Godina izdanja: 2013
ISBN: 978-86-86761-82-8
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Adresa 2013 458 strana

odlična očuvanost

Rečnik je autora Sajmona Blekburna, britanskog filozofa i profesora, poznatog po radu iz etike, metafizike, filozofije jezika i filozofije uma. Za razliku od klasične knjige sa jednom glavnom tezom, ovo je referentno delo: njegova vrednost je u tome što sistematski objašnjava veliki broj filozofskih pojmova, pravaca, problema i imena filozofa.

Šta rečnik obuhvata?

Blekburn filozofske pojmove objašnjava relativno kratko, ali nastoji da pokaže zašto je određeni pojam važan i koji problem stoji iza njega. Zato rečnik nije samo zbir definicija. Mnoge odrednice ukazuju na različite filozofske pozicije i sporove.

Najvažnije oblasti koje se kroz rečnik pojavljuju su:

metafizika – šta postoji i kakva je priroda stvarnosti;

epistemologija – šta je znanje i kako ga možemo opravdati;

etika – šta čini postupak dobrim ili lošim;

logika – pravilno zaključivanje i struktura argumenata;

filozofija jezika – odnos jezika, značenja i stvarnosti;

filozofija uma – svest, mišljenje, telo i mentalna stanja;

politička filozofija – država, sloboda, pravda i prava;

filozofija nauke – priroda naučnog znanja i objašnjenja;

estetika – umetnost, lepota i estetsko vrednovanje;

filozofija religije – Bog, vera, ateizam i problem zla.

Ključne filozofske teme

1. Znanje i opravdanje

Jedno od klasičnih pitanja jeste: šta znači znati nešto? Tradicionalno se znanje povezuje sa istinitim i opravdanim verovanjem, ali filozofska rasprava pokazuje da ta definicija nailazi na probleme.

2. Istina

Rečnik razmatra različite teorije istine i pitanje odnosa između naših iskaza i stvarnosti. Posebno su važni pojmovi kao što su korespondencija, koherentnost i pragmatizam.

3. Um i telo

Jedan od velikih filozofskih problema jeste odnos mentalnog i fizičkog. Tu se susreću dualizam, materijalizam, fizikalizam i funkcionalizam.

4. Slobodna volja

Da li čovek zaista može slobodno da bira ako su njegovi postupci posledica prethodnih uzroka? Ovo vodi ka sukobu između determinizma, libertarijanizma i kompatibilizma.

5. Moral

Blekburn obuhvata ključne etičke teorije kao što su utilitarizam, deontologija i etika vrline, kao i pitanja objektivnosti moralnih vrednosti, odgovornosti i razloga za moralno delovanje.

6. Jezik i značenje

Filozofija jezika pita kako reči dobijaju značenje, kako jezik predstavlja svet i kako možemo govoriti o stvarima koje nisu neposredno prisutne.

7. Realizam i antirealizam

Jedan od širih filozofskih sporova jeste pitanje da li stvari koje proučavamo postoje nezavisno od naših predstava, jezika i teorija, ili je njihova priroda na neki način zavisna od naših konceptualnih shema.
Važna imena

U rečniku se pojavljuju brojni filozofi iz različitih tradicija, među kojima su:

Platon

Aristotel

Sokrat

Epikur

Sveti Avgustin

Toma Akvinski

Dekart

Spinoza

Lajbnic

Lok

Berkl i

Hjum

Kant

Hegel

Bentam

Džon Stjuart Mil

Kjerkegor

Mark s

Ni če

Rasel

Vitgenštajn

Hajdeger

Sartr

Simona de Bovoar

Rols

Nozik

Kvaj n

Dejvidson

Kripke

Ključne reči

filozofija

metafizika

ontologija

epistemologija

znanje

verovanje

opravdanje

istina

realnost

realizam

antirealizam

etika

moral

utilitarizam

deontologija

etika vrline

slobodna volja

determinizam

kompatibilizam

odgovornost

pravda

sloboda

politička filozofija

logika

argument

zaključivanje

filozofija jezika

značenje

referencija

filozofija uma

svest

dualizam

materijalizam

fizikalizam

funkcionalizam

identitet

estetika

filozofija nauke

kauzalnost

racionalizam

empirizam

skepticizam

subjektivizam

objektivizam

Kako koristiti ovaj rečnik

Za učenje filozofije korisno je da se odrednice ne uče napamet kao izolovane definicije. Bolje je pratiti veze između pojmova. Na primer:

znanje → istina → opravdanje → skepticizam → racionalizam / empirizam

ili:

moral → vrednost → dužnost → posledice → utilitarizam / deontologija / etika vrline

Na taj način Blekburnov rečnik može da posluži kao mapa filozofije: pojedinačne odrednice daju definiciju, a njihovo međusobno povezivanje pokazuje gde se nalaze osnovni filozofski problemi i zašto su filozofi davali različite odgovore.