ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 433
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Korice se odvojile od tabaka, sve ostalo uredno!

Sadržaj:
DIJALEKTIKA EGZISTENCIJE U FILOZOFIJI SERENA Kjerkegora (Mirko Zurovac)
PREDGOVOR
UVOD
PRVI ODELJAK
BOLEST NA SMRT JE OČAJANJE
A. DA JE OČAJANJE BOLEST NA SMRT
B. Mogućnost i stvarnost očajanja
C. Očajanje je: »bolest na smrt«
B. OPŠTOST (OBIČNOST) OVE BOLESTI (OČAJANJE) .
C. OBLICI OVE BOLESTI (OČAJANJE)
A. Očajanje posmatrano tako da ne razmišljamo o tome da li je svesno ili nije svesno, nego da samo razmišljamo o momentima sinteze vlastitog ja
a. Očajanje posmatrano pod dvostrukim određenjem konačnosti i beskonačnosti
— Očajanje bezkonačnosti potiče od nedostatka konačnosti
— Očajanje konačnosti jeste nedostatak bezkonačnosti .
b. Očajanje viđeno pod određenjem mogućnosti — nužnost
— Očajanje mogućnosti je nedostatak nužnosti
— Očajanje nužnosti je nedostatak mogućnosti
B. Očajanje viđeno pod određenjem svesti
— Očajanje koje ne zna da je očajanje očajničko neznanje o tome da se ima vlastito ja i to večno vlastito ja
b. Očajanje koje je svesno toga da je očajanje, koje Je dakle svesno toga da ima vlastito ja, u kojem se ipak nalazi nešto večno, a pored toga je u očajanju što ne želi da bude samim sobom ili je u očajanju što želi da bude samim sobom
— Očajanje zato što se ne želi biti samim sobom, očajanje
1. Očajanje zbog zemaljskih stvari ili određenih zemaljskih stvari 2. Očajanje zbog večnosti ili zbog samog sebe .
— Očajanje u kome se želi biti samim sobom ili očajanje prkosa
DRUGI ODELJAK
A. OČAJANJE JE GREH
Prvo poglavlje: Stupnjevi u svesti vlastitog ja (odredenje: pred bogom)
Prilog
Definicija greha implicira mogućnost sablazni
Opšta primedba o sablazni
Drugo poglavlje: Sokratovska definicija greha
Treće poglavlje: Da greh nije negacija nego pozicija
Da li onda greh u izvesnom smislu postaje velika retkost (moral)
B. Nastavljanje greha
A. Greh očajavanja zbog svoga greha
B. Greh očajanja koji se tiče oproštaja grehova (sablazan)
C. Greh napuštanja hrišćanstva modo ponendo, greh proglasid ga za neistinu
Rečnik nekih važnijih pojmova



Seren Kjerkegor (5. maj, 1813 — 11. novembar, 1855), bio je danski filozof, teolog i pjesnik. Njegova filozofija se smatra prvim oblikom egzistencijalističke filozofije. Kjerkegor je žestoko kritikovao hegelijanizam svoga vremena i ono što je on smatrao formalnostima hrišćanske crkve. Najveći deo njegovog dela, bavi se religijskim problemima kao što su priroda vere, problemima hrišćanske Crkve kao institucije, hrišćanskom etikom i uopšte teologijom, ali i emocijama i osećanjima ličnosti koja se afirmiše kroz različite odluke u životu. Svoje rano delo je pisao pod različitim pseudonimima kroz osobene poglede i kompleksnu dispoziciju dijaloga.

Biografija
Seren Obi Kjerkegor rodio se 5. maja 1813. godine u Kopenhagenu. Njegov lični život obeležili su događaji koje je dansko društvo smatralo skandaloznima, a tu spadaju: porodična mitologija, raskid veridbe s Reginom Olsen, napad satiričnog lista, , Gusar` na Serena i istupi filozofa protiv Crkve.

