Autor: Domaći
Godina izdanja: ostalo
ISBN: ostalo
Jezik: Srpski

Под Старом Србијом и Македонијом, односно Јужном Србијом, подразумевамо у ужем смислу оне пределе који су после балканских ратова ослобођени од петовековног турског ропства и Букурешким миром, 1913. године, присаједињени Краљевини Србији и Краљевини Црној Гори. То су области у долинама Лима, Ибра и Рашке, затим Метохија, Косово и Вардарска Македонија. Намера нам је да у овој књизи Библиотеке „Корени“ саберемо најзначајније антропогеографске радове, написане пре Другог светског рата, који овај простор сагледавају као целину, с циљем да она буде увод у наредне књиге ове библиотеке које ће бити посвећене посебним предеоним целинама Старе Србије. Ово је пре свега важно због презентовања резултата истраживања и запажања Јована Цвијића, који је први систематски приступио проучавању овог простора док се он још увек налазио у границама Турске. Његова истраживања трајала су дуже од једне деценије, a студија коју објављујемо први пут се у овом облику презентује јавности. Наредне три студије посвећене су продирању Албанаца у крајеве Старе Србије и Македоније, њиховом насиљу и освајању знатних делова ових крајева, затим процесу исламизације и арнаућења. То су студије историчара Јована Н. Томића, географа Ристе Т. Николића и историчара Јована Хаџи-Васиљевића. Следи потом студија Македонски Срби, Јована Ердељановића, нашег познатог етнолога, која представља аргументовану критику и одговор на књигу немачког историчара Густава Вајганда који је житеље Македоније поистоветио са Бугарима. Доносимо и чланак Војислава С. Радовановића, посвећен проблемима у антропогеографским истраживањима с којима су се научници суочавали, са пратећим фотографијама сеоских насеља Јужне Србије објављеним у посебном албуму. Даље дајемо систематичан преглед етничких прилика у Јужној Србији који је Миленко Филиповић припремио за Споменицу, објављену 1937. године поводом двадесетпетогодишњице ослобођења ових крајева. Из Споменице доносимо и пригодан чланак Атанасија Урошевића о колонизацији Старе Србије и Македоније, коју је држава спроводила после ослобођења 1913. године па до почетка Другог светског рата.

Јован Цвијић, Македонија и Стара Србија (1908, 1911)
Јован Н. Томић, О Арнаутима у Старој Србији и Санџаку (1913)
Р. Т. Николић, Ширење Арнаута у Српске Земље (1914)
Јован Хаџи-Васиљевић, Арнаути наше крви – Арнауташи (1939)
Јован Ердељановић, Македонски Срби, Београд (1925)
Војислав С. Радовановић, Проблеми антропогеографских испитивања Јужне Србије (1933)
Миленко С. Филиповић, Етничке прилике у Јужној Србији (1937)
Атанасије Урошевић, Аграрна реформа и насељавање (1937)
Поговор: Б. Челиковић, О истраживачима и истраживањима Старе Србије и Македоније

Обрађене области: Скопска котлина, Кумановско –прешевска удолина, област око Пчиње и Криве, Кочанска котлина, Малешко-осоговске планине, Плауш и Срумица, Велешка клисура, Сливови Тополке и Бабуне, Хас и Клепца, рајац и Тиквеш, Морихово и Меглен, Циганска клисура, Ђевђелијска котлина и Бојмија, Демир капија, Солунска кампања и залив, Пајак, Солунска, Дојранска, Сереска и Драмска котлина, Тракија, Басен Марице, Ајвасилско и Бешичко језеро, Дојранско језеро, Епир и Јужна Албанија, Западна Македонија, Пореч, Кичево и Копач, Качаничка клисура, Тетовска котлина и Суходолица, Шар-планина, Косово, Метпхија и Призренска област, Рогозна и Новопазарска област, Шекулар, Плав и Гусиње.

У прилогу карте:

Јован Цвијић, Екскурзије по Старој Србији и Македонији (1908)
Јован Цвјић, Политичко етнографска скица македоније и Старе Србије (1908)
Јован Цвијић, Стаистичке таблице о македонском становништву (1906)
Јован Цвијић, Етнографска скица Старе Србије (1911)
Војислав С. Радовановић, Прегледна карта Јужне Србије (1938)

прво издање, 2017, 16,5 х 23,4 цм, 848 стр., тврд повез, ћирилица