Oblast: Ostalo
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1986
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Valerij Borisovič Kudrjavcev, Aleksandar Sergejevič Podkolzin, Šćepan Ušćumlić - Uvod u teoriju apstraktnih automata
Naučna knjiga, Beograd, 1986
184 str.
meki povez
stanje: vrlo dobro, potpis na predlistu.

Teorija automata

U teoretskom računarstvu, teorija automata je disciplina koja se bavi proučavanjem apstraktnih mašina i problema koje oni mogu rešiti. Teorija automata je usko povezana sa teorijom formalnih jezika, s obzirom da su sami automati često klasifikovani klasom formalnih jezika koje mogu prepoznati.

Biografija
Valery Kudryavtsev rođen je 4. jula 1936. godine u gradu Jegorjevsku, Moskovska oblast, u porodici vojnog doktora. Gimnaziju je završio sa zlatnom medaljom.

Godine 1960. diplomirao je na Mehaničko-matematičkom fakultetu Moskovskog državnog univerziteta . Od 1960. do 1963. studirao je na fakultetskom poslijediplomskom studiju, nakon čega je počeo da radi na fakultetu kao asistent.

Godine 1964. odbranio je tezu za zvanje kandidata fizičko-matematičkih nauka, na temu diplomskog rada „Pitanja kompletnosti za neke funkcionalne sisteme povezane sa automatima“, naučni rukovodilac - OB Lupanov .

Od 1969. godine radio je kao vođa grupe u laboratoriji za probleme prepoznavanja Računskog centra Ruske akademije nauka .

Doktor fizičko-matematičkih nauka (1980, naučni konsultanti S. V. Yablonsky i O. B. Lupanov ), tema teze `Pitanja kompletnosti za funkcionalne sisteme` .

Predaje na Mehaničko-matematičkom fakultetu Moskovskog državnog univerziteta od 1963. godine, od 1966. godine - vanredni profesor, profesor na Katedri za diskretnu matematiku (1982-1991). Od 1986. - šef Laboratorije za probleme teorijske kibernetike, od 1991. - šef Katedre za matematičku teoriju inteligentnih sistema.

Zamjenik dekana Mašinsko-matematičkog fakulteta za istraživanje i vanjske odnose (1976-1986).

Od 2008. - direktor ogranka Moskovskog državnog univerziteta u Taškentu .

Naučna interesovanja
Fundamentalni rezultati u teoriji automata, diskretnih funkcija, prepoznavanja obrazaca, baza podataka i inteligentnih sistema, koji se široko koriste u aplikacijama. Razvio je novi pravac - funkcionalne sisteme automata.

Stvorio je naučnu školu, među njegovim učenicima je više od 20 doktora i više od 50 kandidata nauka.