ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1988
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Бернар-Анри Леви: ПОХВАЛА ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА
Издавач: Радионица СИЦ, Београд, 1988.год.
Меки повез, 92 стране, латиница.
Превели Нада Бојић и Данило Киш.
Рецензент: Данило Киш
`Прошле су као лањски снегови славне године француског левичарења! Дани непоколебљиве вере у стаљински, у маоистички, у кубански, у албански, у југословенски модел. Солжењицинов АРХИПЕЛАГ ГУЛАГ разорио је неприкосновеност вулгате и пољуљао поверење у једну једину истину; у снове левичара увукли су се фантоми неколико десетина милиона мртвих чије кости леже разасуте у леденој тундри, без белега, предате вечном забораву. `И ако постоји једна једина поука коју смо стекли из раздобља логора, то је неоспорно та: да је Просвећеност потпуно немочна када се нађе лицем у лице са Злом`.
На тој основи нечисте савести, француски је интелектуалац заћутао- поколебан у свом гордом уверењу да у основи сваког његовог деловања стоји принцип картезијанског строгог резоновања- а његово су место заузели јунаци нових медија, поп-певачи и глумци, који делују по налогу дана, конкретно и ефикасно.
У ПОХВАЛИ ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА Бернар-Анри Леви покушава да сагледа путеве изласка из кризе и пледира за повратак интелектуалаца у полис. Јер само његово присуство у полису јесте гарантија демократије; изумирање клерика (што је само синоним за интелектуалца) имало би кобне последице по друштво и по демократију.
Неке се поуке намећу. У првом реду та да је болест левичарења довела западног интелектуалца до потпуног губљења његових критичких способности, као што га је неиздржљива лакоћа ангажовања довела до данашње кризе.
Ова је књига, дакле, у првом реду портативна историја француске интелигенције, историја њених духовних успона и падова. Али она је истовремено (јер тешко је одолети поређењу) и плодно тле за сагледавање разлика у схватању и улози клерика у јавном животу. Док је француски интелектуалац реаговао на све друштвене појаве вођен искључиво својим слободним избором, дакле својом савешћу, као јединим арбитром, дотле је историја источноевропских интелекруалаца дуга и мучна повест забрана, компромиса, цензуре и аутоцензуре, клеветања, робијања или посмртних рехабилитација.
Његова историја још није написана.
И у том смислу ова је књига подстицајнА`.
Данило Киш