ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2000
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Velš, Volfgang, 1946- = Welsch, Wolfgang, 1946-
Naslov Naša postmoderna moderna / Volfgang Velš ; prevela s nemačkog Branka Rajlić
Jedinstveni naslov Unsere postmoderne Moderne. srpski jezik
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 2000
Izdavanje i proizvodnja Sremski Karlovci ; Novi Sad : Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2000 (Novi Sad : Budućnost)
Fizički opis 347 str. ; 23 cm
Drugi autori - osoba Rajlić, Branka, 1956-2022 (prevodilac)
Rajlić, Branka, 1956-2022 (prevodilac)
Zbirka ǂBiblioteka ǂTheoria
(Broš.)
Napomene Prevod dela: Unsere postmoderne Moderne / Wolfgang Welsch
Tiraž 1.000
Na koricama beleška o autoru s njegovom slikom.
Predmetne odrednice Lyotard, Jean-François, 1924-1998
Vattimo, Gianni, 1936-
Foucault, Michel, 1926-1984
Derrida, Jacques, 1930-2004
Baudrillard, Jean, 1929-2007
Habermas, Jürgen, 1929-
Heideger, Martin, 1889-1976
Aristotle, 384-322 pre n. e.
Pascal, Blaise, 1623-1662
Kant, Immanuel, 1724-1804
Postmodernizam
„Vreme je da o postmoderni govorimo drugačije. Danas je postalo moguće razmatrati umnu suštinu te teme. Pojam postmoderne je dovoljno dugo u opticaju, a o toj stvari je dovoljno dugo pisano u konturama i naznakama. Konfrontacija između zagovornika i protivnika postmoderne se pretvorila u ritual. U taboru samih postmodernista sve je primetnija razlika između vatre i zgure, dolazi do razdvajanja. Ne samo da su pojedine kritike postale providne kao fantazmagorije, već je izvitoperenost izvesnih postmodernizama postala evidentna. Vreme je razjasnilo stvari. Claritas filia temporis. Treba razložiti umnu sadržinu onoga što je označeno kao ’postmoderno’.“ (Volgang Velš)

SADRŽAJ
Napomena uz četvrto izdanje 7
Predgovor za treće izdanje 8
Uvod 11
1. Ograničenja 11
2. Glavne teze 14
3. Pregled 17
PRVA GLAVA: „POSTMODERNA“ – GENEALOGIJA IZRAZA, RAZNOLIKOST TERMINA, SMISAO POJMA
1. Kontroverze, kurioziteti, klišei 19
2. Genealogija izraza „postmoderna“ 22
3. Nastanak pojma u severnoameričkoj književnoj debati 24
4. Postmoderna versus posthistoire 28
5. Prenošenje pojma na arhitekturu 29
6. Postmoderne tendencije u slikarstvu i skulpturi 34
7. Sociologija: postindustrijsko i postmoderno društvo 37
8. Postmoderna filozofski: Žan-Fransoa Liotar 42
9. Ostale pozicije u spektru filozofskih postmodernizama 49
10. Rezimei i dopune 51
DRUGA GLAVA: MODERNA – KOLEBLJIVI SUPROTNI POL POSTMODERNE
A. U odnosu na koju modernu? 56
1. Različiti pojmovi moderne 56
2. Estetičke moderne 59
3. Unošenje zabuna i izgledi za njihovo otklanjanje 62
B. Suprotne dijagnoze moderne – simetrični koncepti postmoderne 63
1. Dijagnostički obrazac: beda diferenciranja versus beda celine 64
2. Terapeutski obrazac: dobrobit celine versus dobrobit diferenciranja 65
3. Slučaj primene: srednji vek – ogledalo zadovoljstva 68
4. Postmoderno prevazilaženje suprotnosti: celina ostvariva samo preko razlike 70
TREĆA GLAVA: NOVI VEK – MODERNA – POSTMODERNA
1. Pojam novog veka 77
2. Novi vek i novovekovna moderna 84
3. Moderna 20. veka 88
4. Postmoderna 90
5. Novi vek – novovekovna moderna – moderna 20. veka – postmoderna 93
ČETVRTA GLAVA: POSTMODERNA NAMENJENA SVIMA: POSTMODERNA ARHITEKTURA
