Godina izdanja: Ostalo
Oblast: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

ELEKTRONSKI RAČUNARI
Most u budućnost
Autor: Stanko Popović
Izdavač: Biblioteka nauka i škola `Vuk Karadžic`, Beograd
Godina izdanja: 1984.
Broj strana: 129
Pismo: latinica
Povez: tvrd
Format: 23x17
Stanje kao na slici. Dobro očuvana, podvlačeno markerom na nekoliko mesta.

Elektronski raĉunari koriste se od kraja tridesetih godina dvadesetog veka do danas. Jedan od prvih takvih raĉunara (specijalnu namene za rešavanje linearnih jednaĉina) 1939. Krajem Drugog svetskog rada, u Engleskoj je tim u kojem je bio i Alen Tjuring konstruisao raĉunar namenjen dešifrovanju nemaĉkih poruka.
U periodu izmedu 1943. i 1946. od strane ameriĉke vojske i univerziteta u Pensilvaniji, tim nauĉnika konstruisao je prvi elektronski raĉunar opšte namene ENIAC (`Electronic Numerical Integrator and Calculator`). Raĉunske operacije izvršavao je hiljadu puta brše od elektromehaniĉkih ureĊaja. Osnovna svrha bila mu raĉunanje trajektorije projektila. Bilo je moguće da se mašina preprogramira i za druge zadatke ali to je zahtevalo intervencije na preklopnicima i kablovima koje su mogle da traju i nedeljama. Bio je težak 30T i zauzimao je veliĉinu odbojkaškog igrališta. Jedan od uĉesnika ENIAC programa Džon Fon Nojman smatrao je da je ovakvo programiranje sporo. Shvatio je i da je umesto decimalne aritmetike bolje koristiti binarnu.
Fon Nojman je 1945. god,u svom izveštaju opisao arhitekturu raĉunara koja se i danas koristi u najvećem broju savremenih raĉunara, koncipirana na unutrašnjem programu, program se pri izvršavanju ĉuva kao i podaci za obradu. Fon Nojmanova mašina imala je 5 delova: memoriju, aritmetiĉko logiĉku jedinicu (ALU), upravljaĉku jedinicu (upravlja programom) i ulaznu i izlaznu jedinicu. U okviru ALU postojao je akumulator pa tipiĉna instrukcija sabira memoriju sa sadržajem akumulatora ili sadržaj akumulatora upisuje u memoriju. Prvi takav raĉunar je EDVAC (Elevtronic Discrete Variable Automatic Calcultor) - krajem 1940...