ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1979
Jezik: Srpski
Autor: Strani

BIGZ 1979 XXIV + 567 strana

odlična očuvanost

zpk

Da li nas estetika mora razočarati? - Milan Damnjanović

U delu „Estetika“ Nikolaj Hartman razvija filozofsku teoriju umetnosti i lepote, polazeći od pitanja šta je estetski predmet, kako nastaje estetski doživljaj i na koji način umetnost otkriva posebne slojeve stvarnosti.

Hartman smatra da se estetski predmet ne iscrpljuje u svojoj materijalnoj formi. Svako umetničko delo ima dva osnovna sloja:

Prednji plan – ono što neposredno opažamo: boja, oblik, zvuk, materijal, kompozicija ili pokret.

Zadnji plan – dublji, duhovni i značenjski sadržaj koji se otkriva kroz opažanje umetničkog dela.

Suština estetskog doživljaja jeste u jedinstvu ova dva plana. Ono što vidimo ili čujemo upućuje nas na nešto dublje, što nije neposredno dostupno čulima.

Umetnost, prema Hartmanu, ne predstavlja samo oponašanje prirode niti puko izražavanje umetnikovih osećanja. Ona omogućava da se kroz čulno oblikovanu pojavu otkriju dublji slojevi bića i stvarnosti.

Hartman posebnu pažnju posvećuje estetskom opažanju, lepoti, umetničkom stvaranju i odnosu između umetničkog dela i posmatrača. Estetsko iskustvo podrazumeva aktivno opažanje i otkrivanje značenja, a ne samo pasivno primanje čulnih utisaka.

Važno mesto zauzima i ideja da lepota nije isključivo subjektivni osećaj pojedinca. Ona ima objektivno uporište u samom estetskom predmetu, iako se ostvaruje kroz odnos između dela i posmatrača.

Ključne reči i pojmovi

Estetika – filozofska disciplina koja proučava lepo, umetnost i estetsko iskustvo.

Estetski predmet – predmet koji se doživljava kao estetska celina.

Prednji plan – neposredno opažljiva, materijalna i čulna strana umetničkog dela.

Zadnji plan – dublji, duhovni i značenjski sloj umetničkog dela.

Estetski doživljaj – iskustvo koje nastaje povezivanjem čulnog opažanja i dubljeg značenja.

Estetsko opažanje – način na koji posmatrač otkriva estetske kvalitete predmeta.

Lepota – estetska vrednost koja se ostvaruje kroz strukturu i slojeve estetskog predmeta.

Umetničko stvaranje – oblikovanje čulne forme koja nosi dublji sadržaj.

Objektivnost estetskih vrednosti – stav da estetske vrednosti nisu samo proizvod subjektivnog ukusa.

Slojevitost bića – shvatanje stvarnosti kao višeslojne strukture.

Čulna forma – neposredna pojava umetničkog dela kroz koju se otkriva njegov sadržaj.

Estetska vrednost – posebna vrednost koja se ostvaruje u estetskom predmetu.

Najvažnije ideje za pamćenje

Umetničko delo ima čulni i duhovni sloj.

Lepota se ne svodi na spoljašnji izgled.

Estetski doživljaj nastaje povezivanjem prednjeg i zadnjeg plana.

Umetnost otkriva dublje slojeve stvarnosti.

Estetske vrednosti imaju objektivno uporište, ali se doživljavaju kroz subjektivno iskustvo.

Posmatrač aktivno učestvuje u otkrivanju značenja umetničkog dela.

Suština Hartmanove estetike :

Lepota umetničkog dela nastaje u jedinstvu njegove čulno opažljive forme i dubljeg duhovnog sadržaja koji se kroz tu formu otkriva.