ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1976
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Hartmann, Nicolai, 1882-1950 = Hartman, Nikolaj, 1882-1950
Naslov Osnovne crte jedne metafizike spoznaje / Nicolai Hartmann ; [preveo i pogovor napisao Branko Despot]
Jedinstveni naslov Grundzüge einer Metaphysik der Erkenntnis. hrvatski jezik
Vrsta građe knjiga
Ciljna grupa odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik hrvatski
Godina 1976
Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Naprijed, 1976 (Rijeka : Riječka tiskara)
Fizički opis 614 str. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Despot, Branko, 1942- (prevodilac) (autor dodatnog teksta)
Despot, Branko, 1942- (prevodilac) (autor dodatnog teksta)
Zbirka Filozofska biblioteka
(Pl. sa omotom)
Napomene Prevod dela: Grundzüge einer Metaphysik der Erkenntnis
Prijevod glavnih termina: str. 583
Str. 585-601: Metafizika kao problem bitka : (filozofiranje Nicolaia Hartmanna) / Branko Despot.
Predmetne odrednice Hartman, Nikolaj, 1882-1950
Metafizika
Teorija saznanja

Nicolai Hartmann (1882–1950) bio je jedan od najuticajnijih nemačkih filozofa 20. veka, poznat po svom radu u ontologiji, epistemologiji, etici i filozofiji vrednosti. Njegova filozofija predstavlja jedinstvenu sintezu neokantovstva, fenomenologije i realističke ontologije. Hartmann je svojim promišljanjima značajno uticao na tok moderne kontinentalne filozofije, iako je često bio u senci savremenika poput Heideggera.
Život i rad
Rođen je 20. februara 1882. godine u Rigi, tada u sastavu Ruskog carstva. Studirao je medicinu i filozofiju u Sankt Peterburgu, a potom filozofiju i klasičnu filologiju u Marburgu, gde je došao pod uticaj Marburške škole neokantovstva (Cohen, Natorp). Ipak, brzo se udaljio od čisto idealističkog pristupa. Doktorirao je 1907. i postao profesor u Marburgu, a kasnije je predavao u Kilu, Këlnu i na Univerzitetu u Berlinu. Umro je 9. oktobra 1950. u Getingenu.

Hartmann se zalagao za povratak „objektivnoj“ filozofiji i razvoju sistematske ontologije. Ključni deo njegovog opusa čine:
Grundzüge einer Metaphysik der Erkenntnis (1921)
Zur Grundlegung der Ontologie (1935)
Der Aufbau der realen Welt (1940)
Ethik (1926, 2. izd. 1935)
Die Philosophie des deutschen Idealismus (1933–1950)

Grundzüge einer Metaphysik der Erkenntnis (Osnovne crte metafizike saznanja)
Ova knjiga iz 1921. godine predstavlja jedno od najvažnijih dela Hartmannove rane faze i svojevrsni prelazni trenutak između njegovih epistemoloških i ontoloških istraživanja.
Kontekst i značaj
U Grundzüge einer Metaphysik der Erkenntnis, Hartmann pokušava da prevaziđe idealističke i subjektivističke tendencije nemačke filozofije 19. veka (naročito kod Kanta i njegovih naslednika), insistirajući na objektivnosti saznanja i postojanju realnosti nezavisne od svesti. On razvija ono što naziva realističkom epistemologijom, utemeljenoj u ontološkoj razlici između bića i saznanja, ali bez pada u empirizam ili dogmatizam.
Ključne ideje
Metafizička osnova saznanja – Hartmann tvrdi da se spoznaja ne može objasniti bez oslanjanja na ontološke pretpostavke. Znanje nije samo analiza svesti ili iskustva, već ukazuje na strukture stvarnosti koje su joj imanentne.
Saznanje kao odnos – Spoznaja je odnos između subjekta i objekta, ali ovaj odnos pretpostavlja postojanje objekta mimo saznanja. Hartmann kritikuje subjektivizam koji relativizuje istinu.
Slojevitost stvarnosti – Iako ova ideja dolazi do punog izražaja kasnije u njegovoj ontologiji, već u ovoj knjizi Hartmann nagoveštava da svet nije jedinstvena celina, već se sastoji od različitih ontoloških slojeva, od kojih svaki ima svoje zakonitosti (npr. fizički, biološki, psihički, duhovni sloj).
Ontološka nužnost apriornog – Iako neokantovac po formaciji, Hartmann redefiniše pojam apriornog – on više nije subjektivno uslovljena forma saznanja (kao kod Kanta), već ontološka konstanta stvarnosti, koja omogućava spoznaju.
Objektivnost i istina – Hartmann zastupa realističku teoriju istine – istina je podudaranje misaonih sadržaja sa stvarnošću, nezavisno od subjektivne verifikacije.
Uticaj
Ova knjiga je imala presudan značaj u razvoju Hartmannove filozofije, jer je trasirala put ka njegovom kasnijem velikom ontološkom projektu. Njome je istupio iz okvira neokantovstva i približio se realistima poput Maxa Schelera i fenomenolozima poput Husserla, iako nikada nije prihvatio njihov metod u potpunosti.
Nicolai Hartmann ostaje jedan od najvažnijih sistemskih filozofa 20. veka. Grundzüge einer Metaphysik der Erkenntnis je ključno delo za razumevanje njegovog uvida da je svako saznanje moguće samo uz pretpostavku postojanja stvarnosti koja nadilazi svest – što ga čini jednim od pionira savremene ontološke epistemologije.

Tags: Ontologija, Epistemologija (nauka o saznanju), Objektivnost, Realizam, Apriorno, Saznanje (Erkenntnis), Istina, Subjekt–objekt odnos, Metafizika, Slojevitost stvarnosti (Schichten der Realität)

MG87 (N)