Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

ovo je dodatak (supplement) francuskom casopisu - reviji
`l`europe nouvelle`
otisnuto na debljem papiru (nije novinski) i ima omot od paus papira
25 x 16,5 cm

L`Europe Nouvelle je politički časopis specijalizovan za spoljnopolitička pitanja, osnovan nakon Lige naroda i subvencionisan od nje, 12. januara 1918. Prvobitno režiran od strane Filuza, brokera za finansijsko oglašavanje, zamenila ga je Luiz Vajs. kao direktor 1920. Dvadesetih godina prošlog veka L`Europe Nouvelle, vođen idealom Ženeve i Brijanovom politikom, zadržao je veliki uticaj među elitama. Od 1934. međunarodni kontekst i gubitak prestiža S.D.N-a razočarali su Luiz Vajs koja je napustila novine. Politička linija časopisa je tada postala nejasnija sve do njegovog poslednjeg broja 8. juna 1940. godine.

--------------------- --------------------------

Marsel GUPI (1886-1954) bio je slikar akvarela pre nego što je postao strastven za keramiku i staklo. Diplomirao na Nacionalnoj školi dekorativnih umetnosti u Parizu, njegov susret sa Žoržom (Geo) Ruarom 1909. bio je odlučujući za njegovu karijeru. Započeo je saradnju sa galeristom Ruarom obezbeđujući dizajn i dekoraciju staklenog posuđa. Ovi prvi emajlirani komadi pojavili su se 1914.

Godine 1919. postao je glavni dekorater galerije, a zatim njen umetnički direktor 1929. godine nakon smrti Geo Ruara, do 1954. godine u radionici prodavnice „Cristallerie de la Paik”, koja se nalazila u aveniji Opere 34-36 u Parizu. Ovu prodavnicu je preuzeo Geo Rouard sa svojom radionicom za ukrašavanje koja se nalazi u ulici Vieille du Temple. postao je centar za širenje avangardnog dekorativnog stvaralaštva posle rata 1914-1918.

Tako smo za keramiku mogli da nađemo dela Delaherša, Dekoera, Majodona, Lenobla. Srebrni pribor je bio prisutan kod Dunanda. Rene Lalikue, Maurice Marinot, Henri Navarre i Andre Thuret za staklaru. Francois Decorchemont je bio predstavljen staklenim pastama. Među svim ovim prestižnim potpisima bila su dela Marsela Goupija. Ogist Hajligenštajn se pridružio Marselu Gupiju od 1919. do 1923. godine, u radionici u ulici Vieille du Temple.

Značajna produkcija Marsela Gupija ostaje obeležena biljnim ukrasima i predstavama golih žena. Tehnika koju je razvio zasniva se na projekciji neprozirnih ili providnih emajla okruženih crnom linijom.