Autor: Domaći
Žanr: Ostalo

Autor:: Darko D. Ribnikar
Žanrovi:: Domaći pisci, Istorija
Izdavač:: Forum za bezbednost i demokratiju
Godina izdanja:: 2019.
Broj strana: 340
Pismo: Latinica
Povez: Mek
Format: 24 cm

Ova knjiga je obimna doktorska disertacija odbranjena na Pravnom fakultetu Univerziteta Pantheon Assas u Parizu i rezultat je predanog petogodišnjeg autorovog istraživanja i pisanja, potpuno nezavisno od bilo kog istraživačkog centra ili organizacije.

Forum za bezbednost i demokratiju je isto tako ovu značajnu knjigu objavio samostalno – bez finansijske ili bilo kakve druge podrške bilo koje domaće ili strane institucije.

Forum za bezbednost i demokratiju naglašava kako knjiga „Pouke bombardovanja Jugoslavije 1999.“ tek sa ovim objavljivanjem na srpskom jeziku, a prevedena s francuskog na kome je pisana i nastala, izlazi iz tišine i izolacije univerzitetske biblioteke čuvene francuske Sorbone i postaje dostupna stručnoj i najširoj javnosti, uprkos tome što je na ovom renomiranom univerzitetu dobila najviše, odlične, ocene.

Darko D. Ribnikar svojom analizom 78 dana NATO bombardovanja predočava naučene „lekcije“ koje su brzo zaboravljene i koje su kako kaže „da bude još gore, loše analizirane na Zapadu“.

Ova knjiga se ne bavi pitanjima legitimiteta bombardovanja već „iznutra“ osvetljava senke nad dubinskim pitanjima efikasnosti vojne prinude i „podrivanja srpske volje“, koja se završila povlačenjem Vojske Jugoslavije – čiji su „vojnici bili izbrijani, a borbena vozila u izvanrednom stanju, dovodeći na taj način u pitanje izjave zvaničnika NATO-a.“

Ono što „Pouke bombardovanja Jugoslavije“ izdvaja od drugih knjiga koje su se bavile ovom temom je što se Darko D. Ribnikar s podjednakom analitičnošću bavi i odlukama Zapada i NATO-a i unutrašnjim odnosima onih koji su bacali bombe i onima koji su pod tim bombama bili – narodom, vojskom i vlašću u SR Jugoslaviji.

Autor posebno ističe da su brojni razgovori u Srbiji bili ključne tačke njegove teze i knjige. Brojna imena srpskih sagovornika on, navodi na kraju knjige, dok se na njenom početku zahvaljuje na „logističkoj“ podršci za njihovo organizovanje takođe brojnim znanim i uticajnim ličnostima ovdašnje političke i društvene scene.

Jedan od rezimea ove knjige je da su Kumanovski sporazum i Rezolucija SB odsekli jedan deo Jugoslavije, ali da nisu doveli u pitanje Miloševićevu vlast.

Uoči 20-godišnjice bombardovanja i gledajući aktuelni trenutak u kome se knjiga sad objavljuje, moglo bi se reći ni osnove na kojima je Milošević zasnivao svoju kosovsku i ukupnu politiku.