Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Izdavač: Mlado pokolenje, Beograd
Edicija: Plejada
Godina izdanja: 1961.
Povez: Tvrd
Broj strana: 370
Stanje: Dobro (Nema naslovni list, ima pečat biblioteke)

O Pašnjacima gospodnjim Džona Stajenbeka

U dvanaest poglavlja koliko ima roman Pašnjaci gospodnji(1932) Stajenbek,iako svako poglavlje može da se čita kao zasebna priča, slika ljude, njihove sudbine, vrlo različite, čas lepe, čas mračne smeštene u Dolinu, koja je najčešće njihov jedini zajednički okvir. To je prilično idilična slika prijatne kalifornijske doline u kojoj ljudi ostvaruju blizak odnos sa prirodom i to ublažava njihove tragične sudbine. Niko na taj način nije predstavio ovaj kraj Amerike. Iako izuzetno napisan roman Pašnjaci gospodnji nije imao uspeh, ni približan Plodovima gneva, ili romana Istočno od raja koji se ne može po literarnoj vrednosti porediti ni sa jednom od ove dve knjige. Iako je sa Kvartetom Tortilja, a naslov je istovremeno označavao i siromašno predgrađe na brdašcetu Montereja ima mnogo zajedničkog, prvenstveno piščevu sklonostda taj siromašni svet koji i ne čezne za bogatstvom prikaže gotovo utopijski, kao najbolji deo Amerike, iako književni postupak sadrži jake elemente naturalizma. Predstavljajući ih kao one koji beže od „američkog načina života“ pisac im daje jedan utopijski karakter. Oni, njegovi junaci su skitnice, kurve, probisveti, siromasi, „obeleženi“…Vrlo upečatljivi likovi koje srećemo u Pašnjacima gospodnjim nisu blage skice već sjajno psihološki iznijansiraniportreti poput Edvarda Viksa, Ajkule kome svoj život čini lakši tako što se svakodnevno bavi svojim izmišljenim bogatstvom,ulaže ga u imagnarne poslove, auspeva i žitelje doline da ubedi u svoje poslovne sposobnosti, i oni ga zovu Ajkula, procenjuju njegovo bogatstvo, sve do jednog trenutka…Kao što će Moli Morgan, učiteljica, u strahu da ne otkrije da joj je otac mrtav, iako je otišao od kuće dok je bila mala, ali vest o njegovoj smrti nikada joj nije stigla, ostaviti Dolinu u kojoj je imala dobar posao i ugled, mogla je biti sretna… Ili kao što će kćeri Gvijermo Lopeza, siromašne sestre kojima otac nije ostavio ni prebijenu paru, Marija i Roza prvo pokušati da zarađuju praveći najukusnije tortilje da bi uspele da se prehrane, nude potencijalnim kupcima svoje telo, ne smatrajući da čine nešto loše, sve dok ne stigne šerif i sramota,dok ih ne stigne osuda okoline. Moraće da odu u San Francisko i da postanu „rđave žene“…
U ovim pričama koje se nižu, deveta jeo Rajmondu Banksu koji je vlasnik farme pilića kojoj se svi dive, pasiniranom posetiocu izvršenja smrtnih kazni koje se dešavaju u udaljenom gradu i na koje on sa neopisivom važnošću i radošću odlazi, kao da ide rodeo ili neku sličnu zabavu. Njegov drug je upravnik zatvora i on ga uvek kada u zatvoru predstoji takav događaj poziva u goste i omogućuje mu posmatranje vešanja. Rajmond je savršeni koljač pilića na farmi i voli to svoje umeće da demonstrira.To radi praveći velike zabave, pozivajući veliki broj zvanica uvek spreman da do tančina objasni svaki detalj klanja pilića, sa ponosom i uživanjem. Jednom prilikom dok je spremaotu svoju čuvenu piletinu, u toku zabave prišao mu je sused, Bart Manro koji zbog prizora iz detinjstva nikada nije jeo piletinu, što je domaćina prilično iznenadilo. Njih dvojica se upuštaju u razgovor ne samo o njegovoj spretnosti da lako i bez posebnih teškoća kolje svoje piliće,već i o njegovom redovnom prisustvovanju vešanju ljudi. Bart Manro će ga zamoliti da i njega povede kada bude sledeća egzekucija. Dok ga bude ispitivao o toj njegovoj potrebi da gleda egzekucije osuđenika na smrt ispričaće mu da piletinu ne jede još od detinjstva kada je slučajno video strašno klanje jednog petla. Posle razgovora sa domaćinom o klanju pilića i vešanju ljudi, njemu će pozliti i on će napustiti zabavu. Rajmond će se potruditi , pisaće svom drugu upravniku zatvora o želji svog suseda da sa njim dođe na egzekuciju. Upravnik će pristati, ali Bart Maro će odustati. To će razjariti koljača i vlasnika farme pilića, jednog inače prijatnog uglednog čoveka koji je voleo da prisustvuje izvršenjima smrtne kazne. Ne može da razume njegovo odustajanje od prisustvovanja izvršenju smrtne kazne, jer ga je suseda Barta Maroa „smatrao muškarcem“.S obzirom da su Pašnjaci gospodnji objavljeni 1932, godine dijalog koji se odvija između junaka priče je i stav pisca, bez osude bilo kog od učesnika, ali sa izraženom potrebom da se postavi pitanje smisla ne samo da se prisustvuje egzekuciji i ostane ravnodušan i nezainteresovan za smrt drugog ljudskog bića, već smisla same smrtne kazne.