ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2012
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Dragan Đurić : ZATOČENIK U SILOSU 3 - Treća knjiga Sloboda /
Izdavač autor Београд 2012 ,
Fizički opis 241 стр. : илустр. ; 21 cm

Napomene Тираж 100
Стр. 239-241: Нови хоризонти / Јово Крстић.
Predmetne odrednice Đurić, Dragan, 1950- -- Autobiografija
Rat u BIH 1991 - 1992 - Muslimanski logori - Ispovesti logoraša
Treća knjiga trilogije Zatočenik u silosu.

Očuvanost 4-.

Ispovest logoraša

Trilogija `Zatočenik u Silosu` je ispovest logoraša koji je, samo zato što je Srbin, proveo 938 dana u logoru `Silos` u Tarčinu. Trilogija je sačinjena iz tri dela. U prvoj knjizi `Konjic`, pored biografskih podataka, dat je presek ratnih zbivanja u ovom gradu, u kome je autor proveo više od godinu, doživljavajući sve strahote koje su se tada dešavale: granatiranje, glad, noćne posete, šikaniranja, da bi na kraju dobio poziv za mobilizaciju.

Plašeći se za svoj život, jer mnogi koji su tada dobili poziv za mobilizaciju više se nisu vraćali živi, kao i zbog toga što nije hteo da se bori protiv svog naroda, Dragan Đurić je odbio mobilizaciju i pobegao iz grada. Uhvatili su ga u bekstvu i zatvorili u logor `Silos` u Tarčinu. U prvoj knjizi dat je i prikaz stradanja srpskog naroda na području opštine Konjic.

Udružene snage muslimansko-hrvatske koalicije su u potpunosti uništile mnoga srpska sela i zaseoke. Stradalo je stanovništvo Blaca, Bjelovčina, Donjeg Sela, Idbra, Brđana, Cerića, Dubice, Džepa, Zagorice i drugih sela. Ubijeno je preko 200 Srba, pri čemu je najviše stradalo u selu Bradina, gde je ubijeno oko 60 ljudi. Ostali stanovnici su proterani pa je od ukupnog broja od 15 odsto Srba, ostalo samo oko 280, a 130 žena je silovano.

Autor je posetio logor `Musalu`, fiskulturnu salu u kojoj je on radio kao profesor fizičkog i zdravstvenog vaspitanja. Dat je opis stradanja logoraša u Čelebiću, gde je ubijeno dvadeset ljudi, a među njima rođak Nedeljko Milošević, đak kome je predavao Željko Klimenta i drugi prijatelji.

Iz jednog pakla, konjičkog, gde je svakog dana glava bila u torbi i vodila se borba za opstanak, sledilo je drugo: zatočenje u tarčinski silos, betonsku građevinu za smeštaj žita. U ćelije, koje su imale dimenzije 9,5 sa 4,5 metara, bilo je smešteno od 20 do 30 ljudi.
Tu su jeli, spavali, obavljali fiziološke potrebe i zadovoljavali potrebu za kretanjem, šetnjom između paleta, dok nije odobrena šetnja van ćelije. U ovom logoru naročito je bilo teško logorašima koji su zatočeni maja 1992. godine. Tuča, glad, maltretiranje, izvođenje na rad na prvu borbenu liniju pri čemu su ginuli logoraši.

Od gladi, bolesti, maltretiranja i pogibije od granata stradalo je preko trideset logoraša. Autor je detaljno opisao stradanje svakog srpskog logoraša, prikupio brojne ispovesti preživelih i detaljno opisao svoju tragediju, tako da knjiga, bez svake sumnje, predstavlja dragoceni iskaz o jednom vremenu.