ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1981
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor - osoba Sade, Donatien Alphonse François, marquis de, 1740-1814 = Sad, Donasjen Alfons Fransoa, markiz de, 1740-1814
Naslov 120 dana Sodome / Markiz de Sad ; s francuskog preveli Svetlana i Franjo Termačić
Jedinstveni naslov ǂLes ǂ120 journées de Sodome. scc
Vrsta građe roman
Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost)
Jezik srpski
Godina 1981
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Prosveta, 1981 (Beograd : Novi dani)
Fizički opis 403 str. ; 21 cm
Drugi autori - osoba Termačić, Svetlana = Termačić, Svetlana
Termačić, Franjo = Termačić, Franjo
Čolović, Ivan, 1938- = Čolović, Ivan, 1938-
Zbirka ǂBiblioteka ǂErotikon / Prosveta, Beograd ; 12
(Broš.)
Napomene Prevod dela: Les 120 journées de Sodome / Marquis de sade
20.000
Objašnjenje manje poznatih pojmova i imena: str. 370
Str. 373-385: Markiz de Sad u svetlosti moderne kritike / Ivan Čolović
Rekli su o De Sadu: str. 387-[404].

Markiz de Sad, čije je pravo ime bilo Donasjen Alfons Fransoa, bio je aristokrata i književnik. U svoje vreme je bio poznat po seksualnim skandalima, a kasnije po opisima specifičnih seksualnih fantazija kao i mračnim stranama ljudske ličnosti.
Erotske fantazije ovog plemića koštale su zatvora, a kasnije i ludnice. Od 74 godina života čak 32 je proveo zatvoren, a plemićko poreklo nekoliko puta ga je spaslo smrtne kazne.
Najperverzniji čovek u istoriji
Markiz de Sad
Markiz de Sad je poreklom bio iz vrlo stare provansalske plemićke porodice. Pohađao je pariski licej „Luj Veliki”, a zatim konjičku školu. Učestvovao je u Sedmogodišnjem ratu, odakle se vratio sa činom konjičkog kapetana.
Nakon toga se oženio bogatom trgovačkom ćerkom Rene i javno hvalio da je „uboo premiju” jer je tako popravio porodične finansije, mogao da troši njeno bogatstvo i u krevetu uživa u svojoj omiljenoj zabavi – sodomiji.
Već tada, de Sad počinje da se prepušta raskalašnom životu dokonog plemića - angažuje glumice i prostitutke da učestvuju u njegovim zabavama koje brzo postaju sve nastranije. Interesantno je da je u ovim „igrama” učestvovala i njegova žena i, za neko vreme, činilo se da je de Sad pronašao „ženu ravnu sebi”.
Čak i prostitutke počele su da pričaju da nešto opasno nije u redu sa parom de Sad i da izbegavaju njihove pozive bez obzira na novac koji su nudili. One koje bi prihvatile nakon toga su često odlazile u policiju da prijave neverovatno divljaštvo koje je uključivalo razna sredstva za mučenje, grupni seks i sodomiju.
Prvi veliki skandal dogodio se na Uskrs 1768. kada je De Sad s ulice pokupio izvesnu Rouz. Slatkorečivi markiz odveo ju je u svoj dvorac, a onda izložio besomučnom seksualnom mučenju. Devojka je pobegla skočivši kroz prozor sa drugog sprata.
„Ozbiljno bolestan čoveka”
Orgije i homoseksualni susreti bili su svakodnevica markiza, a uskoro mu je dosadila žena sa kojom je delio postelju. Kad je mlađa sestra njegove supruge počela da živi s njima u dvorcu, De Sad nije gubio vreme - devojku je zaveo, oduzeo joj nevinost i započeo tajnu aferu koja će mu kasnije uništiti brak iz kog je imao dvoje dece.
Rene se zvanično od de Sada razvela 1790. godine. Do tada, markiz je već imao reputaciju ozbiljno bolesnog čoveka od koga se „civilizovani svet” sklanjao. Smatrao je da najveći erotski užitak dolazi iz bola, i nije mogao da se uzbudi dok ne vidi krv i ne čuje krike bola.
Zbog ovakvog ponašanja kao i optužbi ljudi koji su prolazili njegovu torturu de Sad je nekoliko puta zatvaran, ali ga je titula spašavala ozbiljnijih kazni. Jednom kada je osuđen na smrt u Francuskoj pobegao je za Italiju i tamo nastavo po starom. Kada se prašina slegla, vratio se u Francusku taman na vreme da učestvuje u Francuskoj revoluciji.
Markiz de Sad
Zločin i kazna
Markiz de Sad je o svojim seksualnim avanturama pisao naširoko i nadugačko ilustrujući svoja dela podjednako šokantnim slikama. Knjige su zgražavale javnost, a često su i zabranjivane.
Nisu se svidele Napoleonu, pa ga je proglasio seksualnim predatorom i ponovo strpao u zatvor ovoga puta ga osudivši da više iz njega nikada ne izađe.
De Sada se na kraju odrekla i sopstvena porodica. Proglasili su ga ludim i izdejstvovali da bude zatvoren u ludnicu i da mu bude oduzet pribor za pisanje.
Navodno je tamo uspeo da zavede 13-godišnju devojčicu i da sa njom ostane u vezi pune 4 godine, sve do svoje smrti 1814. Bilo mu je 74 godine.
Od manijaka do filozofa
„120 dana Sodome”, delo koje je markiz de Sad napisao dok je bio zatvoren u Bastilji, ostaje jedna od najšokantnijih priča o seksualnim eksperimentima ikada objavljena i često je zabranjivana zbog scena silovanja i torture.
Markiz de Sad je tako „kumovao“ terminima sadizam i sadomazohizam, a filozofsku težinu njegova dela dobijaju tek nakon tridesetih godina 20. veka.
Poznato je da je Markiz de Sad uticao na poznate francuske pisce i pesnike – Šarla Bodlera, Gistava Flobera ili Gijoma Apolinera, ali javnost malo zna da je pisac takođe uticao na slikare kao što su Pablo Pikaso, Pol Sezan, Ežen Delakroa i Gistav Moro ili vajar Ogist Roden.

