Godina izdanja: 2016
ISBN: 978-86-80568-00-3
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

PRIČE IZ RABADŽIJSKOG ŠORA(ŠABAC) Stana Munjić **2808..
PRIČE O ZNAMENITIM LIČNOSTIMA ŠAPCA
autor : Stana Munjić
izdavač : Međuopštinski istorijska arhiv Šapca 2016.g ISBN : 978-86-80568-00-3
Povez broš, 224.strane ,ćirilica ,ilustrovana , 24.cm
Stanje : nekorišteno-novo TIRAŽ-500.
komplet sadržaj na slikama
„Приче из Рабаџијског шора“. У првом делу књиге, Стана Муњић је испричала топлу причу о знаменитим људима, „који су надвисили и највише грађевине у Шапцу“, којима је заједничко да су живели у истој улици - Владе Јовановића, коју се некада звали Рабаџијски шор. Има ту „нешто од сјајног праха минулих времена“ са необичним причама које се и данас препричавају као урбане легенде. Други део, „Рабаџијски шор кроз архивску грађу“, приредио је мр Славко Богојевић.
- У малом шору живела су и радила велика имена културе, просвете, медицине и политике Србије у 19. и до половине 20. века. У тај шор донет је први рендген у Србији, ту је др Аврам Винавер прегледао људе „на стакло“, Ружа Винавер свирала са Робертом Толингером, а Станислав Винавер написао своје прве песме. Вешто компонујући мање приче око централне, Стана Муњић чини јединствену причу у којој су кратке приче „дукат, мелем, телеграм“...“Приче из Рабаџијског шора“ преливају се из догађаја у догађај, доводећи нове личности, које причају нове приче и таласају се кроз шор као велика комшијска прича о ономе некад...“, рекао је рецензент књиге, историчар Радомир Петровић, директор Међуопштинског историјског архива.
Књига о стварним људима и догађајима који су се збили, илустрована је фотографијама. Причу о овом шору, ауторка доживљава као незавршену, на којој ће време исписати нове странице. Да у Рабаџилку „увек неко болује од писања“, сведочи и Стана, која живи у тој улици која скоро читав век носи име песника Владе Јовановића.
- Негде сам прочитала да је начин на који ми данас представљамо прошлост налик на вестерн у коме Џон Вејн седам дана јаше кроз пустињу, а онда, свеже обријан, у снежнобелој кошуљи, ујаше у град. И ми смо помало претеривали у причама о малом Паризу и првинама које су у Србију долазиле преко Шапца. У тим великим причама, заборављали смо људе, Шапчане, без којих нема Шапца. То је био мој мотив да напишем ову књигу, која је мали део велике приче о Шапцу и мали део дуга према улици у којој живим. Користили смо се великим бројем докумената, међутим, веома су били важни разговори са људима, потомцима оних о којима сам писала.
Према речима мр Богојевића, ово је прва књига културне историје Шапца, која обухвата микро део града, једну улицу, што је неспецифично у писању историје градова. - Архивска грађа пружа могућности да оживимо неке људе и време у коме је настала. Жеља нам је била да се одужимо тим људима, а ако смо у томе успели, урадили смо велику ствар.
Стана Муњић