ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1989
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Knjiga je dobro očuvana.Ima napisano ime na prvoj beloj,preznoj strani.
NOLIT,Beograd,1989,474 strana,20cm
Biblioteka:SAZVEŽĐA,Broj 100
,,Михаил Михајлович Бахтин (рус. Михаи́л Миха́йлович Бахти́н, 16. новембар 1895 – 7. март 1975) био је руски филозоф, књижевни критичар и научник који је радио на књижевној теорији, етици, и филозофији језика.Његови списи о разним темама инспирисали су научнике који раде у разним традицијама (марксизам, семиотика, структурализам, религиозна критика) и у разним дисциплинама попут књижевне критике, историје, филозофије, социологије, антропологије и психологије. Иако је Бахтин био активан у дебатама о естетици и књижевности које су се одвијале у Совјетском Савезу 1920-их, његов препознатљив став није постао шире познат док га руски учењаци нију поново открили током 1960-их.
Бахтин је рођен у Ориолу у Русији, у старој племићкој породици. Његов отац је био управник банке и радио је у неколико градова. Из тог разлога Бахтин је провео своје године раног детињства у Ориолу, у Вилњусу, а потом у Одеси, где се 1913. године придружио историјском и филолошком факултету на локалном универзитету (Одески универзитет). Катерина Кларк и Михаил Холквист су написали: „Одеса ..., попут Вилњуса, била је одговарајућа поставка за поглавље у животу човека који ће постати филозоф хетероглосије и карнивала. Исти осећај забаве и непомирљивости који је произвео Бабеловог Рабелајзиског гангстера или трикове и обмане Остапа Бендера, пикарски роман који су створили Иљф и Петров, оставио је свој траг на Бахтина.”
Касније је прешао на Петровградски царски универзитет да би се придружио брату Николају. Овде је Бахтин био под великим утицајем класичара Ф. Ф. Зелинског, чија дела садрже почетке концепата које је Бахтин разрадио.
Бахтин је завршио своје студије 1918. године. Потом се преселио у мали град западне Русије, Невељ (Псковска област), где је две године радио као учитељ. Тада је настао први „Бахтинов круг”. Групу су чинили интелектуалци различитих интересовања, али сви су делили љубав према дискусији о књижевним, верским и политичким темама. У овој групи је био Валентин Волошинов и, на крају, П. Н. Медведев, који се групи придружио касније у Витепску. Витепск је био „културно средиште региона”, савршено место за Бахтина „и друге интелектуалце [да организују] предавања, дебате и концерте.”[4] Немачка филозофија је била тема о којој се најчешће разговарало, и од ове тачке надаље, Бахтин је себе сматрао више филозофом него проучаваоцем књижевности. Такође, у Невелу је Бахтин неуморно радио на великом делу о моралној филозофији, које никада није објављено у целости. Међутим, 1919. године објављен је кратак део овог дела који је добио наслов „Уметност и одговорност”. Овај рад представља прво Бахтиново објављено дело. Бахтин се преселио у Витепск 1920. године. Управо се овде, 1921. године, оженио се Еленом Александровном Околович. Касније, 1923. године, Бахтину је дијагностификован остеомијелитис, коштана болест због које му је 1938. ампутирана нога.

Ова болест је омела његову продуктивност и учинила га инвалидом"