1. Postmoderno i moderno: avangardni status estetičkog 97
2. Postmoderna versus moderna: pluralna, nenaredbodavna, javna funkcija arhitekture 100
3. Moderna: raskid sa tradicijom i inovatorski korak 101
4. Naličje: apsolutizam moderne 104
5. Stvaranje uniformnosti – paradoksi funkcionalizma 105
6. Tehnički duh 108
7. Veza moderne sa tradicijom: faktički prisutna – zvanično poricana 111
8. Postmoderni obris moderne 113
9. Odnos postmoderne prema tradiciji 114
10. Pojam postmoderne: moderna u statusu transformacije (Verner i Kloc versus Habermas) 118
11. Funkcija i fikcija 123
12. Mnogostrukost – i njeni problemi 126
13. Potpuri 127
14. Višejezičnost 129
15. Povezanost 131
16. Teška celina 134
17. Etape 135
18. Otvoreno jedinstvo 139
19. Tipologija pluraliteta: Ungers, Stirling, Holajn 141
20. Post-moderna – u odnosu na koju modernu? 143
PETA GLAVA: PANORAMA FILOZOFSKIH POZICIJA POSTMODERNE
1. Đani Vatimo ili postmoderno preboleti modernu 145
2. Mišel Fuko ili prekidi znanja 148
3. Žil Delez ili razlika i rizom 151
4. Žak Derida ili razlika i rasutost 152
5. Žan Bodrijar ili indiferencija i hiperrealija – posthistoire umesto postmoderne 158
6. Kritička dimenzija postmoderne (Rorti, Benhabib, Husen, Foster, Džejmson) 163
7. Habermas i Velmer ili moderna – na kraju postmoderni projekat? 169
8. Još jednom Habermas ili iznenada taj pregled 171
9. Robert Špeman ili esencijalistički postmodernizam predmoderne inspiracije 175
ŠESTA GLAVA: LIOTAROV PROGRAMSKI TEKST ILI FILOZOFSKE PERSPEKTIVE POSTMODERNE
1. Dobro poznati sindrom prigovora 178
2. Raspadanje celine 181
3. Hegel i neki njegovi sledbenici 182
4. Melanholija celine i interes mnoštva 185
5. Istorijska i filozofska legitimacija 188
6. Utopija – na drugi način 193
SEDMA GLAVA: MODERNA 20. VEKA I POSTMODERNA ILI OD SENZACIJE DO SAMORAZUMLJIVOSTI
1. Postmoderna i naučna moderna 195
2. Postmoderna i društvena moderna 199
3. Postmoderna i umetnička moderna 203
4. Teorijske saglasnosti ili postmoderni obrisi moderne 205
5. Prigovori protiv postmoderne pogrešno shvataju modernu 209
6. Postmoderna kao egzoterička forma svakodnevice nekada ezoterične moderne 212
I. INTERMEZZO: HAJDEGER ILI POSTMETAFIZIKA VERSUS POSTMODERNA
1. Hajdeger 217
2. Hajdeger – ličnost postmoderne? 219
3. Hajdeger i Liotar – zamišljeni disput 221
4. Četvorstvo – potpuno drugačije mišljenje? 225
II. INTERMEZZO: POSTMODERNA VERSUS TEHNOLOŠKO DOBA
1. Odnosi između postmoderne i tehnološkog doba – kontroverzno posmatrano 227
2. Postmoderna versus moderna i kasna moderna 229
3. Postmoderna filozofija versus tehnološko doba 232
4. Ne neprijateljstvo prema tehnologiji, samo kritika isključivosti 233
5. Kooperativni model postmoderne i tehnologije 236
OSMA GLAVA: RASKOL ILI POSTMODERNA KONCEPCIJA PRAVEDNOSTI
1. Odnos jezičkih igara: nadmetanje i disencija 239
2. Neizbežna nepravednost govora 244
3. Konkretizacije i modeli problema 247
4. Liotarovo rešenje problema: osećanje, artikulacija i svedočenje raskola 251
5. Ideja filozofske politike 256
6. Postmoderna verzija prosvetiteljstva 257
7. Jezik i događaj – protiv antropocentrizma 261
8. Kritika postavki autonomije i heterogenosti 267
9. Drugačije stanje jezika 274
DEVETA GLAVA: SAVREMENI SPOR OKO UMA
