pregleda
Lubomir Doležel HETEROKOSMIKA: FIKCIJA I MOGUĆI SVETOVI
| Cena: |
| Želi ovaj predmet: | 1 |
| Stanje: | Nekorišćen |
| Garancija: | Ne |
| Isporuka: | Pošta Lično preuzimanje |
| Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Lično |
| Grad: |
Novi Sad, Novi Sad |
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.
Pozitivne: 10735
Godina izdanja: 2008
ISBN: 978-86-7549-774-5
Jezik: Srpski
Autor: Strani
Vrsta: Teorija književnosti
LUBOMIR DOLEŽEL
HETEROKOSMIKA - fikcija i mogući svetovi
Pogovor - Aleksandar Bošković
Prevod - Snežana Kalinić
Izdavač - Službeni glasnik, Beograd
Godina - 2008
370 stranica
20 cm
Edicija - Biblioteka Književne nauke, umetnost, kultura. Kolekcija Znak
Povez - Broširan
Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja
SADRŽAJ:
Predgovor
Prolog (T): Od nepostojećih entiteta do fikcionalnih svetova
PRIPOVEDNI SVETOVI
Početni pojmovi I
(A) Svetovi sa jednom osobom
(T) Delanje i motivacija
(A) Svetovi sa više osoba
(T) Interakcija i moć
(TP) Pripovedni modaliteti
INTENZIONALNE FUNKCIJE
Početni pojmovi
(TP) Autentizacija
(TP) Zasićenost
(A) Moderni mit
Epilog: Fikcionalni svetovi u transdukciji:
Postmodernističke prerade
Napomene
Rečnik
Bibliografija
Indeks pojmova
Indeks autora
ALEKSANDAR BOŠKOVIĆ - Doleželova teorija fikcije
`Heterokosmika je nastala kao plod Doleželovog dugotrajnog istraživačkog rada u oblastima stilistike, književne teorije i naratologije, i predstavlja sintezu autorovih pionirskih proučavanja semantike fikcionalnog pripovedanja, tako da na neki način sabira čitavo njegovo životno delo. Kapitalno delo najnovije književne nauke jednog od najuglednijih poslenika češkog strukturalizma. Kaže Doležel: „Dugo sam radio na ovoj knjizi jer sam duboko uveren da su strpljenje, minucioznost i istančan osećaj za dodavanje začina još uvek neophodni za zgotovljenje ukusnog obroka, čak i u ovom vremenu mikrotalasnih pećnica i brze hrane ’za poneti’. Malo je ovako izvrsno zgotovljenih jela u savremenoj nauci o književnosti danas.`
Aristotel Mihail Bahtin Michail Bachtin Mike Bal Mieke Rolan Bart Roland Barthes En Benfild Ann Banfield Peter Berger Piter Štefan Blesin Stefan Blessin Majls Brand Myles Robert Brandom Rejmond Bredli Raymond Bradley Dejvid Čarls David Charles Simor Četmen Seymor Chatman Roderik Čizholm Roderick Chisholm Mišel Damet Michael Dummett Artur Danto Arthur Donald Dejvidson Davidson Ronald de Soza Sousa Tjun Dijk Teun Van Osvald Dikro Oswald Ducrot Morton Dojč Deutsch Alen Donagan Umberto Eko Eco Jozef Flora Joseph Nortrop Fraj Frye Northrop Frasen Bas Frassen Gotlob Frege Gottlob Erhard Fridber Fruedberg Elen Fidman Fiedman Ellen Suzan Galager Susan Gallagher Artur Grajser Arthur Graesser Gremas Greimas Rajnhard Grosman Reinardt Grossman Linda Hačn Hutcheon Hamfri Haus Humphry House Kristin Hemerehts Kristien Hemmerechts Risto Hilpinen Jako Hintika Jaakko Hintikka Majkl Izakarof Kerol Izard Caroll Isard Volfgang Izer Wolfgang Iser Džonatan Kaler Jonathan Culler Rut Kempson Katrin Kerbrat Orećioni Chaterine Orechioni Volter Kinč Walter Kintsch Ričard Kirkam Richard Kirkham Džej Klejton Jay Clayton Dorit Kon Dorrit COhn Sol Saul Kripke Julija Kristeva Julia Čarls Kritenden Chrles Crittenden Mišel Krozije Michael Crozier Vilhelm Gotfrid Lajbnic Gotfried Wilhelm Leibniz Vilijam Lajkan William Lycan Dejvid Luis David Lewis Tomas Lukman Thomas Luckmann Džozef Magliano Juri Margolin Uri Feliks Martines Bonati Felix Martinez Brajan MekHejl Brian McHale Piter MekKormik Peter McCormick Arnim Meneke Mennecke Hilis Miler Hillis Miller Jan Mukaržovski Mukarvosky Piter Neselrot Ostin Džon Austin John Terens Parsons Terence TOmas Pavel Thomas Džerzi Pelk Jerzy Pelc Peter Pic Putz Alvin Plantinga Džerald Princs Gerald Prince Vladimir Prop Anatol Rapaport Rapoport Joken Rebajn Jochen Rehbein Nikolas Rešer Nicholas Rescher Rid Reid Rajan Mari Laura Ryan Marie Laure Mišel Rifater Michael Riffaterre Georg fon Riht Wright Pol Riker Paul Ricoeur Rut Ronen Ruth Džon Serl John Searle Entoni Stor Anthony Storr Stroson Strawson Martin Svejls swales Viktor Šklovski Norman Švarc Swartz Cvetan Todorov Tzvetan Majkl Torp Michael Thorpe Nensi Trejl Nansy Traill Doroti Van Gent Dorothy Ghent Magdalen Vernon Nikolas Voltersdorf Nicholas Woltersdorff Kendal Volton Kendall Walton Džon Hejden Vuds John Hayden Woods Žerar Ženet Gerard Genette
Autor Eznepidis, Pajsije, 1924-1994
Naslov Duhovno buđenje / starac Pajsije Svetogorac ; [prevod sa grčkog jezika Sestrinstvo manastira Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana]
Ostali naslovi Pneumatiki afipnisi. scc
Jezik srpski
Vrsta građe knjiga
Godina 2005
Izdanje 1. izd.
