Autor: Domaći
Žanr: Ostalo

Autor:: Mirjana Novaković
Žanrovi:: Trileri, Domaći pisci
Izdavač:: Laguna
Godina izdanja:: 1. septembar 2011
ISBN: 978-86-521-0799-5
Broj strana: 416
Pismo: Latinica
Povez: Mek
Format: 13x20 cm

Autorka kultnog romana Strah i njegov sluga.

Trolejbus je mileo Terazijama, automobili su trubili pošto je Gazela bila praktično zatvorena, a Brankov most praktično zapušen, i klinke su ćeretale o nekom novom pevaču koji je baš sladak, penzioner je čitao tabloid i sam sa sobom penio na Zapad sa kojeg su nam došli pederi i ljudska prava i koji nam je uzeo Kosovo, klinac sa natučenom kapuljačom pričao je mobilnim i sagovorniku obećao da će mu polomiti sve kosti, dve žene su se žalile kako je sve opet poskupelo, a devojka obučena kao da je luda ili kao da studira neku od umetničkih akademija sedela je nezainteresovana za sve te događaje i manikirala nokte, u trolejbusu koji se drmao i tresao dok je prelazio preko silnih rupa i loših zakrpa. Te rupe i loše zakpre platila je Evropske unija, tačnije, EU je platila da se drumovi poprave, ali i gradski funkcioneri moraju valjda od nečeg da žive...

Novinarka saznaje za tekst objavljen u &bdquoPolitici&ldquo 1968. u kojem su tačno predviđeni datum i vreme Titove smrti, dvanaest godina pre nego što je Tito zaista umro. Počinje da istražuje ko je i kako ovo uspeo da izvede, a, u međuvremenu, iako u nemilosti vladajuće stranke, dobija akreditaciju da izveštava sa skupštine na kojoj se biraju novi lideri i vladari Srbije. I tamo će je brzo zaokupiti novi zločin.

Tito je umro je uzbudljiva knjiga u kojoj ćete uživati kao u napetom kriminalističkom romanu sa istragom, nezaboravnim likovima, nemogućim ubistvima i neočekivanim preokretima.

A novinarkini jetki komentari, opisi korupcije, nasilja i sprege političara, tajkuna, policajaca, kriminalaca i estrade utvrđuju roman kao britku kritiku savremenog srpskog društva.

&bdquoUistinu nesvakidašnji spisateljski dar.&ldquo Teofil Pančić

&bdquoMirjana Novaković je vrstan pripovedač koji ne dozvoljava da se u njeno delo uvuče prazan hod ili dosada.&ldquo Đorđe Bajić