Godina izdanja: 1988
ISBN: 86-81305-01-8
Jezik: Srpski
Autor: Strani

TOMAS KARLAJL

O HEROJIMA, KULTU HEROJA I HEROJSKOM U ISTORIJI

Pogovor - Dragoš Kalajić

Prevod - Božidar Knežević

Izdavač - Hitrost, Beograd; Dragoslav Bokan, Beograd

Godina - 1988

242 strana

24 cm

ISBN - 86-81305-01-8

Povez - Broširan

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
Slovo izdavača

I JUNAK KAO BOŽANSTVO
Odin. Paganizam. Skandinavska mitologija

II JUNAK KAO PROROK
Muhamed. Islam

PJUNAK KAO PESNIK
Dante. Šekspir

IV JUNAK KAO DUHOVNIK
Luter, reformacija; Noks, puritanizam

V JUNAK KAO KNJIŽEVNIK
Džonson, Ruso, Berns

VI JUNAK KAO KRALJ
Kromvel, Napoleon. Moderni revolucionizam.

DRAGOŠ KALAJIĆ - Carlyle, paganski povratnik


`Karlajlov pogled na proces istorije to je dizanje do filosofije prvobitnog i obicnog pogleda na istoriju, da istoriju cine samo ljudi koji sijaju na vrhovima drustva, oni ljudi koji se vide i cuju u sadasnjosti da u njihovim delima i radnjama i jeste sva istorija drustava i naroda. Dizuci taj pogled do filosofije Karlajlova teorija istorije pociva na veri u ljude koje je providenje poslalo na svet. Svaka epoha ima svoje teznje, svoje potrebe, na i svoje mahne, sto je sve oliceno u jednom heroju. Obrcuci svud svoje poglede na prakticno, na ono sto zadire u stvarni zivot, na ono sto se vidi, on samo u zivim nosiocima ideja, u pojedinim velikim licnostima, i vidi ceo proces istorije covekove po tome njega filosofska, apstraktna pitanja malo zanimaju on ne voli nikakav sistem filosofije za njega su velike licnosti ovaploceni filosofski i istorijski sistemi. Samo su heroji pozvani da upravljaju svetom i da ga vode putem napretka svako drustvo koje vode osrednji ljudi mora se raspasti. Na toj ideji on osniva svoj sistem filosofije istorije. U biografijama velikih ljudi za njega je sva istorija covecanstva njihove radnje i dela, njihova verovanja i misljenja jesu sav proces istorije. Iznad njih nema nista drugo.

Tvrdeci da je sva istorija naroda i covecanstva u zivotima i radnjama velikih licnosti koje dolaze po odredbi providenja, bez svoje volje, nesvesno, on u isto vreme priznaje da su bogovi i proroci heroji proslih vremena, da je njih zajedno s tim vremenima za navek nestalo, i da se heroji nece vise javljati medu ljude u obliku bogova i proroka, nego u modernijim, manje uzvisenim, ali dostupnijim oblicima — svestenika, pesnika, knjizevnika, kralja. Tvrdeci silnu moc vremena i potrebe u istoriji, on ujedno nehotice tvrdi i to, da i heroji, kao i sve drugo u istoriji, dolaze samo onda kad im je vreme i potreba za njih, i da ih nestaje zajedno s njihovim vremenima, u kojima su postali, i kad je prestala potreba ovih ili onih heroja. Dosavsi dotle coveku koji hoce da razume istoriju namece se potreba da razume vreme, u kome su heroji izvesnog oblika ziveli, da ih iz njihovih vremena razjasni i razume, i da moc providenja koje silje heroje na svet, onda kad mu se svidi, svede na moc vremena i potrebe, koji i jesu najveci odrednici svega procesa, svih radnja i bivanja u istoriji covecanstva. Tako heroji dobivaju drukcije uloge u istoriji, nego sto im ih Karlajl deli oni postaju tako samo izrazi svojih vremena, oduske bolova koji pritiskuju njihova drustva, narode i vremena, glasna rec, koju miliuni ljudskih dusa izgovaraju kroz njih formule kojima se resavaju potrebe njihovih vremena ne darovi koje providenje silje na zemlju kad mu se svidi, nego proizvodi potrebe i zrelog vremena. Ucinivsi to njih nestaje zajedno s njihovim vremenima i s potrebama njihovih vremena mesto njih javljaju se drugi, potrebniji, savremeniji.

I ako nikad u obicnom smislu popularan, ipak nikoji noviji pisac nije toliko uticao na literaturu, a mozda i na ceo duhovni razvitak svoje otadzbine, kao Karlajl, i u njegovoj sve dubljoj starosti krug njegovih postovalaca, koji su duhovno visoko stajali, bivao je sve veci.

Svoje misli o sustini istorijskog procesa, o ulozi pojedine licnosti u njemu, o idealu drustvenih odnosa i najboljem ekonomskom uredenju, — on je razbacao po raznim svojim delima, tako da je potrebno procitati sva njegova dela, da bi se pravilno razumeli njegovi osnovni pogledi. Citajuci samo pojedina dela, ne bi se mogla dobiti celina bez protivrecnosti.
Posto je na svoj nacin obradio misli velikih nemackih duhova, posto je upoznao Britance s velikim proizvodima nemacke literature, i time joj uzdigao vrednost i dostojanstvo, to se i krug Nemaca, njegovih postovalaca, koji je dugo bio vrlo uzan, sve vise siri, i njegov uticaj sve vise raste.

Da navedemo samo nekoliko ocena Nemaca o Karlajlu, „tom proroku XIX stoleca”. Geteu je on bio „moralna sila prvoga reda”. Trajcke ga naziva jedinim Britancem, koji je Nemacku potpuno razumeo. Bizmark ga hvali da je on, onako isto kao sto je nemackim pesnicima i misliocima otvorio ulaz u Englesku, tako i „Nemcima izneo njihova velikog pruskog kralja u njegovu potpunom obliku, kao kakav zivi kip”. Fridrih Engels i drugi zovu Karlajla „Nemac—Englez”. A Buset vedi o njemu: „Jos sad postao je Toma Karlajl priznati duhovni vod jedne grupe ljudi, koja nije vise mada, ali koja je skrivena i cuti, — ljudi koji mozda ne poznaju jedan drugog, cesto jos usamljeni u svojoj okolini, koja ih ne razume, adi svi idu istim putem hrabroga rada i u istoj nadi na lepse dane, koji vise nisu vrlo daleko”.`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.

Thomas Carlyle On Heroes Hero Worship and the Heroic in History