ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2006.
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Dzudit Batler i Dzoan Skot - Feministkinje teoretizuju politicko

Centar za zenske studije, Beograd, 2006.
Mek povez, 504 strane.

`Teorija“ je veoma sporan termin u feminističkom diskursu. Broj pitanja koja se u vezi s tim postavljaju, upućuje na značaj ove rasprave: šta se kvalifikuje kao „teorija“? Ko je autor „teorije“? Da li je to nešto pojedinačno? Da li se definiše u opoziciji prema nečemu ateorijskom, predteorijskom ili postteorijskom? Kakve su političke implikacije korišćenja „teorije“ u svrhu feminističke analize, ako se ima u vidu da je ono što nastaje pod znakom „teorije“ bar delom obeleženo svojim maskulinističkim i evropocentričnim poreklom? Da li se „teorija“ razlikuje od politike? Da li je „teorija“ nekakav podmukli oblik politike? Može li se ikakva politika izvesti iz „teorije“ ili je „teorija“ po sebi neka forma političkog nihilizma?

Cilj ove knjige nije da jednom za svagda razreši ta pitanja, nego da generiše neke nove i produktivne smerove za njih. Teorija o kojoj je reč nije monolitni entitet. Ukoliko se pretpostavi da teorijski impuls poststrukturalizma konstituiše prostor razvoja izvesne krize u feminizmu, moglo bi se reći da ova antologija ispituje povoljne strane te krize po sam feminizam. To ne znači da je poststrukturalizam teorija koju sve autorke u ovoj knjizi prihvataju (zapravo je nejasno da li teorije u svetlu poststrukturalizma uopšte konstituišu pozicije koje treba afirmisati ili poricati). Pre će biti da „post-strukturalizam“ upućuje na polje kritičkih praksi koje se ne mogu totalizovati i koje stoga preispituju formativnu i isključujuću moć diskursa u konstrukciji polne razlike.

To preispitivanje uključuje pažljivo razmatranje značenja svih termina i analitičkih kategorija, uključujući i one kojima sâmo barata. Ono, naime, postavlja pitanje o tome na koji način korišćeni pojmovi bivaju određeni osobenim upotrebama diskursa u specifične političke svrhe. Ne radi se, dakle, o tome da se neki već zgotovljeni pojmovi samo primene na feminističke probleme, nego se traži njihovo preoznačenje ili prisvajanje u posebne svrhe. Vrednost poststrukturalističkih teorija u ovoj se knjizi potvrđuje ili osporava u konkretnim kontekstima. Te su teorije korisne u meri u kojoj generišu analize, kritiku i političke intervencije, i ukoliko za feminizam otvaraju jedan politički imaginarijum što upućuje na mogući način prevazilaženja zapreka kojima je bio ograničen.

Ako bi čitaoci u ovom zborniku pokušali da otkriju šta „poststrukturalizam“ jeste, osetiće se izigrani i možda zbunjeni. Poststrukturalizam nije, strogo govoreći, pozicija, već pre predstavlja kritičko preispitivanje operacija isključivanja posredstvom kojih se „pozicije“ tek uspostavljaju. U tom smislu, feministički poststrukturalizam ne označava neku poziciju od koje bi se polazilo, tačku gledišta ili stanovište koje bi se moglo korisno uporediti sa drugim „podsticajima“ u teorijskom domenu.