Dejvid Herbert Lorens LisacMeki povezIzdavač Svjetlost SarajevoEdicija Džepna knjigaДејвид Херберт Ричард Лоренс познатији као Д. Х. Лоренс (енгл. David Herbert Richards Lawrence; Иствуд, Велика Британија, 11. септембар 1885 – Ванс, Француска, 2. март 1930) био је енглески писац. Писао је песме, приче, романе, драме, есеје, психолошко-филозофске студије и путописе, али је најзначајнији по својим романима и приповеткама у којима се бави психологијом људских односа, њиховом нагонском основом и индустријализацијом Енглеске и њеним утицајем на друштво. Његово најпознатије дело је роман Љубавник леди Четерли које је захваљујући отвореном тематизовању људске сексуалности и прељубе доспело на суд и дуго било цензурисано све док није 30 година након Лоренсове смрти коначно објављено у свом интегралном облику. И у другим својим делима Лоренс се није либио да отворено проговори о мушко-женским односима и репресивним друштвеним нормама енглеског друштва због чега се читав живот борио са цензуром. Уз Џејмса Џојса и Вирџинију Вулф данас се сматра једним од највећих писаца модернизма који су писали на енглеском језику. Бавио се и сликарством.БиографијаД. Х. Лоренс 1906. године.Д. Х. Лоренс је рођен у Иствуду у средњој Енглеској у породици рудара као четврто од укупно петоро деце[1] Артура Лоренса и Лидије Бирдсол.[2] Отац му је био алкохоличар и готово неписмен, али је мајка, иначе учитељица која је радила као чипкарка да би издржавала породицу, много полагала на његово образовање, нарочито пошто је Лоренсов старији брат умро. У тринаестој години је пошао у вишу школу у Нотингему али је напустио пошто се запослио у фабрици хируршких помагала. Упознао је Џеси Чејмберс са којом је заједно читао и разоварао о прочитаним књигама. Она га је инспирисала да почне да пише.[3] Похађао је разне курсеве и напослетку стекао диплому учитеља. Мајка му умире од рака 9. децембра 1910. и убрзо после тога Лоренс се верио са Луи Бароуз, пријатељицом са колеџа.[3] Радио је као учитељ све док није објавио свој први роман Бели паун 1911. године. Након тога, живео је од свог књижевног рада.Две године је провео на пропутовању кроз Немачку и Италију. Вративши се у Енглеску, јула 1914. оженио се Немицом Фридом Викли која је због њега напустила мужа, Лоренсовог професора Ернеста Виклија и троје деце. Био је прогањан због сумње да је био немачки шпијун за време Првог светског рата[4] и дуго није могао да добије пасош.[5] Године 1919, Лоренс је са Фридом напустио Енглеску и живео потом у Италији, Немачкој, Аустралији, Цејлону, Новом Зеланду, Тахитију, Француској, Сједињеним Државама, Мексику и Новом Мексику. У Таосу у Новом Мексику стекао је круг ученица чије свађе око његове пажње су постале основа легенде о њему.[4]Цео живот је био болешљив и умро је у 44. години од туберкулозе у Вансу у француским Приморским Алпима. Многи су га тада сматрали порнографом који је проћердао свој таленат. Књижевни углед му је порастао након позитивних мишљења значајних књижевних критичара попут Е. М. Форстера и нарочито Ф. Р. Ливиса.[6] Његов пријатељ и поштовалац његовог дела Олдос Хаксли издао је 1932. избор Лоренсових писама,[7] која дају живописну слику Лоренсовог луталачког живота и његовог односа са својим пријатељима и познаницима.[8]12/11