ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1986
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Döblin, Alfred, 1878-1957 = Deblin, Alfred, 1878-1957
Naslov Bajka o materijalizmu / Alfred Deblin ; [prevod s nemačkog Vojislav Despotov]
Jedinstveni naslov Märchen vom Materialismus. srpski jezik
Vrsta građe kratka proza
Jezik srpski
Godina 1986
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Književna zajednica Novog Sada, 1986
Fizički opis 43 str. ; 20 cm
Drugi autori - osoba Despotov, Vojislav, 1950-2000 = Despotov, Vojislav, 1950-2000
Zbirka ǂEdicija ǂNovi Sad ; ǂknj. ǂ60
(Broš.)
Napomene Prevod dela: Märchen vom Materialismus / Alfred Döblin.

Čovek je tvorac materijalističke teorije, a priroda posle određenog vremena počinje da ludi i stupa u štrajk. Tek ukoliko čovek prekine sa tim mehanicističkim pogledom na svet, priroda će se vratiti u svoje normalne tokove.
Bajka o materijalizmu je drama sa uzbudljivim komičnim i tragičnim zapletima i zbivanjima.
Priroda je poludela od materijalističke nauke, te počinje da štrajkuje. Tek kad čovek, tvorac materijalističke teorije, napušta mehanicistički pogled na svet, priroda se, nakon uzbudljivih i dramatičnih zbivanja, komičnih i tragičnih zapleta, vraća u svoje uobičajene tokove.
Priroda je i sama znala kako s njom stoje stvari. Stajahu dobro, naime. Večna mudrost, pramudrost, odredila je merila zemlje, utisnula u nju svoje stope, položila kamene - temeljce i podstakla ptice da iz vrelog peska iskopaju jaja koja je okotilo sunce. Jedna istina, jedno pouzdano znanje i prasnaga uputili su divokoze kako da se rađaju na liticama i objasnila srnama trenutak kada treba da začnu.

