pregleda

Svetolik Ranković Gorski car


Cena:
349 din
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: Pošta
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
Ostalo (pre slanja)
Pouzećem
Lično
Prodavac Pravno lice

Aleksandrijaknjizara (227)

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 265

Moj Dućan Moj Dućan

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

Svetolik Ranković Gorski carTvrdi povezIzdavač RadO autoruСветолик Ранковић (Велика Моштаница, 7. децембар 1863 — Београд, 18. март 1899) био је српски писац из периода реализма. [1]Његов отац Павле у време рођења Светолика био је учитељ у Моштаници, а постао је свештеник након што се породица преселила у Гараше, село у крагујевачком округу, поред Аранђеловца. Нижу гимназију и богословију Ранковић је завршио 1884. у Београду, а потом је отишао у Кијев и тамо свршио Духовну академију.[1] У Кијеву се Ранковић упознао са богословско-филозофским наукама и историјом руске и светске литературе, а највећи утицај на њега оставила су дела Толстоја, Гогоља, Гончарова, Корољенка и других руских писаца.Док је Ранковић био на летњем распусту 1886. године, разбојници су напали породичну кућу и убили оца Павла, а мајку и остале мучили.[1] Ранковић је успео да побегне, и доведе помоћ под околностима сличним онима које су описане у његовом делу „Горски цар“ када говори о хајдучкој похари газда Ђорђа.СлужбовањеПошто је 1888. завршио Духовну академију Светолик се вратио у Србију и почео да ради као наставник веронауке у гимназији у Крагујевцу. Године 1893. премештен је на службу у београдској Богословији, а 1894. опет бива премештен, у Ниш. Године 1897. усталио се као гимназијски вероучитељ у Београду. Незадовољан својим несигурним статусом у звању привременог вршиоца дужности хонорарног наставника намеравао је да напусти струку. Године 1890. положио је професорски испит с радом „О црквеном беседништву“ са одличном оценом.[1]Списатељски радГодине 1892. објавио је приповетку „Јесење слике“ у часопису Отаџбина. Од туберкулозе је оболео 1897. Опорављао се у Гарашима. Роман Горски цар писан нешто раније у Нишу је објављен као 38. књига „Кола“ Српске књижевне задруге. Спас од туберкулозе је 1898. потражио у манастиру Буково, где је писао свој други роман Сеоска учитељица. У јесен одлази у Херцег-Нови на лечење и тамо је довршио своју најбољу приповетку „Стари врускавац“ и започео свој трећи роман Порушени идеали. Матица српска је наградила Сеоску учитељицу, а Коларчева задужбина је награђује и узима за штампу.Након смрти најмлађег сина 1899. прешао је у Београд, где је умро од "грудобоље" (туберкулозе) у 36. години живота. Предавао је до тада на београдској Богословији.[2] Српска књижевна задруга 1900. године је као 62. књигу „Кола“ објавила рукопис Порушених идеала који је Ранковић завршио последњих недеља живота у самртној постељи.Био је ожењен Босом са којом је имао троје деце.[3]Књижевни утицаји и узориУ ранијим критикама, новине које је донела Ранковићева проза најчешће су се доводиле у везу са утицајем руских писаца. Сам Ранковић је, по повратку са кијевске Богословске академије, писао да „руски језик зна перфектно заједно са историјом руске литературе“, а од њега су остали и преводи Толстојеве Опсаде Севастопоља у Делу, Корољенкових текстова и неких мањих писаца. Међутим, тадашња критика је занемаривала сличности Ранковићеве прозе са остварењима западноевропских писаца, као што су Балзак и Флобер, и са домаћом књижевном традицијом.Оријентисаност на руске узоре није била одлика само Ранковића, већ целе књижевне епохе којој је припадао. Специфичност његова је у смењивању једног модела узора (Гогољ, Тургењев, Салтиков-Шчедрин) другим (Толстој, Достојевски). Утицај Толстоја и Достојевског је посебно приметан у Ранковићевим романима и односи се, пре свега, на избор теме и јунака, сликање унутрашњег живота, хуманистички однос према човеку запалом у беспомоћан положај, природу споредних лица као прикривених коментара појединих јунакових особина, композицију. Паралелно са сличностима критика је писала и о разликама у односу на руске обрасце, који су тежили свеобухватности, антрополошком оптимизму, преображају јунака кроз патњу, развијеној техници описа психолошких стања, док код Ранковића имамо сегментацију света, песимизам, одсуство преображаја (катарзе) и неуспели покушај развијања тока свести.Каснија тумачења осветлила су и утицаје домаће књижевне традиције. У приповеткама Ранковићевим очевидан је утицај поетских реалиста (Војислав Илић) који се огледа у лирски интонираним јесењим сликама, затим утицај Милована Глишића (духовите приче у фолклорном маниру), Лазе Лазаревића (психолошке приповетке), Радоја Домановића (сатиричан однос према паланачком друштву и сеоској бирократији). Знатан је и утицај симболистичких приповедака Симе Матавуља на приповедни рад Ранковића.По њему је названа ОШ „Светолик Ранковић” Аранђеловац.9/3

Načini plaćanja i preuzimanja:

Knjige se mogu preuzeti lično ili se šalju poštom.
Troškove poštarine snosi kupac prema zvaničnom cenovniku PTT Srbije, osim gde je naglašena besplatna dostava.

