progres, država i kultura, iz ovih razloga, moraju buti podudarni. Nacionalizam je, dakle, neophodan.