ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1986
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Prosveta 1986 295 strana

odlična očuvanost

Ovo je knjiga na granici filozofije nauke, metafizike, kosmologije i kritike savremenog naučnog pogleda na svet.

Rije se bavi grupom američkih naučnika i mislilaca, naročito onima povezanim sa intelektualnim krugovima oko Prinstona, koji su iz naučnih otkrića izvlačili šire zaključke o:

svesti,
životu,
kosmosu,
inteligenciji,
evoluciji,
poreklu čoveka,
Bogu i metafizici.

Njegov izraz „Prinstonska gnoza“ je uglavnom kritička oznaka: Rije smatra da određeni naučnici prelaze granicu između onoga što nauka može da pokaže i velikih metafizičkih zaključaka.

1. Šta znači „gnoza“?

Reč gnoza dolazi od grčkog gnōsis – znanje, spoznaja.

U istorijskom smislu, gnosticizam označava različite religijsko-filozofske pravce koji su naglašavali spasonosno, unutrašnje ili posebno znanje.

Rije, međutim, termin koristi u širem i pomalo ironičnom smislu.

On govori o modernoj „gnozi“ koja pokušava da kroz:

nauku → kosmologiju → biologiju → fiziku

dođe do velikih odgovora o:

smislu sveta, svesti i krajnjoj stvarnosti.

2. Zašto „Prinston“?

Prinston je simbol određenog američkog naučnog i intelektualnog okruženja.

Rije ne želi samo da opiše geografsku lokaciju.

„Prinstonska gnoza“ označava širi način razmišljanja prema kojem se savremena naučna otkrića koriste kao polazište za novu filozofiju sveta.

Dakle:

naučna činjenica

↓

filozofsko tumačenje

↓

metafizički zaključak

Upravo taj poslednji korak Rije želi kritički da ispita.

3. Glavni problem knjige

Osnovno pitanje može se formulisati ovako:

Da li nauka može sama da nam kaže šta Vasiona znači?

Rijeov odgovor je:

Nauka daje izuzetno važno znanje o stvarnosti, ali naučne činjenice same po sebi nisu isto što i metafizička istina.

Na primer:

fizika može opisati određeni proces,

ali iz toga ne sledi automatski:

„Sada znamo šta je stvarnost u krajnjem smislu.“

4. Nauka i metafizika

Ovo je jedna od najvažnijih tema.

Treba razlikovati:

Naučno pitanje

Kako nešto funkcioniše?

od

Metafizičkog pitanja

Šta to znači? Zašto uopšte postoji? Koja je krajnja priroda stvarnosti?

Problem nastaje kada se naučna hipoteza predstavi kao konačna metafizička istina.

5. Naučni materijalizam

Rije kritikuje određene oblike:

NAUČNOG MATERIJALIZMA

To je shvatanje prema kojem se stvarnost u krajnjoj liniji može svesti na:

materiju + fizičke procese.

Rije smatra da ovakvo svođenje ne objašnjava dovoljno:

svest,
subjektivno iskustvo,
život,
organizaciju,
značenje,
kreativnost.

6. Problem svesti

Jedno od najvećih pitanja jeste:

Kako iz fizičke materije nastaje svest?

Možemo opisati:

neurone,
električne impulse,
hemijske procese,
strukturu mozga.

Ali ostaje pitanje:

Zašto ti fizički procesi imaju subjektivno iskustvo?

Drugim rečima:

Kako nastaje osećaj:

„ja postojim“

ili

„ja nešto doživljavam“?

7. Svest nije jednostavna stvar

Rije smatra da se svest ne može lako objasniti kao obična mašina.

Problem je u tome što čovek nije samo:

objekat koji se može posmatrati spolja.

Čovek je i:

subjekt koji doživljava.

Tu nastaje razlika između:

trećelica opisa

i

prvog lica iskustva.

8. Život i organizacija

Druga velika tema je:

ŽIVOT

Živo biće nije samo skup molekula.

Ono predstavlja:

organizovanu celinu,
samoodržavajući sistem,
sistem sposoban za prilagođavanje,
sistem sa određenim unutrašnjim odnosima.

Rije zato kritikuje previše jednostavno objašnjenje života kao puke zbirke fizičko-hemijskih procesa.

9. Evolucija

Evolucija je jedno od centralnih pitanja.

Rije prihvata značaj evolucione teorije, ali je zainteresovan za pitanje:

Da li evolucija može biti potpuno objašnjena samo slučajnošću i mehaničkim procesima?

Drugim rečima:

mutacije + selekcija

jesu važni pojmovi evolucione biologije, ali Ruyer razmatra da li oni predstavljaju potpuno objašnjenje organizovanosti i kreativnosti života.

10. Teleologija

Veoma važan pojam kod Rijea je:

TELEOLOGIJA

Teleologija znači objašnjenje pomoću:

cilja, svrhe ili usmerenosti.

Na primer:

Srce ima funkciju pumpanja krvi.

Oko je organizovano za opažanje.

Organizam je usmeren na održavanje sopstvenog života.

Pitanje je:

Da li je moguće govoriti o svrhovitosti života bez vraćanja starim religijskim objašnjenjima?

Rije se upravo ovim problemom bavi.

11. Organizacija

Rije pridaje veliki značaj pojmu:

ORGANIZACIJA

Živi sistem nije samo zbir svojih delova.

Način na koji su delovi organizovani stvara nove osobine.

To znači:

celina ≠ samo zbir delova.

Ovo je važno za razumevanje:

života,
mozga,
svesti,
evolucije.

12. Kosmos

Rije se bavi i kosmološkim pitanjima.

Savremena fizika i kosmologija otvorile su pitanja:

nastanka Vasione,
strukture kosmosa,
vremena,
prostora,
materije,
života.