Izdavanje i proizvodnja [Ristovac] : Manastir Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana, 2004 (Niš : Sven)
Drugi autori Filoteja, igumanija (autor dodatnog teksta)
Sestrinstvo manastira Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana. Gornje Žapsko (prevodilac)
Fizički opis 355 str. : autorove slike ; 24 cm
Zbirka Pouke / starac Pajsije Svetogorac ; tom 2
Napomene Prevod dela: Pneumatiki afipnisi / Gerontos Paisioj Agioreitoj
Tiraž 2.000
Str. 13-17: Predgovor / igumanija Filoteja.
Predmetne odrednice Eznepidis, Pajsije, 1924-1994
Ovaj drugi tom pouka starca Pajsija Svetogorca, Duhovno buđenje, obuhvata teme koje se tiču današnje stvarnosti. One nas prizivaju na postojano bdenje i spremnost, pripremajući nas na neprilike sa kojima ćemo se najverovatnije suočiti. Jer – kao što smo već videli – obistinjuje se ono što je Starac često govorio: „Prelazićemo iz oluje u oluju. Neko vreme će tako da bude; jedna sveopšta pometnja“.
Starac Pajsije rođen je na praznik svete Ane, 25. jula 1924. godine u maloazijskom selu Farasa, u Kapadokiji (današnja jugoistočna Turska). Njegov otac Prodromos, bio je gradonačelnik Farase i veoma pobožan čovek. Duhovni otac Prodromosove porodice bio je čuveni sveti Arsenije Kapadokijski. Starac Pajsije kršten je 7. avgusta 1924. godine od samog svetog Arsenija koji nije ispunio želju njegove familije da se dečak zove Hristo, kako se zvao njegov deda, i dao mu ime Arsenije. Sveti Arsenije je tada proročki rekao: „Ja shvatam da biste vi želeli da neko bude dedin naslednik, ali zar i ja ne bih mogao da poželim monaha koji bi bio moj naslednik.`
Samo nedelju dana kasnije na praznik Vozdviženja Časnog Krsta, od Turaka nasilno proterane, grčke izbeglice iz Farase nakon mnogih iskušenja stižu u Pirejsku luku u Grčkoj.
Posle odslužene vojske 1949. godine, Arsenije odlazi na Svetu Goru, ali samo na kratko. Ponovo se na Svetu Goru vraća sledeće 1950. godine. Zamonašio se u manastiru Esfigmenu 1954. pod imenom Averkije. Iste godine po blagoslovu napušta Esfigmen i prelazi u manastir Filotej gde postaje učenik oca Simeona, vrlinskog čoveka. Ime Pajsije dobija 1956. kada je postrižen u malu shimu. Godine 1962. je iz duhovnih razloga otišao na Sinaj u keliju svetog Galaktiona, da bi se dve godine kasnije vratio na Svetu Goru u ivironski Skit svetih Arhangela.
Godine 1966. ozbiljno se razboleo i do kraja života imao probleme sa zdravljem.
Krajem 1967. odlazi u Katunakiju gde se nastanjuje u Ipatijevoj keliji koja pripada manastiru Velika Lavra.
Sledeće 1968. godine starac Pajsije odlazi u manastir Stavronikita gde postaje učenik znamenitog ruskog podvižnika oca Tihona koji je živeo u keliji Časnog Krsta. Posle blaženog usnuća starca Tihona nastanjuje se u njegovoj keliji gde živi do 1979. godine kada prelazi u manastir Kutlumuš, tj. isposnicu ovog manastira po imenu Panaguda.
Godine 1988. starac Pajsije teško oboleva od raka. Poslednje dane provodi van Svete Gore u ženskom manastiru svetog Jovana Bogoslova u Surotiju. Ovom sestrinstvu starac je već godinama bio duhovni savetnik. U utorak 12. jula 1994. godine starac je smireno predao svoju dušu Bogu, kojeg je duboko voleo i kome je služio od malena. Podvigom osvećeno telo blaženopočivšeg starca počiva u manastiru svetog Jovana Bogoslova u Surotijy, pored Soluna.
MG155 (NS)
Predmet: 67290581
