Godina izdanja: 2004
Autor: Domaći
ISBN: ISBN: 86-7590-100-3
Vrsta: Istorija srpske književnosti
Jezik: Srpski

POSVETE SRPSKIH PISACA Radovan Popović-novo **2353../J-2017.
autor : Radovan Popović
Izdavač: Beogradska knjiga 2004. g ISBN: 86-7590-100-3
Povez Tvrd ,Ćirilica,Strana:253. ,Ilustrovana, Format: 27,5 x 19,5. cm
stanje knjige : novo-posveta pisca na unutrašnjoj strani iza korica
U ovoj dragocenoj knjizi, rađenoj s puno ljubavi i strpljenja, Radovan Popović je sakupio veliki broj posveta naših pisaca, koje su poređane po azbučnom redu. Posvete, koje su pisci ispisivali, u različitim prilikama i povodima, svojim prijateljima, poznanicima ili običnim čitaocima otkrivaju prirodu odnosa, rečitost, vreme, osećanja.
UZ POSVETE SRPSKIH PISACA
U ovoj dragocenoj knjizi, rađenoj s puno ljubavi i strpljenja, autor je sakupio veliki broj posveta naših pisaca, koje su poređane po azbučnom redu.
Nema iole značajnije javne ili privatne biblioteke, kaže Popović, u kojoj se ne nalaze knjige sa posvetama. Pisci rado ispisuju posvete svojim čitaocima i prijateljima, ali neki od njih te posvete i štampaju.
Jovan Sterija Popović, slavni komediograf, svoju dramu „Tvrdica“, posvetio je Gavrilu Pekaroviću, doktoru medicine, svom velikom prijatelju, a Janko Veselinović u svom romanu Hajduk Stanko štampao je sledeću posvetu: „Junaku naših dana, velikom Srbinu, Nikoli Tesli, 19. vek plete ti venac slave. Dopusti mi da u njega upletem jedan skromni cvetak ubran sa naših polja i livada u kojima te je tvoja srpska majka uz pesmu uspavljivala.“
Miloš Crnjanski je svoj putopis Ljubav u Toskani posvetio „Gospođi Vidosavi Crnjanskoj“, kao što je i Meša Selimović svoj čuveni roman Derviš i smrt posvetio Darki, svojoj životnoj saputnici. Vasko Popa je sve svoje knjige posvetio Haši, supruzi sa kojom je proživeo čitav život. I Milovan Đilas, najpoznatiji disident u srpskoj književnosti, i jedan od najpoznatijih u svetu, svoj roman Izgubljene bitke, pisan u zatvoru u Sremskoj Mitrovici, posvetio je supruzi: „Štefici za ljubav, trpljenje, za postojanost“. U knjizi Stevana Raičkovića Čarolija o Herceg Novom je posveta: „U spomen Bojani, rano preminuloj supruzi“. Knjigu Zauvek i dan više Milorad Pavić je posvetio supruzi Jasmini.
Branko Ćopić, svoj roman Prolom, posvetio je majci Stoji, a Matija Bećković knjigu satiričnih tekstova koji su izlazili u listu „Svet“, posvetio je prijatelju Dušanu Radoviću.
Posvete, koje su pisci ispisivali, u različitim prilikama i povodima, svojim prijateljima, poznanicima ili običnim čitaocima, objašnjava Popović, otkrivaju prirodu odnosa, rečitost, vreme, osećanja... Najviše je škrtih posveta: sa prijateljstvom, sa odanošću, drugarski... Ali, nisu retke ni posvete koje govore o svetu i vremenu, kao što su one koje su ispisivali, na primer, Isidora Sekulić, Stanislav Vinaver i Ivo Andrić.
Jedna od najsadržajnijih, proročkih posveta, jeste ona koju je Andrić napisao na knjiziPripovetke, koju je objavila SKZ 1940. godine:
„Dragi gospodine Dučiću, neka vam ova moja crvena knjiga kaže ovo:
Vaše delo je postalo svojina jednog naroda; vašim imenom se zaklinju pokolenja. Ali, kad bi nešto bilo mogućno da jednom bude zaboravljeno vaše ime i izgubljeno vaše delo, tvrdo verujem da bi mladići i devojke tih dalekih naraštaja htijući da izraze ono što je najlepše u njima od bola i ljubavi, progovorili jezikom vaše poezije, našli iste, vaše, reči i usklike. To je sudbina velikih pesnika. Oduvek sam hteo da vam kažem ovo. Vaš iskreni Ivo Andrić.“