Godina izdanja: 2022
ISBN: 978-86-81702-14-7
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

***

PAŽNJA! DODATNI POPUST NA VEZANU PRODAJU! – ako ovu knjigu kupite sa ovom knjigom (Kada su ljudi nicali iz zemlje - - Kupindo.com (82089117)) dobijate 10% POPUSTA na cijenu obje knjige!

*
Naslov: Hegelovo određenje idealizma
Autor: Vladimir Milisavljević

Izdavač: Fedon, Beograd
Jezik: b.c.h.s./srpski
Godina izdanja: 2022

Pismo: latinica
Žanr: filozofija, istorija filozofije

ISBN: 978-86-81702-14-7

POVEZ: broširano, sa zaštitnim omotom
Br. str.: 210
Fizički opis: 20 cm
Masa (u gr): 350

knjiga je potpuno nova - moja ocjena 5* 

[kategorizacija stanja:


5*- potpuno nova knjiga, neotvorena (od 2000. nadalje)
5 - netaknuta, a može biti i starije izdanje 
4 - vidljivi vanjski znaci korišćenja, ali knjiga u dobrom stanju 
3 - oštećena izvana (korica), unutra bez oštećenja 
2 - oštećena izvana, oštećena iznutra - podvlačena grafitnom olovkom ili pohabane stranice 
1 - knjiga oštećena izvana i iznutra, podvlačena hemijskom, flomasterima ili bojama, ali čitljiva 

- za svaku karakteristiku/oštećenje koje nije obuhvaćeno prethodnim pišem dodatnu napomenu ili ukazujem na fotografiju]


DODATNO UZ KNJIGU:

Hegelov apsolutni idealizam proizašao je iz pokušaja da se suprotnost između apsoluta i konačnosti razreši zasnivanjem jedne nove osnovne teorije u kojoj je apsolut ili princip filozofije mišljen kao proces koji nije ništa drugo do kretanje kojim njegova pretpostavljena drugost negira sebe samu.

Autor knjige Hegelovo određenje idealizma Vladimir Milisavljević ukazuje da je izgradnja te teorije iziskivala odstupanja od uobičajene forme mišljenja, koja se Hegelu često stavlja na teret. Ali ona nije značila prosti raskid sa idealizmom, već je bila odgovor na njegove probleme. 

*

Novo lice Idealizma

Nemački idealizam u našoj sredini često se tretira kao nešto zastarelo. Tome su svakako doprinele ideološke borbe koje su se često dešavale u okrilju filozofije, ali i izvesna fiksacija za pozitivističke antispekulativne ideale koji su u slobodnijim filozofskim sredinama davno odbačeni.

Značajni svetski autori postpozitivističke epohe sa svojim drugačijim čitanjem metafizike, nauke i spekulacije otvorili su ponovo prostor za produktivno prisvajanje velikih filozofija prošlosti. Sigurno je kucnuo čas da i mi to uradimo. Provincijalizam se, doduše, oslanja na skup predstava koje nas ispunjavaju spokojstvom, ali to svakako nije poželjno stanje kada je o reč o znanju i opravdanoj ljudskoj želji da se svet sagleda u svim njegovim dimenzijama.

Knjiga Hegelovo određenje idealizma Vladimira Milisavljevića (Fedon, Beograd, 2022) stoga nije ni najmanje nesavremena. Ona nudi jedno imanentno tumačenje Hegelove filozofije u čijem središtu je specifična koncepcija apsoluta koji nije suprotstavljen konačnosti. Reč je o apsolutu koji poseduje „kompleksnu strukturu“ (str. 91), strukturu koja podrazumeva unutrašnji odnos prema konačnosti. Autor ovu hipotezu razvija već u uvodnom, veoma minucioznom izlaganju istorijskog razvoja filozofije svesti i idealističkih koncepcija, počev od Dekarta pa sve do realističkih kritika koje svoj vrhunac imaju u Jakobijevoj filozofiji. Hegel stupa na filozofsku scenu upravo u trenutku kada se vode žučne rasprave o smislu Kantovog transcendentalnog idealizma i kada su već oblikovane filozofije koje predstavljaju pokušaj prevladavanja slabosti prethodnih idealističkih pozicija. Reč je o Fihteovom i Šelingovom idealizmu, ali i o Helderlinovoj sasvim posebnoj koncepciji koja „otvara perspektivu apsolutnog idealizma“ (str. 73). Kroz raspravu sa ovim pozicijama Hegel oblikuje svoje samosvojno polazište koje se u istoriji filozofije obično naziva apsolutni idealizam.