Autor „Bajke o materijalizmu“, nastale 1943. godine u Holivudu, rođen je 10. avgusta 1878. u Štetinu.
U desetoj godini Alfred Deblin dolazi sa majkom i četiri sestre u Berlin, grad svog najvećeg trijumfa i, istovremeno, najdubljih poniženja. Tu počinje da studira medicinu i piše – 1910. se priključuje grupi ekspresionista okupljenih oko časopisa „Der Sturm“, gde objavljuje prve prozne radove.
U svom prvom romanu, „Vacekova borba sa parnom turbinom“ (1918), Deblin pokazuje oduševljenje svetom tehnike, u knjizi polemika pod naslovom „Nemački maskenbal“ (1921) iznosi za to doba radikalne političke i socijalne ideje, dok u putopisu „Putovanje u Poljsku“ (1926) pokušava da uspostavi komunikaciju sa Jevrejima. Međutim, ove tri knjige pobuđuju tek prosečnu čitalačku pažnju. Javnost ga prihvata tek po izlasku romana-epa „Berlin – Aleksandar plac“. Osamdesetih godina, pola veka nakon izlaska, roman stiče i svetsku slavu, zahvaljujući ekranizaciji reditelja Vemera Fasbindera.
Ali, u Nemačkoj u to vreme jača partija koja će ga zauvek učiniti autsajderom. Čim su nacionalsocijalisti preuzeli vlast, Deblin odlazi u emigraciju i postaje Francuz. Bežeći pred nadirućim nemačkim trupama, našao se u starom južnofrancuskom gradiću Mende. Uznemiren, izgladneo, zatupljen i nesposoban da preduzme bilo šta, smešta se u jedan logor odakle, u najdubljoj depresiji, započinje put ka Bogu. Sećajući se katedrale Mendea, pisao je: „Sedim u vidnom polju raspeća. Kad zatvorim oči, osećam raspeće gore desno, kao toplinu koja zrači.“
Erna Deblin je uspela da u logoru pronađe svog supruga i tako preuzme sudbinu u svoje ruke. Iz okupirane Francuske, preko Španije i Portugalije, Deblin stiže u Sjedinjene Države, u jesen 1940. godine. Obreo se u Holivudu, gde su različiti komiteti za pomoć štitili izbeglice, takođe i porodicu Deblin – Alfreda, njegovu suprugu Emu i najmlađeg sina. Najstariji sin je živeo kao crtač u Njujorku, dva sina su ostala u Francuskoj (jedan je tamo i poginuo). Otac je u Holivudu našao stan, nedaleko od jedne jezuitske crkve. Pod uticajem jezuita dovršio je svoj put ka Bogu.
Veza sa filmskom industrijom Holivuda pokazala se zamršenom i beskorisnom. U tom periodu Deblin je pisao prozu u kojoj provejava novo religiozno ubeđenje. Godine 1943. piše „Bajku o materijalizmu“, veoma retku proznu vrstu, filozofsku humoresku u kojoj su, kao malo gde, pomešani satira, humor, ironija i duboka značenja.
Priroda je poludela od materijalističke nauke, te počinje da štrajkuje. Tek kad čovek, tvorac materijalističke teorije, napušta mehanicistički pogled na svet, priroda se, nakon uzbudljivih i dramatičnih zbivanja, komičnih i tragičnih zapleta, vraća u svoje uobičajene tokove. Podvrgava se božanskom planu, ne više ljudima, koji su definitivno izgubili autoritet. Ljudima to ipak koristi. Oni, u svakom slučaju, profitiraju od potčinjenosti prirodi. Bitno je da sve ponovo funkcioniše.
Deblin, međutim, nije bio zadovoljan: „Svaka knjiga za mene završava znakom pitanja“, pisao je kasnije. Tako i dopadljivi, naizgled srceparajući i patetični završetak „Bajke o materijalizmu“ postavlja pitanje koje autor najjasnije formuliše u svojoj autobiografiji „Sudbinsko penjanje“ (1949): „Kada glad i mraz, potreba za krovom nad glavom i, možda, još i častoljublje bivaju zadovoljeni, šta preostaje? Nad ostalim delom egzistencije – kojeg li čudovišnog ostatka – navlači se koprena.
Posle rata Deblin hita u Nemačku da kao „francuski iseljenik“ podržava nemačku literaturu, u čemu mu od septembra 1946. godine pomaže njegov časopis „Zlatna kapija“. Godine 1947. kao 65-godišnjak, ponovo stupa na berlinski Aleksandar-plac, ali se istorija ne ponavlja. Očekivao se levi socijalista i autor romana „Berlin – Aleksandar plac“, a došao je propovednik. Njegova poslednja poruka („Besmrtni čovek“, religiozni razgovori, 1946) prošla je bez ikakvog odjeka. Slučaj Deblin stavljen je ad akta. Teško oboleo, poluslep, vraća se u Francusku. Nemačka ga nije zadržavala.
Ko je bio on, zapravo? Treba li ovog jevrejskog proletera, francuskog pukovnika, bogomoljca, scenaristu, lekara, literatu, marksistu i metafizičara svrstati u ekspresioniste, mističare, nadrealiste, agitatore, eskapiste, komuniste ili katolike?
Deblin je promenio nacionalnost, veru, teme, stil. Sa 14 godina zapisao je u jednoj plavoj svesci: „Treba samo Boga poštovati, samo božanske hvaliti“. Tako je plava sveščića iz detinjstva postala njegova najvažnija knjiga.
Alfred Deblin, čovek koji je pod starost izgledao preterano nežan, mršav, sa ušpicenim nosem i zašiljenom bradicom, tankim usnama i oštrim zubima, ribljim pogledom i otežalim kapcima, izboranog, niskog čela, bio je plodan pisac. Osim proslavljenog „Berlin – Aleksandar placa“, „Bajke o materijalizmu“ (koja se pred jugoslovenskim čitaocima pojavljuje prvi put) i gore navedenih dela, napisao je još „Tri skoka Vang-luna“ (1915, roman o jednom religioznom pokretu 15. veka), „Planine, mora i giganti“ (1924, utopijski roman), „Manas“ (ep u stihovima, 1927), „Ja o prirodi“ (1928) i „Naše postojanje“ (1933), knjige eseja, „Vavilonska lutanja“ (1934, roman o žrtvovanju), „Zemlja bez smrti“ (1937, južnoamerička trilogija), „Novembar 1918“ (1938, revolucionarna trilogija), „Hamlet ili noć se privodi kraju“ (1956) i mnoga druga. Umro je 28. juna 1957. godine u jednom sanatorijumu kod Frajburga.
Vojislav DESPOTOV

„Kada glad i mraz, potreba za krovom nad glavom i, možda, još i častoljublje bivaju zadovoljeni, šta preostaje? Nad ostalim delom egzistencije - kojeg li čudovišnog ostatka – navlači se koprena.“

Alfred Deblin (Štetin, 1878 – Emendingen, 1957) bio je nemački pisac, esejista i lekar, najpoznatiji po svom romanu „Berlin Aleksanderplac“ (1929). Plodan pisac čije delo obuhvata više od pola veka i širok spektar književnih pokreta i stilova, Deblin je jedan od najznačajnijih figura nemačke književne moderne.
Njegova dela karakteriše snažna kritika društva i elementi fantazije. Napisao je više od deset romana u žanrovskom rasponu od istorijskih romana preko naučne fantastike do romana o modernom velegradu; nekoliko drama, radio-drama i scenarija; mnoštvo eseja o politici, religiji, umetnosti i društvu…
Prvi roman „Tri skoka Vang-luna“ objavio je 1915. Postao je predsednik Društva pisaca Nemačke 1924. Kada su nacisti preuzeli vlast, emigrirao je u Pariz, gde je 1936. dobio francusko državljanstvo.
„Amazonsku trilogiju“ napisao je 1937. Kada su Nemci okupirali Francusku preselio se u Holivud. Tu se 1941. preobratio u katoličanstvo. Posle rata vratio se u Evropu i živeo u Nemačkoj i Francuskoj.
Njegov poslednji roman „Hamlet ili Kraj duge noći“ objavljen je 1956. godine, godinu dana pre njegove smrti.
MG28 (L)