ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2008
Autor: Domaći
Oblast: Menadžment
Jezik: Srpski

Autor: Milan Martinović
Izdavač: Visoka poslovno tehnička škola Užice
Broj strana: 187
Pismo: Latinica
Povez: Mek
Format: 24 cm



Organizacijom se omogućuje i obezbeđuje efikasno ostvarivanje unapred određenih ciljeva. Svi oblici svesnog udruživanja i delovanja ljudi u ostvarivanju određenih ciljeva, od najsloženijih do najjednostavnijih, moraju biti organizovani. Iz toga proizilazi i značaj organizacije. Ostvareni rezultati su u direktnoj korelaciji sa organizacijom, jer dobra organizacija podrazumeva ostvarivanje dobrih rezultata i obrnuto. Problem organizacije rada se javlja i nameće kao jedan od najvažnijih problema tek posle industrijske revolucije - pojavom akumulacije kapitala. Problem organizovanja preduzeća na savremenim osnovama (privatno vlasništvo, korporacije, javna preduzeća itd.) i izbor oblika i formi upravljanja i odlučivanja u tim organizacijama, nameću shvatanje da su to najvažnija (ako ne i jedina) pitanja organizacije. Šta će ko da radi, sa čim, kako, koliko, kada itd. u nekom procesu rada zavisi od organizacije rada. Pogreške u organizaciji dovode do lošijih rezultata, ali najčešće do neostvarivanja potreba, zahteva i ciljeva svakog pojedinca. Kada govorimo o organizaciji prvenstveno mislimo o procesima rada i to u sferi materijalne proizvodnje. Ti procesi su u mnogo čemu najvaţniji i najsloženiji, pa se i organizacione nauke prvenstveno bave tim procesima. Nisu samo procesi rada u sferi materijalne proizvodnje predmet izučavanja organizacionih nauka. I u svim drugim oblastima (trgovini, saobraćaju, školstvu, zdravstvu itd.) postoje značajni problemi u organizovanju rada. Problemi organizovanja su značajni i obuhvataju niz pitanja: od načina upravljanja i odlučivanja, iznalaženja adekvatnih oblika i formi institucionalnog organizovanja, pa sve do organizovanja konkretnih procesa rada. Društvena širina organizacije ukazuje na svu složenost i značaj organizacionih istraživanja. U objašnjavanju društvene širine, složenosti i značaja organizacije čini se važnim ukazati na značaj organizacije za svakog pojedinca. Svaki pojedinac svoje potrebe, prava i obaveze ostvaruje kroz različite oblike organizacije. «Život svakog pojedinca reguliše neka organizacija nad kojom on ima malo, ili uopšte nema kontrole». Zbog svega toga, svi pojedinci se bave problemima organizovanja i to prvenstveno onih institucija od kojih zavisi mogućnost ostvarivanja njihovih potreba, prava i obaveza. Sigurno bi bilo pogrešno naglašavati da su uvek problemi organizacije najvažniji ili jedini, mada su problemi organizacije uvek prisutni kada se govori o mogućnosti rešavanja različitih problema. Rešavanje organizacionih problema dobrim delom zavisi od uspešnosti u rešavanju niza drugih (osnovnih) problema, a posebno onih kojima se određuju željeni pravci razvoja društva. U nastojanju ka poboljšanju organizacije često se nameće stav da je cilj društva bolja organizacija. Organizacija ne može biti sama sebi cilj, kao što ni proizvodnja nije sama sebi cilj. Organizacija podrazumeva precizno utvrđivanje načina uređivanja, usklađivanje i vođenje sveukupnih odnosa u nekom procesu rada, radi najuspešnijeg ostvarivanja cilja. Potreba društva, za uređivanjem sveukupnih odnosa i procesa dovodi do institucionalnog organizovanja. Način tog organizovanja regulisan je, obično, kroz zakonska akta i osnovna dokumenta društva. To dovodi do formalno-normativističkog pristupa organizaciji, bez mogućnosti realnog sagledavanja potreba organizovanja pojedinačnih procesa rada. Ovakav pristup u mnogim slučajevima predstavlja ozbiljan problem boljem organizovanju pojedinih procesa rada. Pristup da se normativnim, a posebno zakonskim aktima određuje organizacija je neodrživ jer to onda isključuje stvarnu potrebu za organizacijom. Ako su nekim društvenim-državnim aktima, unapred utvrđeni i određeni način, oblici i forme organizovanja i dr. onda je sve jasno, poznato i definisano. Tada prvenstveno pravnici definišu i tumače organizaciju. Rezultate takvog formalno-pravnog pristupa u organizovanju konkretnih procesa rada nije potrebno komentarisati, jer je u našim uslovima više nego vidljiv. Potreba društva za boljom organizacijom u praksi se najčešće samo formalno sprovodi, pa umesto da se poboljšava organizacija, javljaju se suprotne tendencije, a to se vidi u rezultatima rada. Povećavaju se gubici, smanjuje se stepen iskorišćenja kapaciteta, smanjuje se stepen angaţovanosti radnika na radu, povećava se broj bolovanja, itd.

Knjiga je dobro očuvana, osim što je deo teksta podvlačen hemijskom olovkom. Na srednjoj slici priložen deo sadržaja. RETKO!!! (tiraž 300 primeraka)