Ali Rije upozorava da naučna kosmologija može postati savremena mitologija ako naučne modele počnemo tretirati kao apsolutne odgovore na sva pitanja.

13. Savremena nauka kao nova mitologija

Ovo je jedna od provokativnijih ideja knjige.

Rije smatra da savremeni čovek ponekad odbacuje tradicionalne religijske mitove, ali zatim stvara:

nove mitove pomoću naučnog jezika.

Na primer:

kosmička evolucija,
beskonačni univerzum,
inteligentna materija,
samoorganizacija,
kosmička svest.

Problem nije u samim naučnim idejama.

Problem nastaje kada se od njih napravi sveobuhvatna filozofija postojanja bez dovoljno opravdanja.

14. „Gnoza“ kao nova vera u nauku

U tom smislu „Prinstonska gnoza“ može se razumeti kao:

nauka + metafizika + vera u naučno objašnjenje svega.

Rije upozorava da nauka može dobiti gotovo religijsku funkciju.

Umesto:

„Bog objašnjava sve“

dobijamo:

„Nauka će jednog dana objasniti sve.“

Rije dovodi u pitanje i jedno i drugo ako se koriste kao prečice za rešavanje filozofskih problema.

15. Nauka nije isto što i scientizam

Ovo je veoma važna razlika.

Nauka

Metodično istražuje stvarnost pomoću:

posmatranja,
eksperimenata,
matematičkih modela,
proveravanja hipoteza.
Scientizam

Tvrdi ili pretpostavlja da je:

nauka jedini pravi ili konačni oblik znanja.

Rije je mnogo kritičniji prema scientizmu nego prema samoj nauci.

16. Čovek

Čovek je za Rijea posebno zanimljiv jer u sebi povezuje:

materiju + život + svest + slobodu + mišljenje.

Ako čoveka potpuno svedemo na fizičke procese, nastaje pitanje:

Gde nestaje subjekt koji misli?

Zato čovek predstavlja svojevrsni izazov redukcionističkom materijalizmu.

17. Sloboda

Ako je čovek samo fizičko-biološki mehanizam, onda nastaje problem:

Da li je slobodna volja stvarna?

Rije razmatra granice mehaničkog objašnjenja čoveka.

Čovek nije lako svodiv na:

uzrok → reakcija.

Njegovo ponašanje uključuje:

izbor,
svest,
nameru,
vrednosti,
planiranje.

18. Bog i metafizika

Rije ne nudi jednostavan tradicionalni teološki sistem.

Ali otvara prostor za metafizička pitanja koja scientizam često pokušava da isključi:

Zašto postoji nešto, a ne ništa?
Odakle potiče red?
Kako razumeti svest?
Šta je život?
Da li Vasiona ima smisao?
Da li postoji transcendentna stvarnost?

Važno je:

ne mešati pitanje „nauka ne može da odgovori“ sa tvrdnjom „dokazano postoji Bog“.

Rije pre svega pokazuje da metafizička pitanja ne nestaju zato što imamo modernu nauku.

19. Kritika redukcionizma

Jedan od najvažnijih pojmova za razumevanje knjige:

REDUKCIONIZAM

To je pokušaj da se složena pojava potpuno objasni svođenjem na jednostavnije delove.

Na primer:

čovek → organi → ćelije → molekuli → atomi

Problem je:

Da li smo time zaista objasnili čoveka?

Rije smatra da se na svakom višem nivou pojavljuju nove strukture i svojstva.

20. Emergentnost

Iz ovoga proizlazi ideja:

EMERGENTNOST

Složena celina može imati osobine koje nisu očigledne u pojedinačnim delovima.

Na primer:

pojedinačni neuroni ≠ svest kao celina

ili:

pojedinačne molekule ≠ organizam kao živi sistem.

Ovo ne znači da celina postoji nezavisno od delova, već da organizacija delova stvara novu ravan stvarnosti.

KLJUČNI POJMOVI

Pojam
Gnoza
Prinstonska gnoza
Nauka
Metafizika
Kosmologija
Scientizam
Materijalizam
Redukcionizam
Svest
Subjekt
Subjektivno iskustvo
Objektivni opis
Život
Organizacija
Samoorganizacija
Evolucija
Teleologija
Svrha
Emergentnost
Organizam
Inteligencija
Slobodna volja
Metafizičko pitanje
Kosmos
Kosmologija
Materija
Duh
Um
Kauzalnost
Determinacija
Naučni model
Naučna hipoteza
Naučna činjenica
Metafizička interpretacija
Naučni pogled na svet
Filozofija nauke
Ontologija
Epistemologija
Svrhovitost
Životni proces
Kreativnost evolucije
Transcendencija

NAUKA
↓
FIZIKA + BIOLOGIJA + KOSMOLOGIJA
↓
VELIKA PITANJA
↓
ŽIVOT + SVEST + INTELIGENCIJA
↓
METAFIZIKA

A Rije pita:

DA LI NAUKA → MOŽE SAMA → DA ODGOVORI NA METAFIZIKU?

Njegov odgovor:

NE POTPUNO.

Zato:

NAUKA ≠ SCIENTIZAM

NAUČNA ČINJENICA ≠ METAFIZIČKA ISTINA

CELINA ≠ SAMO ZBIR DELOVA

SVEST ≠ JEDNOSTAVNO MOZAK OPISAN SPOLJA

U Prinstonskoj gnozi Rejmon Rije kritički analizira pokušaje da se savremena nauka pretvori u sveobuhvatnu metafiziku i pokazuje da pitanja o životu, svesti, svrhovitosti, čoveku i krajnjoj prirodi stvarnosti ne mogu biti automatski rešena samo naučnim opisom sveta.