POST EXPRES
1-3 kg 270 din
3-5 kg 330 din
5-10 kg 380 din

Preporučena tiskovina
0 - 100 gr 137 din
100 - 250 gr 138 din
250 - 500 gr 169 din
500 - 1000 gr 180 din
1000 - 2000 gr 211 din

Način isporuke:
1. Post expres službom pouzećem ili uz predhodnu uplatu na račun(u zavisnosti od dogovora) cena poštarine ostaje ista po cenovniku koji je naznačen, bez dodatnih provizija na prenos novca.
2. Knjige se šalju poštom / Preporučenom tiskovinom uz predhodnu uplatu na račun.

Knjige šaljemo ponedeljkom i četvrtkom nakon čega dobijate broj pošiljke za elektronsko praćenje preko poštanskog sajta.

Knjige ne šaljemo u inostranstvo.

-U slučaju bilo kakvog nesporazuma, moguć je svaki dogovor oko rešavanja istog.

Predmet: 76018945
Svetolik Ranković Gorski carTvrdi povezIzdavač RadO autoruСветолик Ранковић (Велика Моштаница, 7. децембар 1863 — Београд, 18. март 1899) био је српски писац из периода реализма. [1]Његов отац Павле у време рођења Светолика био је учитељ у Моштаници, а постао је свештеник након што се породица преселила у Гараше, село у крагујевачком округу, поред Аранђеловца. Нижу гимназију и богословију Ранковић је завршио 1884. у Београду, а потом је отишао у Кијев и тамо свршио Духовну академију.[1] У Кијеву се Ранковић упознао са богословско-филозофским наукама и историјом руске и светске литературе, а највећи утицај на њега оставила су дела Толстоја, Гогоља, Гончарова, Корољенка и других руских писаца.Док је Ранковић био на летњем распусту 1886. године, разбојници су напали породичну кућу и убили оца Павла, а мајку и остале мучили.[1] Ранковић је успео да побегне, и доведе помоћ под околностима сличним онима које су описане у његовом делу „Горски цар“ када говори о хајдучкој похари газда Ђорђа.СлужбовањеПошто је 1888. завршио Духовну академију Светолик се вратио у Србију и почео да ради као наставник веронауке у гимназији у Крагујевцу. Године 1893. премештен је на службу у београдској Богословији, а 1894. опет бива премештен, у Ниш. Године 1897. усталио се као гимназијски вероучитељ у Београду. Незадовољан својим несигурним статусом у звању привременог вршиоца дужности хонорарног наставника намеравао је да напусти струку. Године 1890. положио је професорски испит с радом „О црквеном беседништву“ са одличном оценом.[1]Списатељски радГодине 1892. објавио је приповетку „Јесење слике“ у часопису Отаџбина. Од туберкулозе је оболео 1897. Опорављао се у Гарашима. Роман Горски цар писан нешто раније у Нишу је објављен као 38. књига „Кола“ Српске књижевне задруге. Спас од туберкулозе је 1898. потражио у манастиру Буково, где је писао свој други роман Сеоска учитељица. У јесен одлази у Херцег-Нови на лечење и тамо је довршио своју најбољу приповетку „Стари врускавац“ и започео свој трећи роман Порушени идеали. Матица српска је наградила Сеоску учитељицу, а Коларчева задужбина је награђује и узима за штампу.Након смрти најмлађег сина 1899. прешао је у Београд, где је умро од "грудобоље" (туберкулозе) у 36. години живота. Предавао је до тада на београдској Богословији.[2] Српска књижевна задруга 1900. године је као 62. књигу „Кола“ објавила рукопис Порушених идеала који је Ранковић завршио последњих недеља живота у самртној постељи.Био је ожењен Босом са којом је имао троје деце.[3]Књижевни утицаји и узориУ ранијим критикама, новине које је донела Ранковићева проза најчешће су се доводиле у везу са утицајем руских писаца. Сам Ранковић је, по повратку са кијевске Богословске академије, писао да „руски језик зна перфектно заједно са историјом руске литературе“, а од њега су остали и преводи Толстојеве Опсаде Севастопоља у Делу, Корољенкових текстова и неких мањих писаца. Међутим, тадашња критика је занемаривала сличности Ранковићеве прозе са остварењима западноевропских писаца, као што су Балзак и Флобер, и са домаћом књижевном традицијом.Оријентисаност на руске узоре није била одлика само Ранковића, већ целе књижевне епохе којој је припадао. Специфичност његова је у смењивању једног модела узора (Гогољ, Тургењев, Салтиков-Шчедрин) другим (Толстој, Достојевски). Утицај Толстоја и Достојевског је посебно приметан у Ранковићевим романима и односи се, пре свега, на избор теме и јунака, сликање унутрашњег живота, хуманистички однос према човеку запалом у беспомоћан положај, природу споредних лица као прикривених коментара појединих јунакових особина, композицију. Паралелно са сличностима критика је писала и о разликама у односу на руске обрасце, који су тежили свеобухватности, антрополошком оптимизму, преображају јунака кроз патњу, развијеној техници описа психолошких стања, док код Ранковића имамо сегментацију света, песимизам, одсуство преображаја (катарзе) и неуспели покушај развијања тока свести.Каснија тумачења осветлила су и утицаје домаће књижевне традиције. У приповеткама Ранковићевим очевидан је утицај поетских реалиста (Војислав Илић) који се огледа у лирски интонираним јесењим сликама, затим утицај Милована Глишића (духовите приче у фолклорном маниру), Лазе Лазаревића (психолошке приповетке), Радоја Домановића (сатиричан однос према паланачком друштву и сеоској бирократији). Знатан је и утицај симболистичких приповедака Симе Матавуља на приповедни рад Ранковића.По њему је названа ОШ „Светолик Ранковић” Аранђеловац.9/3 76018945 Svetolik Ranković Gorski car

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.