ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1994
Oblast: Pravoslavlje
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Izdavači: Mitropolija crnogorsko-primorska, Cetinje / Atos, Podgorica
Biblioteka Putevi pravoslavlja, knj. 1
Prevod: Marija Marković, Branislav Marković
Povez: tvrd sa omotom
Broj strana: 380
Sadržaj priložen na slici.
Bez predlista (slika 3) inače veoma dobro očuvana.

Završavajući ovaj kratak pregled istorijskog puta Pravoslavlja, mi se ne odlučujemo da „svedemo račune”. Put nije završen. Istorija se nastavlja. A sve dok se ona nastavlja, za hrišćanina ne može biti konačnog „računa”. Jedno samo želimo da dodamo: za mnoge, istorija crkve predstavlja sablazan i oni je izbegavaju, bojeći se „razočarenja”. Plašim se da će i u ovoj knjizi oni naći i jedno i drugo. U istoriji Pravoslavlja, kao i u istoriji hrišćanstva uopšte, mnogo je padova i ljudskih grehova. Ja nisam hteo da ih prikrivam zato što verujem da je sva sila Pravoslavlja u istini i zato što „razlikovanje duhova” u prošlosti smatram preduslovom svakog istinskog crkvenog delanja u sadašnjosti.

U savremenoj crkvenoj svesti prošlost često više opterećuje i sputava, nego što se stvaralački pretvara u vernost istinskom predanju. Očituje se nesposobnost da se oceni prošlost, da se u njoj jednostavno razlikuje Istina od same prošlosti. Predanje se do neprepoznatljivosti meša sa svakojakim „predanjima”, koja, sa svoje strane, traže dodatnu ocenu u svetlosti večne istine crkve. Ono što je jednostrano, pa čak i iskrivljeno, izdaje se ponekad za „suštinu” Pravoslavlja. Postoji i greh „apsolutizacije” prošlosti, koji neizbežno dovodi do druge krajnosti – do „modernizma” – zapravo do odricanja prošlosti uopšte, i prihvatanja „savremenosti”, „nauke”, i „potreba tekućeg trenutka” za jedinstveno merilo. Ali, kao što samo čuvanje „pravoslavne” spoljašnosti nije u stanju da sakrije duboku krizu savremene Pravoslavne crkve, tako ni „modernizam” ne može da je promeni. Jedini izlaz uvek je bio u obraćanju samoj Istini crkve, a preko nje u ovladavanju prošlošću: u prošlosti nalazimo i večno predanje crkve, ali i bezbrojna izneveravanja toga predanja.

Pravoslavna svest je uvek „istorična”, ona uvek uključuje u sebe prošlost, ali joj nikada ne „robuje”. Hristos je „juče, danas i vavek Isti , a sila crkve nije u prošlosti, sadašnjosti ili budućnosti, nego u Hristu, koji će biti s njom do kraja vekova, kako bi svako od nas mogao u Njemu i sa Njime da nađe smisao života.

(K-75)