ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1967
Jezik: Srpski
Autor: Strani

66242) O LEPOM, Fridrih Šiler , Kultura Beograd 1967 ,
Sadržaj :
Predgovor dr Miljana Mojaševića.
O LEPOM
O Egmontu, Geteovoj tragediji.

O Birgerovim pesmama
Šilerova odbrana od antikritike
O patetičnom
Misli o upotrebi prostog i niskog u umetnosti
O ljupkosti i dostojanstvu
Matisonove pesme
Pisma o estetskom vaspitanju čoveka
O naivnoj i sentimentalnoj poeziji
Komentari dr Strahinje Kostića.

Fridrih Šiler
je svoju teoriju o lepom razvio prvenstveno u svojim čuvenim estetičkim raspravama, od kojih su najznačajnije `O estetskom vaspitanju čoveka` (nem. Über die ästhetische Erziehung des Menschen), objavljena u formi pisama, i esej `O ljupkosti i dostojanstvu` (nem. Über Anmut und Würde).
Ključne tačke njegove filozofije o lepom uključuju:

Lepota kao harmonija: Šiler je lepotu video kao manifestaciju harmonije između čulnog nagona (Stofftrieb) i formalnog nagona (Formtrieb), koji teže skladu i poretku.
Ideal `lepe duše`: U eseju `O ljupkosti i dostojanstvu`, on uvodi koncept `lepe duše` (schöne Seele), koja predstavlja idealnu harmoniju između morala i čulnosti, gde dužnost i sklonost deluju spontano zajedno.
Lepota i sloboda: Za Šilera, estetsko iskustvo je put ka istinskoj slobodi. Kroz uživanje u lepom, čovek se oslobađa kako prinude materijalnog sveta tako i apstraktne prinude razuma, dostižući stanje slobode i celovitosti.
Umetnost kao vaspitanje: U delu `O estetskom vaspitanju čoveka`, on je istakao ulogu umetnosti i lepote u moralnom vaspitanju i oplemenjivanju pojedinca i društva, verujući da se preko estetike može postići humanije društvo.
Igra kao suština estetike: Šiler je formulisao poznati `nagon za igrom` (Spieltrieb) kao centralni element svoje estetike, koji teži usklađivanju suprotnih nagona i nalazi izraz u umetnosti i igri, čime se stvara lepota.
Preveo Strahinja Kostić , Predgovor Miljan Mojašević ,
biblioteka Eseji i studije, tvrd povez, format 12,5 x 18 cm , latinica, XXXVII + 325 strana