Godina izdanja: 2019
ISBN: 978-86-6457-227-9
Oblast: Ekonomija
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Dereta 2019 269 strana : ilustrovano

odlična očuvanost

Bregman polazi od pitanja zašto, uprkos ogromnom rastu produktivnosti i materijalnog bogatstva, veliki broj ljudi i dalje provodi veliki deo života radeći poslove koji im nisu nužni za egzistenciju. Njegova osnovna teza je da društvo treba ponovo da razmišlja o mogućim alternativama postojećem ekonomskom poretku, umesto da sadašnje stanje smatra jedinim realnim.

1. Radna nedelja od 15 sati

Bregman razmatra ideju drastičnog skraćenja radnog vremena. Tehnološki napredak i povećanje produktivnosti, prema njegovom argumentu, omogućavaju da se deo povećanog bogatstva pretvori u više slobodnog vremena, umesto samo u veću potrošnju. Pitanje rada zato nije samo ekonomsko, već i pitanje kvaliteta života i načina na koji društvo vrednuje ljudsko vreme.

2. Univerzalni osnovni dohodak

Druga ključna ideja jeste bezuslovni novčani prihod koji bi dobijali svi, nezavisno od zaposlenja. Bregman razmatra istorijske eksperimente i predloge povezane sa osnovnim dohotkom, uključujući pokušaj administracije Ričarda Niksona da uvede sistem garantovanog prihoda u SAD.

Autor smatra da direktna novčana pomoć može ljudima omogućiti veću ekonomsku sigurnost i slobodu izbora, a pitanje siromaštva pomera sa moralnog osuđivanja pojedinca na pitanje raspodele resursa i društvenih institucija.

3. Otvorene granice

Treća ideja je slobodnije kretanje ljudi između država. Bregman povezuje ovu ideju sa ogromnim razlikama u životnom standardu između različitih delova sveta i tvrdi da mesto rođenja snažno određuje ekonomske mogućnosti pojedinca. Istovremeno, argument za otvorene granice predstavlja jednu od najspornijih tema knjige; kritičari ukazuju na pitanja integracije, pritiska na infrastrukturu i mogućeg odliva obrazovanih ljudi iz siromašnijih zemalja.

4. Meritokratija

Knjiga problematizuje ideju da su visoki prihodi i društveni prestiž nužno pokazatelji lične vrednosti ili društvene korisnosti. Bregman postavlja pitanje kako društvo određuje koji su poslovi najcenjeniji i zašto se pojedini veoma dobro plaćeni poslovi smatraju vrednijim od poslova koji neposredno doprinose zajednici.

Time otvara šire pitanje odnosa između talenta, obrazovanja, porekla, društvenih privilegija, zarade i stvarnog društvenog doprinosa.

5. Pravedno oporezivanje

Poslednja tema povezuje prethodne ideje sa raspodelom bogatstva i poreskim sistemom. Bregman smatra da tehnološki razvoj i automatizacija mogu dodatno povećati razliku između vlasnika kapitala i ljudi koji zavise od rada, pa poreska politika postaje jedan od načina za preraspodelu dobiti ostvarene ekonomskim napretkom.

Suštinska poruka knjige

Bregman poziva čitaoca da razlikuje „ono što trenutno postoji“ od „onoga što je moguće“. Njegov pristup je izrazito usmeren na istorijske primere: mnoge ideje koje se danas smatraju normalnim — poput demokratije ili ukidanja ropstva — nekada su izgledale nerealno. Zato „utopija“ u naslovu označava pokušaj da se osmisle konkretne, ostvarive alternative postojećim društvenim institucijama, a ne bekstvo od stvarnosti.

Ključne reči

besplatan novac

univerzalni osnovni dohodak

radna nedelja od 15 sati

skraćeno radno vreme

otvorene granice

slobodno kretanje ljudi

meritokratija

pravedno oporezivanje

preraspodela bogatstva

nejednakost

siromaštvo

bogatstvo

kapitalizam

automatizacija

tehnologija

produktivnost

rad

slobodno vreme

kvalitet života

društvena pravda

socijalna sigurnost

poreski sistem

raspodela dohotka

društvena mobilnost

društveni status

društveni doprinos

ekonomska sloboda

globalizacija

migracije

utopija

društvene promene

budućnost rada

ekonomija

alternativni modeli društva