ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1969
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Nekoliko rečenica predgovora i dvadesetak stranica 11. poglavlja mestimično uredno podvlačeno, ne smeta čitanju. Ostatak čist.
Cena smanjena.

Autor - osoba Gilbert, Katharine Everett, 1886-1952 = Gilbert, Ketrin Everet, 1886-1952
Kuhn, Helmut, 1899-1991 = Kun, Helmut, 1899-1991
Naslov Istorija estetike : revidirana i proširena / Katarina Everet Gilbert, Helmut Kun ; urednik Vuko Pavićević ; predgovor Dragan Jeremić ; preveo Dušan Puhalo
Jedinstveni naslov ǂA ǂHistory of esthetics. srpski jezik
Vrsta građe knjiga
Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina 1969
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Kultura ; Sarajevo : Zavod za izdavanje udžbenika, 1969 (Beograd : Kultura)
Fizički opis XII, 504 str. ; 25 cm
Drugi autori - osoba Pavićević, Vuko, 1914-1978 (urednik)
Pavićević, Vuko, 1914-1978 (urednik)
Jeremić, Dragan M., 1925-1986 (autor dodatnog teksta)
Jeremić, Dragan M., 1925-1986 (autor dodatnog teksta)
Puhalo, Dušan, 1919-2006 (prevodilac)
Puhalo, Dušan, 1919-2006 (prevodilac)
(Pl. sa omotom)
Napomene Prevod dela: A History of esthetics / Katherine Everett Gilbert and Helmut Kuhn
Predgovor: str. VII-XII
Bibliografija: str. 483-488
Registar.
Predmetne odrednice Estetika – Istorija

PREDGOVOR
Istorija estetike američke estetičarke Katarine Everet Gilbert, nekadašnjeg profesora filozofije na univerzitetu Djuk, i nemačkog estetičara Helmuta Kuna, nekadašnjeg gostujućeg profesora univerziteta Severne Karoline, a kasnije profesora univerziteta u Erlangenu i Minhenu, predstavlja jedno od najboljih ako ne i najbolje dosad napisano delo ove vrste. U njemu su u devetnaest poglavlja, od kojih je jedanaest uglavnom napisala Katarina E.Gilbert (od II do polovine X poglavlja i od XII do polovine XIV poglavlja), a ostala poglavito Helmut Kun, našla mesta gotovo sva značajnija estetička učenja od presokratovaca do Kročea. Združivanje dva istraživača, jednoga kome je bila bliska anglosaksonska estetika i drugoga kome je bila bliža nemačka estetička literatura, dovelo je do stvaranja dela koje se, objavljeno najpre 1939. godine, odlikuje temeljnim proučavanjima, tačnim izlaganjem i jasnim stavovima. U drugom izdanju knjige, objavljenom 1954. godine, Katarina E. Gilbert je iz osnova preradila, proširila i obogatila devetnaesto poglavlje, koje je u prvom izdanju imalo naslov „Estetika i umetnosti našega vremena`, i s tim novim poglavljem pod naslovom „Smerovi dvadesetog veka“ ovo delo je postalo ne samo potpunije nego i aktuelnije. Pred svakom istorijom estetike, pa i ovom, stoje mnogobrojne teškoće s obzirom na raznovrsne veze estetike s drugim oblastima ljudskog saznanja i stvaralaštva. Istorija estetike graniči se sa istorijom kulture, istorijom umetnosti, istorijom filozofije i, u krajnjoj instanciji, dodiruje se sa istorijom društva, jer se estetika manifestuje kroz filozofiju, umetničku kritiku i istoriju umetnosti i u isti mah predstavlja deo filozofije, teoriju kritičkog suđenja i teoriju umetničkog stvaranja, a izražava i društvene težnje u oblasti umetnosti. Voditi istovremeno računa o sva ova tri ili četiri toka kroz koja se estetika tokom istorije razvija, opada i obnavlja se, predstavlja isuviše težak zadatak za svakog estetičara i mali je broj onih koji se manje-više svesno ne odriču nekog od ovih tokova da bi jasno i dobro obeležili bar jedan od njih. Najčešći je slučaj da se istorija estetike, zato što je pišu filozofi, ograničava na izlaganje estetičkih doktrina filozofa.

MG90 (N)