Godina izdanja: 1964
ISBN: 275
Autor: Domaći
Vrsta: Drama
Jezik: Srpski

Priredio: Slobodan Selenić
Izdavač: Srpska književna zadruga, Beograd
Godina: 1964
Obim: 525 str.

Sadržaj knjige je prikazan na fotografiji.

Knjigu „Avangardna drama“ priredio je istaknuti srpski pisac, kritičar i profesor Slobodan Selenić, a objavljena je 1964. godine.

Ovo delo predstavlja kapitalnu antologiju i teorijski pregled modernih dramskih tokova u okviru edicije Kolo (knjiga 389) u izdanju Srpske književne zadruge (SKZ) iz Beograda.

Knjiga nije samo obična zbirka dramskih tekstova, već pionirski antologijski i teorijski rad kojim je Slobodan Selenić našoj čitalačkoj i pozorišnoj publici približio najradikalnije i najvažnije pravce modernog svetskog teatra.

Ovo delo je ključno za razumevanje kako se dramska književnost menjala tokom 20. veka, jer obuhvata prelaz od tradicije ka teatru apsurda i antidrami.

Knjiga započinje obimnim i izuzetno važnim predgovorom Slobodana Selenića pod naslovom „Avangardna tragikomedija“ (strane 7–29). U ovom eseju, Selenić daje duboku analizu geneze avangardnog teatra.

Selenić je u ovoj antologiji napravio hronološki i poetički presek, od ranih korena avangarde s kraja 19. veka do njenih najzrelijih faza iz pedesetih i šezdesetih godina 20. veka. U knjigu su uvrštena sledeća kapitalna dela svetskih autora:
• Alfred Žari – „Kralj Ibi ili Poljaci“ (smatra se rodonačelnikom avangardnog i grotesknog teatra).
• Gijom Apoliner – „Tiresijine dojke“ (delo u kojem je Apoliner zapravo skovao termin nadrealizam).
• Stanislav Ignaci Vitkjevič (Vitkaci) – „Ludak i opatica“ (predstavnik poljske rane avangarde i teatra čiste forme).
• Ežen Jonesko – „Ćelava pevačica“ (apsolutni klasik teatra apsurda i antidrame).
• Žan Žene – „Balkon“ (remek-delo koje se bavi iluzijom, moći i političkim teatrom).
• Tadeuš Ruževič – „Kartoteka“ (revolucionarna drama o dezorijentisanom posleratnom čoveku).
• Harold Pinter – „Bez pogovora“ (poznata i kao Nemi kelner, primer engleskog teatra komedije ugroženosti).
• Edvard Olbi – „Zoološka priča“ (američki doprinos teatru apsurda koji secira usamljenost u modernom društvu).
• Sander Žeket – „Zveket koji odjekuje“.

Na kraju knjige nalaze se i detaljne „Beleške o piscima“, koje je Selenić priredio kako bi domaćoj publici pružio biografski i bibliografski kontekst za svakog od ovih stranih autora.



Slobodan Selenić (1933–1995) bio je jedan od najznačajnijih srpskih intelektualaca druge polovine 20. veka, ostavivši neizbrisiv trag kao romansijer, dramski pisac, pozorišni kritičar i redovni profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Kao čovek izuzetne erudicije i gospodskih manira, u svom radu je spajao duboko poznavanje evropske kulture sa suptilnom analizom društveno-političkih lomova na našim prostorima.

Selenić je diplomirao na odseku za dramaturgiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, a usavršavao se u Velikoj Britaniji. Veći deo radnog veka proveo je kao profesor na Fakultetu dramskih umetnosti, gde je predavao Istoriju svetske drame i pozorišta i Teoriju drame.

Njegova predavanja su bila legendarna, a knjige poput antologije „Avangardna drama“ (koju je priredio sa svega 31 godinom) i teorijske studije „Dramski pravci XX veka“ postale su obavezna literatura za generacije studenata književnosti i pozorišnih umetnosti. Takođe je uspešno vodio Avala film i bio umetnički direktor BITEF-a.

Iako je počeo kao kritičar i teoretičar, Selenić je svetsku slavu stekao kao romanopisac. Njegovi romani se bave temom sudara građanskog Beograda i novog, komunističkog poretka nakon 1945. godine, kao i večitim pitanjem emigracije i odnosa našeg mentaliteta prema Zapadu.

Njegova najpoznatija dela su:
• „Memoari Pere Bogalja“ (1968) – Šokantan i hrabar debitantski roman napisan iz ugla invalida, sina partizanskog funkcionera, koji razotkriva moralno posrnuće nove vladajuće klase.
• „Prijatelji“ (1980) – Roman koji je dobio NIN-ovu nagradu za roman godine, a prati specifičan odnos između školovanog beogradskog građanina i mladog Albanca iz unutrašnjosti.
• „Očevi i oci“ (1985) – Selenićevo nesumnjivo remek-delo. Kroz priču o braku Srbina i Engleskinje i sudbini njihovog sina, roman secira tragične ideološke i generacijske podele u srpskom društvu pred Drugi svetski rat i neposredno posle njega.
• „Ubistvo s predumišljajem“ (1993) – Njegov poslednji roman koji paralelno prati dve ljubavne priče – jednu u okupiranom Beogradu 1945. i drugu u vreme rata devedesetih godina.

S obzirom na to da je bio profesor teatra, Selenić je napisao i nekoliko izuzetno uspešnih dramskih komada koji su doživeli kultni status na scenama beogradskih pozorišta:
• „Kosančićev venac 7“ – kultna predstava Ateljea 212 koja na melanholičan i duhovit način prikazuje propast predratnog građanskog sveta.
• „Ruženje narodnog poslanika“ – komad koji se bavio političkim prevratima i koji je u jednom periodu bio zabranjivan zbog političke osetljivosti tema koje je otvarao.

Selenićeva dela su imala izuzetnu filmičnost. Neposredno pred njegovu smrt, snimljen je film „Ubistvo s predumišljajem“ (1995) u režiji Gorčina Stojanovića, za koji je sam Selenić napisao scenario. Film je postao ogroman bioskopski hit i klasik domaće kinematografije. Nešto kasnije, ekranizovan je i roman „Očevi i oci“ u vidu televizijske drame, a predstava rađena po tom romanu i danas puni sale Narodnog pozorišta.

Slobodan Selenić je preminuo u Beogradu 1995. godine, a u njegovu čast se danas dodeljuje Nagrada „Slobodan Selenić“ za najbolju diplomsku dramu na Fakultetu dramskih umetnosti.