Donasjen Alfons Fransoa (franc. Donatien Alphonse François), poznatiji kao markiz de Sad (franc. marquis de Sade; 2. jun 1740 – 2. decembar 1814) bio je francuski aristokrata i književnik. U svoje vreme je bio poznat po seksualnim skandalima, a kasnije po opisima specifičnih seksualnih fantazija kao i mračnim stranama ljudske ličnosti.

Markiz de Sad je poreklom iz vrlo stare provansalske plemićke porodice. Među njegovim precima je i Laura koju je opevao Petrarka u Kanconijeru. Pohađao je pariski licej „Luj Veliki” u periodu od 1750. do 1754. godine, a zatim konjičku školu. Učestvuje u Sedmogodišnjem ratu, a nakon rata izlazi iz vojske sa činom konjičkog kapetana (1763). Sklapa brak sa bogataškom ćerkom, kako bi popravio porodične finansije. Prepušta se raskalašnom životu dokonog plemića, angažuje glumice i prostitutke da učestvuju u njegovim zabavama, zbog čega je povremeno bivao i zatvaran od strane vlasti. Godine 1772, beži u Italiju sa svojom svastikom, koja mu je bila i ljubavnica.
Na insistiranje svoje tašte zatvoren je u vensenskom zatvoru 1777, zatim u Bastilji i Šarantonu, gde je ostao do 1790. Za vreme revolucije aktivno učestvuje u njenoj sekciji „de Pik“, ali je 1793. ponovo bačen u tamnicu pod optužbom da je „umerenjak“. Oslobođen je u okviru opšte amnestije, ali je 1801, nakon objavljivanja Žilijete, ponovo zatvoren. Do smrti boravi u zatvorima (Sent-Pelaži, Bisetr, Šaranton). Filozofsku težinu njegova dela dobijaju tek nakon tridesetih godina 20. veka.
Zanimljivosti
Među precima markiza de Sada je i muž Petrarkine ljubavi, Laure.
Od njegovog imena potiču pojmovi „sadizam“ i „sadomazohizam“.
Knjige o markizu de Sadu
Ivan Bloh: Markiz de Sad i njegovo vrijeme. Prilog kulturnoj i običajnoj istoriji 18. vijeka. Sa posebnim osvrtom na učenje Psihopatije Seksualis 1900 (pod pseudonimom Ojgen Diren) 1899) (jezik: engleski)
Moris Blanšo (Maurice Blanchot):
Sade et Restif de La Bretonne Éd. Complexe, Bruxelles 1986 (Reihe: Le Regard littéraire, 5)
Lautréamont et Sade Les Editions de Minuit, Paris 1949; 1963 Engl.: Lautréamont and Sade Stanford University Press. 2004. ISBN 978-0-8047-4233-7.
Sade Prevod. Johanes Hibner (Johannes Hübner), Henssel, Berlin 1963 &. 1986. ISBN 978-3-87329-117-1.
Žilber Leli (Gilbert Lély): The Marquis de Sade. A biography 1961
Džefri Gorer (Geoffrey Gorer): The life and ideas of the Marquis de Sade. 1963
MG128 (N)