ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2021
Autor: Domaći
Oblast: Pravoslavlje
Jezik: Srpski

NOVA KNJIGA - NOVO IZDANJE
PRVI PUT OD 1902. GODINE NOVO IZDANJE
SV. JOVAN KRSTITELJ - PRETEČA HRISTOV - AKADEMIK ČEDOMILJ MIJATOVIĆ
TVRD POVEZ - ŠIVENO
117 STR - A5 FORMAT
MIRDIN DOO MLADENOVAC 2021.
DODATAK U KNJIZI ODLIČNA KRATKA BIOGRAFIJA ČUVENOG ČEDOMILJA MIJATOVIĆA KOJU JE PRIREDIO NOVINAR `PORTALA OKO` STEVAN KOSTIĆ.

Славећи и сам Светогa Јована као своје крсно име, желео сам одавнa да за своје сасвечаре, као и за све добре православне Србе, напишем живот нашега великог свеца. С тога сам већ од више година прочитавао што год сам у разним књижевностима налазио написано о Светом Јовану. И ова књижица, коју сад предајем у овом облику јавности, плод је тога прочитавања и проучавања. Нисам ни намеравао да пишем учено дело, пуно навода из многобројних других дȇла. Желео сам да читаоцима из ширег наше¬га читалачког круга пружим књигу, у којој ће јасно и разумљиво бити изложени главни догађаји из живота Светога Јована, и да тиме подмирим једну потребу, за коју ми је изгледало да доиста постоји.
Нека је Слава нашем великом свецу! Нека се његово свето име слави у српскоме народу кроз све векове, докле траје сунца и месеца!
На Св. Николу, 1901
у Београду.
Чеда Мијатовић
академик.







„Имао је лакоћу говора и брзину закључивања која се није свиђала људима из народа“, записао је о њему Слободан Јовановић. Сам је једном рекао да боље познаје Енглеску него Србију. Дивио се Гледстону, писао о Косову, потписао Тајну конвенцију са Аустроугарском. Био је универзитетски професор, председник Српске краљевске академије, књижевник, преводилац, један од оснивача Српске централне банке, министар спољних послова, српски посланик у Лондону, аустрофил и англофил. Његов портрет који је насликао један индијски сликар ових дана је стигао у Амбасаду Србије у Лондону.
„У животу сам учинио `неколике погрешке`, али у њих не убрајам Тајну конвенцију“, рекао је једном приликом Пери Тодоровићу Чедомиљ Мијатовић, који је као српски министар иностраних дела ставио свој потпис на овај документ од 28. јуна 1881. „Наши сувременици не знају ни мотиве, ни циљеве, ни текст те Конвенције. Кад дође време да се све то сазна и хладно и беспристрасно оцењује, онда ће - о томе сам потпуно уверен - Срби друкчије о краљу Милану и о мојој маленкости мислити“, рекао је Чедомиљ Мијатовић.
Тајна конвенција потписана између Србије и Аустроугарске подразумевала је да Србија која тек што је стекла независност неће имати претензије на Босну и Херцеговину, односно да ће се уздржати од било каквих активности у Босни, која је Бечу припала Берлинским конгресом.94
Али не само то. Тајна конвенција је подразумевала и да Србија неће склапати политичке уговоре с другим државама без знања Аустроугарске. После тог документа Србија је, уместо проруске политике коју је до тада водила, почела да води проаустријску политику. Неки верују да је расправа коју је Тајна конвенција отворила пре сто четрдесет година присутна и данас кроз дилему: Запад или Исток?
„Проблем у Србији је да историчари, а нарочито они који то нису, имају склоност да осавремењавају прошлост“, сматра ис¬торичар Слободан Марковић, аутор једине Мијатовићеве биографије, насловљене Гроф Чедомиљ Мијатовић, Викторијанац међу Србима. „Оно што се догодило, догодило се у контексту времена, а тај контекст је непоновљив. Свака аналогија са догађајима из садашњости у великој мери је бесмислена.“
Ко је био Чедомиљ Мијатовић?
Чедомиљ Мијатовић је рођен 1842. године у Београду. Отац, родом из Јаска у Срему, био је професор земљописа и историје у Крагујевцу и Првој београдској гимназији у Београду, а мајка Кристина-Рахела била је из Великог Бечкерека и имала је шпанско порекло.
Крстила га је сестра кнегиње Персиде Карађорђевић у Саборној цркви у Београду и дала му име Чедомиљ. Мајка га је увек звала Чедомир. Тако се оба облика имена налазе на његовим списима, као и име којим су му тепали - Чеда или Чедо.
Основну школу, гимназију и Лицеј завршио је у Београду, на Великој школи студирао је правне науке, да би затим студирао политичко-економске науке на универзитетима у Минхену, Лајпцигу, Цириху и Бечу. На студијама се упознао и оженио Енглескињом Елодијом Лотон. По повратку у Србију ради неко време као про¬фесор Велике школе, а затим се укључује у политички живот.
У српску политику политику увео га је Јован Ристић, вођа либерала и велики русофил. Под његовим патронатством Мијатовић 95
1873. први пут улази у владу као министар финансија, али је и секретар младом кнезу Милану с којим ће се у то време зближити.
Након Берлинског конгреса Чедомиљ Мијатовић по¬стаје политички противник Јовану Ристићу, а на спољну политику почеће да гледа потпуно различито од њега. У неколико корака, Мијатовић је прешао пут од русофилије, преко мађарофилије - при чему је значајну улогу у томе имало и његово искуство с грофом Андрашијем - до аустрофилије.
„Сви су Срби рођени русофили, и ја сам рођен био као русофил и одрастао у русофилској атмосфери“, рећи ће Мијатовић касније. „Још у моме детињству ја сам имао симпатија према Мађарима. Такве симпатије у једном младом детету могу се објаснити само мистичким упливима, о којима овде не могу говорити. Те су се симпатије појачале када сам, као млад човек, узео проучавати историју нашег народа у петнаестом веку, под Деспотом Ђурђем Бранковићем. Видео сам да је било прилика у којима су се српски народ и угарски народ, такорећи раме уз раме, борили против турске инвазије.“