Godina izdanja: 2013
ISBN: ISBN 978-86-917183-0-5
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Antropologija imena - Silven Lazaris
Anthropologie du nom - Sylvain Lazarus

knjiga je potpuno nova - moja ocjena 5*

(kategorizacija stanja
5*-potpuno nova knjiga, neotvorena
5 -netaknuta, a može biti i starije izdanje
4 -vidljivi vanjski znaci korišćenja, ali knjiga u dobrom stanju
3 -oštećena izvana (korica), unutra bez oštećenja
2 -oštećena izvana, oštećena iznutra - podvlačena grafitnom olovkom ili pohabane stranice
1 -knjiga oštećena izvana i iznutra, podvlačena hemijskom, flomasterima ili bojama, ali čitljiva)

***

[“Ova knjiga se odnosi na mišljenje, na politiku i na ime”]

„Iskaz da politika pripada poretku mišljenja za mene je odgovor, koji se najzad može identifikovati, na intelektualnu cezuru 1968. godine. To je takođe jedan pokušaj da se zamisli politika posle kraja klasizma, to jest kraja jednog mišljenja o konfliktnosti u terminima klasâ – budući da je to mišljenje u tom trenutku bilo na izdisaju. A to je i jedan pokušaj da se zamisli politika u nekom drugom i drukčijem prostoru, a ne u prostoru države, kao što je to bio slučaj u lenjinizmu gde je politika imala za „objekt“ državu, u nameri da jednu buržoasku državu zameni jednom proleterskom državom.
Politika, kako je ja shvatam, ne ispoljava se u prostoru nekog objekta, pa bio on država ili revolucija. Kraj klasizma kome su kategorije države i revolucije bile konsupstancijalne, zahteva drukčiju dispoziciju politike. U tom smislu će politika shvaćena shodno Antropologiji imena biti nazvana politikom u subjektivnosti, koja ne funkcioniše niti se izgrađuje putem objektalnostî koje sam maločas naveo. To je ono što ću ja nazvati politikom u interiornosti. Takva politika se oslanja na procese mišljenjâ koji prizivaju procese-mišljenja-ljudi i sama će biti nazvana mišljenjem, u jednom veoma preciznom smislu: neka politika će se identifikovati odnosom prema sopstvenom mišljenju.“
[...]
„Svaka politika razdvaja: na primer, Marks razdvaja svoje učenje od filozofije (Hegelove filozofije), Lenjin razdvaja politiku od istorije u smislu u kome on daje primat svesti o istoriji: to će biti jedna uslovljena politika. Ja, sa svoje strane, razdvajam politiku od istorije, to jest od marksizma-lenjinizma, s jedne strane, a, s druge strane, od koncepcije kakvu istorija ima o vremenu. Ja takođe radvajam politiku od filozofije i sociologije.
Akademizmu ovih poslednjih disciplina zameram to što one, zacelo, poriču poduhvat kakav je moj, što i nije tako strašno, ali ono što je mnogo, mnogo gore jeste to što one diskvalifikuju samu ideju jednog prostora svojstvenog intelektualnosti ljudi. U marksizmu-lenjinizmu, partija je ta koja misli, u sociologiji, naučnik je onaj koji misli. Razdvajanje od filozofije je ono što razvija reč „mišljenje“ u drugom i drukčijem prostoru, koji ja nazivam prostor subjektivnog. Ukratko, raskid s filozofijom odnosi se na pitanje mišljenja. Raskid s istorijom, na pitanje vremena. Kad je reč o pitanju vremena, pozvaću se na neka lična imena: na ime Marka Bloha (Marc Bloch) i na ime Moziza Finlija (Moses Finley).
Ja se, prema tome, zalažem za razdvajanje, a takođe i za raz-vezivanje. Razvezivanje. U najjednostavnijem smislu, ja sam protiv onog heterogenog koje nazivam jednim samopredstavljanjem, jednim „misliti zajedno“ dveju kategorija, dveju asignacija koje ulaze u kompoziciju da bi sudelovale u jednom totalitetu koji ja ne prihvatam. Ja sam mislilac singularnosti i Fukoovo (Foucault) ime mi nije strano.“ (iz Predgovora srpsko-hrvatskom izdanju)

antropologija / Lazaris / Lazarus / antropologija imena / mišljenje politike / Badiju / Badju / francuska filozofija / sociologija / anti-sociologija / anketa / mišljenje ljudi / istraživanje / politička organizacija /

UNOS: 190612
ŠIFRA: