Godina izdanja: 2004
ISBN: 86-7710-045-8
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Hawking, Stephen, 1942-2018 = Hoking, Stiven, 1942-2018
Naslov Teorija svega : poreklo i sudbina vasione / Stiven Hoking ; [prevod Ivan Jovanović]
Jedinstveni naslov ǂThe ǂTheory of Everything. srpski jezik
Vrsta građe knjiga
Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina 2004
Izdanje 1. izd.
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Alnari, 2004 (Beograd : Plavo slovo)
Fizički opis 164 str. : ilustr. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Jovanović, Ivan (prevodilac)
(broš.)
Napomene Prevod dela: The Theory of Everything / Stephen W. Hawking
Tiraž 1.000
Beleška o autoru: str. 163-164.
Predmetne odrednice Kosmologija
Nauka – Filozofija

Stiven Hoking...
„...je prevazišao bolest koja ga je dovela do invaliditeta i postao supernova svetske fizike. Iako nije u stanju da piše, pa čak ni da jasno govori, on je načinio skok van velikog praska, sve do ’geometrijskog plesa’ koji je stvorio svemir.“ (Timoti Feris, Vanity Fair)
„....može da objasni složenosti kosmološke fizike uz zadivljujuću kombinaciju visprenosti i razumljivosti... On je izvanredno snažan um.“ (The New York Review of Books)
„....očigledno je obdaren učiteljskim darom, dobroćudnim i opuštenim smislom za humor i sposobnošću da izuzetno složene pojmove ilustruje poređenjima iz svakodnevnog života.“ (New York Times)

„Teorija svega: Poreklo i sudbina univerzuma“ (The Theory of Everything: The Origin and Fate of the Universe) zbirka je popularno-naučnih predavanja jednog od najčuvenijih fizičara 20. i 21. veka, Stivena Hokinga. U sedam konciznih poglavlja, Hoking vodi čitaoca kroz ključne pojmove savremene kosmologije, od ranih ideja starih Grka, preko Njutna i Ajnštajna, pa sve do savremenih teorija velikog praska, crnih rupa i kvantne gravitacije.
Centralna ideja knjige jeste potraga za jedinstvenom, sveobuhvatnom teorijom koja bi objedinila opštu teoriju relativnosti i kvantnu mehaniku – takozvanu „teoriju svega“, koja bi objasnila kako univerzum funkcioniše u celini: od najmanjih čestica do najvećih galaksija.
Iako se bavi krajnje kompleksnim temama, knjiga je napisana pristupačnim jezikom, uz brojne analogije i objašnjenja prilagođena laicima. Hoking ne nudi samo fiziku, već i filozofska pitanja: kako je svemir nastao, ima li početak (i kraj), i kakvo je mesto čoveka u toj slici.
Knjiga je idealna za one koje zanimaju velika pitanja nauke i postojanja, a ne zahtevaju napredno matematičko znanje. Ona ujedno odražava i Hokingov duh, humor i radoznalost, koji su ga učinili jedinstvenim popularizatorom nauke.

Stiven Vilijam Hoking (Stephen William Hawking, 1942–2018) bio je britanski teorijski fizičar, kosmolog i autor, jedan od najpoznatijih naučnika posle Ajnštajna. Rođen je 8. januara 1942. u Oksfordu, tačno 300 godina nakon Galilejeve smrti. Studirao je na Oksfordu i Kembridžu, gde je kasnije bio i profesor matematike, naslednik Njutnovog katedarskog mesta.
Hoking je najpoznatiji po svom radu na crnim rupama, posebno po otkriću da one emituju zračenje (danas poznato kao Hokingovo zračenje), što je revolucionarna ideja u modernoj fizici. Takođe je dao veliki doprinos razumevanju porekla i strukture svemira, naročito kroz kvantnu kosmologiju i pokušaje ujedinjenja opšte relativnosti i kvantne mehanike.
U 21. godini dijagnostikovana mu je amiotrofična lateralna skleroza (ALS), degenerativna bolest nervnog sistema. Lekari su mu tada dali svega nekoliko godina života, ali je živeo više od pola veka s bolešću, koristeći elektronski govor i invalidska kolica.
Pored naučnog rada, Hoking je postao ikona popularne nauke, naročito posle objavljivanja knjige Kratka istorija vremena (A Brief History of Time, 1988), koja je postala globalni bestseler.
Umro je 14. marta 2018. godine u Kembridžu, na datum Ajnštajnovog rođenja.

MG P40 (N)