Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: hrvatski
Autor: Strani

Sol Belou (Saul Bellow) (10. jun 1915. - 5. april 2005.), istaknuti američki pisac, nobelovac, rodio se u Kvebeku, a odrastao je u Čikagu. Njegovi roditelji, jevrejskog porekla, emigrirali su iz Rusije u Kanadu 1913. Do svoje devete godine živeo je u siromašnom delu Montreala punom Rusa, Poljaka, Ukrajinaca, Grka i Italijana. Studirao je antropologiju i sociologiju na univerzitetima američkog srednjeg Zapada, a kasnije je i predavao na nekoliko značajnijih američkih univerziteta: Prinstonu, Čikaškom i Njujorškom.

Pored romana, pisao je i drame, kritike članke i kraća prozna dela. Na početku svoje karijere bio je pod uticajem Trockog. Njegovo interesovanje se kasnije proširilo na polje kulture i tradicije i rusko-jevrejskog nasleđa.
Poslije Nobelove nagrade ne posustaje. Prosinac jednoga dekana (The Dean’s December, 1982.) intrigantna je slike o surovosti rumunskoga režima. No, to nije roman koji afirmira američku u odnosu na istočno-blokovsku zbilju. Naprotiv, sudbina ljudi u tom režimu slična je onoj mladih beskućnika u Chicagu s obzirom na surovost administrativnih mjera koje se protiv njih provode.

Od prve objevljene priče Belou je preispitivao vezu glavni junak – pripovedač. Najznačajniji romani su mu

Čovek bez oslonca (1944),
Žrtva (1947),
Ne propusti dan (1956),
Hendreson, kralj kiše (1959),
Hercog (1964),
Humboltov dar (1975),
Više se mre od slomljena srca (1987),
Revelštajn (2000)...

IN MEMORIAM
`Biti muškarac. U jednom gradu. U jednom veku. U tranziciji. U haosu. Transformisan naukom. Pod organizovanom silom. Podvrgnut mnogim kontrolama. U stanju prouzrokovanom mehanizacijom. Posle zakasnelih propasti radikalnih nada. U društvu koje nije zajednica i devalvira pojedinca. Koje na vojsku troši milijarde da bi se borila protiv stranih neprijatelja, ali neće da da pare da se kod kuće napravi red. Koje dozvoljava divljaštvo i varvarstvo u svojim velikim gradovima...`
Ovako, poput Hercoga, razmišljaju glavni junaci Sola Beloua: Ogi Marč, Henderson, Mosbi, Samler, Humbolt, Ravelstin, Kord. Svi pokušavaju da odgonetnu svoje mesto u svetu, svi su neurotični, nemogući, frustrirani, osećaju se nedovoljno slobodni: muče ih bivše žene i hirovite ljubavnice, nelojalne kolege, depresije, haotičan, iscrpljujući tempo tiranopolisa i savremenog života, velike moralne dileme, ali i materijalna i seksualna iskušenja.
Neki literarni autoriteti tvrde da su sve glavne ličnosti Sola Beloua zapravo autobiografske varijacije jednog istog uznemirenog usamljenika, osetljivog intelektualca koji od života traži nešto više. Sada u ovoj grupi fascinantnih likova nema više njihovog tvorca.
Otišao je najintelektualniji, najduhovitiji, najveći, ali i vrlo kontroverzni američki pisac – Sol Belou. Bio je hvaljen, nagrađivan i osporavan. Poredili su ga sa Dostojevskim (inače, njegovim omiljenim piscem); autor Hercoga, Humboltovog dara, Avantura Ogija Marča, Žrtve, Planete gospodina Samlera, Hendersona, kralja kiše bio je ovenčan najvišim priznanjima: Nobelom nagradom (1976), Pulicerom, francuskom Legijom časti, u Italiji Malaparteovom nagradom za literaturu, u Americi je dobio tri Nacionalne nagrade za najbolju knjigu godine (rekord svoje vrste), ali je u svakoj prilici poručivao da neće dopustiti da ga udavi ovaj lovorov venac. Kritikovao je sistem, establišment, studente, kritičare, kolege pisce i kolege profesore. Bio je opsednut američkim snom. Za njega taj san nije bio materijalni uspeh već kako poručuje u Avanturama Ogija Marča: `univerzalna mogućnost da se bude plemenit`. Ta misao daje duhovnu dimenziju američkoj varijanti uspeha natopljenoj hipermaterijalizmom.
SAVEST PISACA: Belou je do svoje četrdesete zarađivao vrlo skromno. Pričao je da je njegovom mentalnom profilu sasvim odgovaralo da bude siromašni naučnik i pisac. Ali, postao je slavan i bogat. Kritika ga je hvalila, a publika čitala. Redefinisao je roman, oslobodio ga, njegova rečenica je ritmična i britka, često neverovatna kombinacija čikaškog uličnog žargona i sjajnih asocijacija i varijacija na velike grčke filozofe: sve to kod Sola Beloua ide lako, duhovito, lucidno.
Kada je dobio Nobelovu nagradu, Belou je očigledno mislio da kao svaki mudrac treba da urbi at orbi šalje razne poruke. Zapravo, čitavih pedeset godina Sol Belou je bio moralna i intelektualna savest američkih pisaca. Optuživao je političare da su mediokriteti, da birači ne znaju šta oni misle: `Čitavi timovi im pišu govore... Reči više ne znače ono što kazuju... Na predsedničkim izborima pobeđuje kandidat koji u debatama izgovori najviše klišea napabirčenih po enciklopedijama citata...` Belou je tvrdio da je politička korektnost postala tiranija ovog veka, da ljudi danas nemaju duboka osećanja, da su osećanja zamenili sa uzbuđenjem,

Format: 20x14 cm
Broj stranica: 297
Godina izdanja: 1989
Izdavač: Mladost, Zagreb
Preveo(la): Vlado Opačić