ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1995.
Jezik: Srpski
Autor: Strani

SEMJUEL BEKET - ČEKAJUĆI GODOA
Tematika: kritika stvarnosti
Tip knjige: Netradicionalna drama
Naslov knjige: Čekajući Godoa
Urednik: Jovan Pavić
Binlioteka:Izbor
Izdavač: “Zavod za udžbenike i nastavna sredstva” Beograd
Uređuje i štampa: “Birografika” Subotica
Godina izdanja : 1996.
Broj strana: 117
Jezik: Srpski
Pismo: Latinica
Dimenzija knjige: 20 x 12,5 cm
Povez knjige: Meko koričeno izdanje

Stanje knjige: Odlično, nekorišćena
Napomena:
Čekajući Godoa jedno je od najpoznatijih dela Semjuela Beketa. Napisana je krajem 40-ih godina 20. veka, a izdana 1952. godine. Dramu je Beket najpre napisao na francuskom jeziku, a zatim ju je sam preveo na engleski jezik, što mu je bio i materinji jezik. Drama je napisana u dva čina, a cela radnja vrti se oko očekivanja jedne osobe – Godoa. On je donekle središnja tačka drame, možda čak i pokretač radnje, iako se kao lik nikada nije pojavio na sceni tj. u radnji dela. Godo je gotovo apstraktan lik i često se zapitamo postoji li on uopšte.Glavni likovi, Vladimir i Estragon, čekaju da se Godo pojavi, usput krateći vreme besmislenim raspravama i još besmislenijim zgodama koje im se događaju. Ni u jednom momentu ne saznajemo zašto oni čekaju Godoa, ali nam je jasno da im je jako bitno da ga dočekaju. Ne znamo čekaju li ga jer nemaju pametnijeg posla, ili doista postoji konkretan razlog zašto im je važno dočekati ga. U svojim suludim raspravama, obojica likova iznose vlastite stavove oko tema o kojima raspravljaju. Ti stavovi nisu ništa manje apsurdni i nalikuju na samo piščevo izrugivanje s filozofijom i intelektualnim prepirkama.Razgovor likova teče gotovo kontinuirano, ali je isprekidan na razini tematike. Prelaz s jedne teme na drugu često je označen kraćom stankom, gde se jedan od likova zamisli ili nastupa nekoliko momenata šutnje jer su se likovi posvađali. Vrlo često, razgovor između dva glavna lika isprepleten je nepoznanicama i nesporazumima. Njihova zbunjenost naglo se pojačava svakom novom nepoznanicom, zbog čega vrlo teško određuju verodostojnost nekih dešavanja.Drama u svojoj ideji portretira besmisao i besciljnost života. Ta ideja stavlja je u okvir teatra apsurda te povezuje s filozofijom egzistencijalizma.