Središnja poglavlja knjige Vladimir Milisavljević je posvetio rekonstrukciji Hegelovog idealizma. Autorova analiza ima originalno polazište koje svoje potkrepljenje nalazi u samim Hegelovim tekstovima: on ostavlja po strani standardna tumačenja prema kojima transcendentalni idealizam nije u značajnijoj meri uticao na oblikovanje Hegelovog shvatanja apsoluta, i vrlo ubedljivo pokazuje kako Hegelov pojam „beskonačnosti kao jedinstva postavljanja i ukidanja razlike“ (str. 114) može da se shvati tek na osnovu njegove rasprave sa ranijim teorijama subjektivnosti i apsoluta. Posebno je važno što u knjizi čitalac može da vidi ne samo kako ova teorijska konfiguracija izgleda u svom dovršenom obliku u Hegelovim zrelim delima, već i kako ona biva oblikovana kroz njegovu raspravu sa varijantama idealizma koje su početkom 19. veka bile razvijene. Kroz dijalektičko kretanje Hegel dolazi do svog, kako Milisavljević napominje, atipičnog pojma beskonačnog u koji je uključeno ono konačno. Ukidanje ili uništavanje konačnosti stoga nije izraz pozicije u kojoj konačnost ostaje s one strane beskonačnosti, već konačnost dijalektički određuje samu strukturu apsoluta. Time se apsolutni idealizam pokazuje kao realizam.

Knjiga Vladimira Milisavljevića izuzetna je iz nekoliko razloga. Prvo, reč je o jednom tumačenju koje u sebi sjedinjuje vrline precizne i pouzdane analize u veoma teškom problemskom području i lepotu izlaganja koje u svojoj dramskoj tenziji verno izražava dinamiku Hegelovog mišljenja. Drugo, ova knjiga pruža interpretaciju nekih važnih epizoda nemačke klasične filozofije koje su manje poznate u našoj sredini, kao što su, između ostalog, Jakobijevi prigovori idealizmu i Rajnholdov pokušaj odbrane Kantove filozofije, kao i Helderlinova teorija apsoluta. Time smo dobili izoštreniju sliku nemačke klasične filozofije bez koje teško da može da se razume ono što se posle dešavalo u savremenoj filozofiji. Konačno, spremnost autora da se suprotstavi predrasudama sredine, koja se jasno očituje u knjizi Hegelovo određenje idealizma, i sama po sebi je hvale vredna. Jer, filozofske predrasude posebno su škakljiva stvar: filozofi ponekad vole da se pod velom kritičnosti prepuste dogmatizmu većinskog mišljenja.

Na kraju bih želela da se vratim pitanju zastarelosti idealizma s početka teksta. Današnji radikalni zastupnici realizma, kao što Vladimir Milisavljević ističe u uvodu knjige, često se u svojoj kritici idealizma pozivaju na nauku. Svojevrstan je paradoks da su upravo savremeni filozofi nauke ukazali na ograničenost realističke pozicije kada je reč o nauci. To svakako ne znači da naučni antirealizam može da se izjednači sa hegelovskim idealizmom, ali nas upozorava na činjenicu da čak i u nauci, koju zdravorazumska svest vidi kao najviši izraz objektivnosti, „spekulativni instrumenti“ imaju svoje legitimno mesto. Drugim rečima, nema razloga za toliki strah od idealizma, čak ni kada je on apsolutan.


Eva Kamerer

*

Filozofija / nemačka klasična filozofija / nemački idealizam / idealizam / dijalektika / Hegel / Marks / Fihte / Kant / Šeling / spekulativna filozofija / Aufhebung / filozofija duha / subjekt / subjekat / Apsolut / Apsolutni duh / Fenomenologija duha / Nauka logike / Estetika / Konačnost / realizam


***

UNOS: 250908
Šifra: FDN_KD