ISBN: 146
Godina izdanja: 146 / 148
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Genadij Georgijevič Majorov - Formiranje srednjovekovne filozofije

U religijskom srednjovekovna filozofija je bila drugi oblik bivstvovanja teologije, a još više je teologija bila drugi oblik bivstvovanja filozofije. Otuda nije čudno što je, često, srednjovekovni mislislac govorio o potpuno realnim stvarima i svoje misaone probleme rešavao uspešno logičkim sredstvima.


Ova obimna studija predstavlja izuzetno cenjen akademski priručnik koji se bavi prelaznim periodom između antike i zrelog srednjeg veka. Majorov detaljno analizira proces u kome se klasična antička filozofska tradicija (Platon, Aristotel, stoicizam i neoplatonizam) susrela, sukobila i konačno stopila sa hrišćanskom teologijom.Ključni fokusi knjige obuhvataju:Razvoj patristike – Proučavanje ranih crkvenih otaca na latinskom zapadu koji su postavili temelje hrišćanske filozofije.Mislioce prelomnog doba – Posebna pažnja posvećena je gigantima rane srednjovekovne misli, pre svega Svetom Avgustinu (Aurelije Avgustin), ali i autorima poput Boetija koji su poslužili kao most između dva sveta.Temeljne probleme filozofije – Autor istražuje kako su se u novom, religijskom kontekstu rešavala pitanja odnosa vere i razuma, slobodne volje, postanka sveta (creatio ex nihilo), prirode Boga i strukture ljudske duše.Logički aparat – Knjiga pokazuje kako je teologija u ovom periodu zapravo bila „drugi oblik bivstvovanja filozofije”, koristeći stroga logička i pojmovna sredstva za rešavanje metafizičkih problema.


Gennadij Georgijevič Majorov (rus. Gennadij Georgievič Majorov) je ugledni sovjetski i ruski istoričar filozofije, doktor filozofskih nauka i zaslužni profesor na Moskovskom državnom univerzitetu Lomonosov (MGU). Rođen je 3. marta 1941. godine u Moskvi i važi za jednog od najvećih ruskih stručnjaka za antičku, srednjovekovnu i novovekovnu filozofiju.



Obrazovanje: Diplomirao je 1965. godine na Filozofskom fakultetu MGU, gde je završio i postdiplomske studije 1968. godine.Disertacije: Odbranio je kandidatsku disertaciju „Gnoseologija G. Lajbnica” (1969), a zatim i doktorsku tezu „Formiranje zapadnoevropske srednjovekovne filozofije” (1983).Profesura: Na Katedri za istoriju strane filozofije MGU radi od 1968. godine. Zvanje redovnog profesora stekao je 1988. godine, dok mu je počasna titula „Zaslužni profesor MGU” dodeljena 2003. godine.Članstva i priznanja: Postao je akademik Ruske akademije prirodnih nauka (RAEN) 1991. godine. Dobitnik je prestižne Lomonosovljeve nagrade prvog stepena 2005. godine za svoj naučni doprinos.Glavne oblasti istraživanjaMajorov je dao ogroman doprinos u nekoliko ključnih oblasti filozofske misli:Srednjovekovna filozofija: Njegova monografija „Formiranje srednjovekovne filozofije” (rus. Formirovanie srednevekovoj filosofii) smatra se klasičnim delom ruske filozofske literature. Detaljno je rekonstruisao latinsku patristiku i srednjovekovni način razmišljanja.Filozofija Lajbnica: Poznat je po detaljnoj logičkoj rekonstrukciji metafizike i metodologije Gotfrida Vilhelma Lajbnica.Sofiologija i priroda filozofiranja: U svojim kasnijim radovima fokusirao se na koncept filozofije kao traganja za Apsolutom, ističući ulogu „sofijnih” elemenata u nastanku mudrosti.Prevodilaštvo: Preveo je ključna dela klasičnih mislilaca na ruski jezik, uključujući tekstove Boetija, Džordža Berklija i Lajbnica.