Serenov otac, Mikal, poticao je iz siromašne porodice. U mladosti je u neobično teškim uslovima čuvao ovce, i tako je prokleo Boga zbog svoga teškog života. To je osnov prvog porodičnog mita. Tumačeći svoj greh po Starom zavetu, otac je smatrao da će Bog zbog njegova prestupa kažnjavati celu porodicu, te je decu vaspitao u duhu verskog fanatizma. Poslat u Kopenhagen kada mu je bilo 12 godina otac budućeg filozofa se brzo osamostalio i obogatio. Mladi Seren je, međutim, gotovo celokupnu imovinu koju je nasledio od oca utrošio na štampanje knjiga, a poslednju paru namenio je za štampanje anticrkvenih letaka, koji su izlazili pod zajedničkim nazivom „Trenutak“.

Osnov drugog porodičnog mita je to što je Serenova majka bila druga žena njegovog oca. Venčali su se godinu dana posle smrti njegove prve žene, a četiri meseca kasnije se rodilo njihovo prvo dete. Po religijskom moralu - zgrešili su. U drugom braku otac je imao sedmoro dece, od kojih je Seren bio najmlađi. Majka i petoro dece, od koji četvoro nisu čak ni dočekali 33 godine - Hristov vek, umrli su, iz čega je Kjerkegorov otac zaključio da je to božja kazna zbog počinjenog greha.

Sumorna atmosfera u kući uzrok je što Seren nije u roku završio teološke studije, koje je započeo 1830. godine. Kao dvadesettrogodišnjak seli se iz kuće i vodi raspusan život, iako je otac više puta pokušavao da ga vrati sa grešnog puta. Iznenadna očeva smrt 1838. godine navela ga je da završi prekinute studije. Završne ispite polaže 1840. godine, a već sledeće godine završava disertaciju pod naslovom „O pojmu ironije“. Završetak njegovih studija se vremenski poklapa sa „Regininim slučajem“. Septembra 1840. godine Seren se verio s Reginom Olsen, a posle nepunih godinu dana raskida veridbu. Pojedinostima i uzrocima raskida posvetio je celo poglavlje knjige „Stadijumi na životnom putu“, pod naslovom „Kriv? Nekriv? Istorija patnje. Psihološki eksperiment“.

Posle boravka u Berlinu, gde je slušao predavanja Šelinga, koja su ga brzo razočarala, počinje razdoblje stvaralačke euforije, koje traje od 1843. do 1846, odnosno do godine u kojoj je Kjerkegor očekivao svoju smrt. Najpre je objavio knjigu pod antihegelovskim naslovom „Ili-ili“, koja se pojavila pod pseudonimom Viktor Eremit. Knjiga prikazuje dva tipa života: estetski, slobodan od odgovornosti, i etički, u kome se čovek podređuje zahtevima društvenog života. Završni deo knjige sadrži i propoziciju religijskog tipa života. Između tih tipova života nema kompromisa. Postoji alternativa: ili, ili.

Ubrzo potom pojavila se knjiga „Ponavljanje“, izdata pod pseudonimom Konstantin Konstantinus. Istovremeno pojavila se knjiga „Strah i drhtanje“, koju je objavio pod pseudonimom Johanes de Silencio. Obe knjige se dopunjavaju predstavljajući događaj u literaturi i filozofiji, a kroz obe knjige se takođe provlači i problem Regine i oca.

Potom Kjerkegor piše „Filozofske mrvice“ i „Završni nenaučni postskriptum uz filozofske mrvice“. U filozofskom pogledu to su njegove najvažnije knjige. „Pojam strepnje“, naredna knjiga, sadrži psihološku interpretaciju bespredmetne strepnje, kao i njenu konfrontaciju sa dogmom prvog greha.

Tokom devet godina koje su usledile posle datuma očekivane smrti napisao je jedva tri knjige. Na samrtnoj postelji je završio pisanje „Dnevnika“, koji je imao čak 2845 strana. Ovaj najveći danski filozof poslednje dane proveo je u bolnici u kojoj je umro 11. novembra 1855. godine. Na nadgrobnom spomeniku uklesan je, u skladu sa filozofovom željom, stih iz Brorsonove crkvene pesme: „-{Det er en liden tid, saa har jeg vunden...}-“

Kjerkegorov značaj za razvitak evropske filozofije uopšte postao je vidljiv tek početkom prošlog veka, a najveći je uticaj imao na razvitak egzistencijalističke misli dvadesetih i tridesetih godina, koji se održao sve do naših dana.