1. Um koji je postao pluralan 278
2. Nesamerljivost 282
3. Sporna tačka: forma jedinstva 287
DESETA GLAVA: MNOGOSTRUKOST TIPOVA RACIONALNOSTI – JEDINSTVO UMA TRADICIONALNI MODELI
1. Aristotel ili samorazumljivost mnoštva 295
2. Paskal ili dramatičnost i protivurečnost raznolikosti 301
3. Kant ili prelazi bez mostova 306
JEDANAESTA GLAVA: TRANSVERZALNI UM
1. O konceptu 308
2. Materijalni prelazi: implicitno i eksplicitno 316
3. Um: sposobnost i ostvarenje takvih prelaza 320
4. Ostala strukturalna obeležja transverzalnog uma 323
5. Odnos prema Liotarovoj koncepciji 326
6. Transverzalni um i spor između modernista i postmodernista 328
7. Transverzalni um i postmoderna forma života 333
DVANAESTA GLAVA: PERSPEKTIVE POSTMODERNE
1. S one strane izraza „postmoderna“ 333
2. Pluralitet – intenzivno i ekstenzivno 334
3. Praksa pluralnosti 336
4. Iritacija, stvaranje hibrida 338
5. Filozofija: racionalnost i mudrost 340
6. Osnovna ideja pluraliteta 342

Volfgang Velš (Wolfgang Welsch, 1946) nemački je filozof, teoretičar postmoderne, estetike i kulture. Rođen je 17. oktobra 1946. u Štajnauzenu. Studirao je filozofiju, istoriju umetnosti, psihologiju i arheologiju u Minhenu i Vircburgu; doktorirao je 1974, a habilitirao 1982. godine. Bio je profesor filozofije na univerzitetima u Bambergu i Magdeburgu, a od 1998. do 2012. profesor teorijske filozofije na Univerzitetu Fridrih Šiler u Jeni, gde je danas profesor emeritus. Živi u Berlinu.
Velš je jedan od najznačajnijih nemačkih tumača postmoderne. Posebno je poznat po knjizi Naša postmoderna moderna (Unsere postmoderne Moderne), u kojoj postmodernu ne shvata kao prosti raskid sa modernom, već kao njenu unutrašnju transformaciju: moderna se, po njemu, nastavlja u pluralizovanom, otvorenom i višeznačnom obliku. U njegovom tumačenju postmoderna nije puka moda ni relativističko odbacivanje razuma, nego pokušaj da se misli mnoštvo različitih racionalnosti, kulturnih obrazaca i formi života.
Važno mesto u njegovom radu zauzimaju pojmovi transverzalnog uma i transkulturalnosti. Transverzalni um označava sposobnost mišljenja da prelazi između različitih oblasti, jezika, disciplina i racionalnosti, ne svodeći ih na jedno konačno jedinstvo. Pojmom transkulturalnosti Velš kritikuje predstavu o kulturama kao zatvorenim, homogenim celinama; savremene kulture, po njemu, uvek su već prožete međusobnim uticajima, mešanjem, prelazima i hibridnim oblicima.
Bavio se i estetikom, filozofijom umetnosti, epistemologijom, ontologijom, teorijom evolucije i filozofijom kulture. Bio je gostujući profesor na više uglednih univerziteta, među njima na Slobodnom univerzitetu u Berlinu, Humboltovom univerzitetu, Stanfordu i Univerzitetu Emori. Dobitnik je Maks Plankove istraživačke nagrade 1992. godine i međunarodne nagrade za estetiku Premio Internazionale d’Estetica 2016. godine.
Među njegovim važnijim delima su Unsere postmoderne Moderne, Ästhetisches Denken, Vernunft. Die zeitgenössische Vernunftkritik und das Konzept der transversalen Vernunft, Undoing Aesthetics i radovi o transkulturalnosti. Velš je uticao na savremene rasprave o postmoderni, pluralizmu, estetizaciji svakodnevice i odnosu moderne i postmoderne, posebno u nemačkom i evropskom filozofskom kontekstu.

MG P76 (N)