ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1988
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Dobro očuvano, bez pisanja, podvlačenja, pečata, mirisa vlage...

Autor - osoba La Fontaine, Jean de
Naslov Izabrane basne / Žan de Lafonten. Priče oliscu lukavom i kurjaku jakom. Čiča-Segenova koza / Alfons Dode ; preveo i priredio Uglješa Krstić
Omotni naslov Lafontenove basne
Vrsta građe basne
URL medijskog objekta dečje, opšte
Jezik srpski
Godina 1988
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Vajat ; Čakovec : Zrinski, 1988
Fizički opis 96 str. : ilustr. ; 28 cm
Drugi autori - osoba Krstić, Uglješa
(Karton)

Lafontenove basne – Žan Lafonten
Kroz glasove životinja iz svojih priča Žan Lafonten nas uči o ponašanju ljudi. Zato je ova zbirka najlepših basni istinski klasik u kojem će uživati cela porodica.
Klasične, neponovljive priče, ličnosti i ambijent ponovo su tu: sve je toliko živo da nam se, dok čitamo, čini da se pred našim očima razmiče zavesa neke pozornice na koju izlaze likovi koje govore, misle i osećaju. Tu je lav, večiti kralj; magarac koji ne može bez gospodara; trapavi i priglupi medved, plašljivi zec i prepredena lisica… Iako je Lafontenovo vreme odavno prošlo, određene karaktere i ličnosti možemo sresti i danas, pa je to štivo i dalje aktuelno i može mnogo da pruži mladim čitaocima.

SADRŽAJ
IZABRANE LAFONTENOVE BASNE
Majmun i mačak 7
Gavran i lisac 10
Miš i slon 12
Riba i pecaroš 15
Zlatna koka 17
Dva miša 18
Lav i miš 21
Vuk i pas 22
Lisac pod vinjagom 23
Žabac i vo 24
Zemljodelac i njegovi sinovi 27
Cvrčak i mravka 29
Golub i mrav 30
Vuk i jagnje 32
Kreja i paunovo perje 34
Ostareli lav 36
Škrtac i dukati 38
Lisac i jarac 39
Jelen na izvoru 42
Dva magarca 44
Konj i magarac 46
Dva lonca 48
Hrast i reka 50
PRIČE O LISCU LUKAVOM I KURJAKU JAKOM
Priča prva 56
Priča druga 62
Priča treća 67
Priča četvrta 72
ČIČA-SEGENOVA KOZA 79

Žan de Lafonten (franc. Jean de La Fontaine; Šato-Tijeri, 8. jul 1621 – Pariz, 13. april 1695), francuski pesnik i basnopisac.
Rođenje, karijera i život
Lafonten je kršten (a verovatno i rođen) 8. jula 1621. godine u Šato-Tijeriju (franc. Château-Thierry) u Šampanji, kao prvo dete imućne i ugledne porodice, Šarla de Lafontena (franc. Charles de La Fontaine) i Fransoaz Pidu (franc. Françoise Pidoux). Njegov otac je bio kraljev ministar voda, šuma i lova.
Do desetog razreda škole je živio u rodnom mestu, završio gimnaziju u Remsu, a potom se preselio u Pariz 1636. godine. Pet godina kasnije počeo je da studira teologiju i medicinu kod Oratorianskog reda što je napustio 1643. godine. Od 1645. do 1647. godine je studirao pravo a 1647. se oženio 14-godišnjom devojkom Marijom Erikar (franc. Marie Héricart) u Šato-Tijeriju. Sa Marijom je dobio sina Šarla (franc. Charles) 1653. godine. Po ženidbi se preselio u Pariz gde je stupio u kontakt sa literarnim krugovima.
U Parizu je odlučio da postane pisac gde je 1654. godine objavio svoje prvo delo, „Evnuha“ (franc. L’Eunuque), koje je bilo prevod stare verzije pozorišnog komada Publija Terencija Afera, a zatim herojsku poemu „Adonis“ 1658, inspirisan Ovidijem. Lafonten je „Adonisa“ posvetio tadašnjem francuskom ministru finansija Nikoli Fukeu (franc. Nicolas Fouquet). Ovo vreme Lafonten zove vreme poetske penzije kada je živeo na Pikeovom imanju Vo l` Vikomt (franc. Vaux-le-Vicomte) gde je imao priliku da sretne Peroa, Rasina i mnoge druge pisce i umetnike.
Francuski kralj Luj XIV je uhapsio i zatvorio Fukea 1662. što je primoralo Lafontena da pobegne iz Pariza u Limož gde je završio i objavio svoju prvu knjigu stihova „Dogodovštine i vesti u stihu“ (franc. Contes et nouvelles en vers) 1665. i 1666. godine. Ranije 1664. godine je objavio svoje prve dve bajke „Đokonda“ (franc. Joconde) i „Rogonja i srećni“ (franc. Le Cocu battu et content).
U Parizu je ponovo od 1664. do 1672. godine gde živi u dvorcu Luksemburg (franc. Palais du Luxembourg) pod patronstvom Margarete de Loren (franc. Marguerite de Lorrain), udovice Gastona de Orleana (franc. Gaston d’Orlean). U Parizu Lafonten piše svoje glavno delo – basne. Svoje basne objavljuje u dva toma 1668. godine pod naslovom „Odabrane basne u stihovima od J. de Lafontena“ (franc. Fables choisies, mises en vers par J. de La Fontaine). Od 1672. godine je gost udovice bankara Margarite de la Sabje (franc. Marguerite de la Sablière) na duže vreme. Ima mogo problema sa cenzurom a novo izdanje njegove knjige „Dogodovštine i vesti“ je bilo zabranjeno. U periodu 1667–1669. godine piše i izdaje četvti i peti tom njegovih „Odabranih basni“. Godine 1684. postao je član Francuske akademije a Komedi Fransez (franc. Comédie Française) postavlja na svoj repertoar Lafontenov „Susret“ (franc. Le Rendez-Vous) koji će biti izveden na sceni samo četiri puta. Lirsku tragediju „Astrea“ (franc. Astrée) je napisao 1691. godine koja je izvedena na sceni samo šest puta.
Godine 1692. izdaje revidirane i kompletne „Dogodovštine i vesti“ a iste godine se i razboleo. Madam de la Sabje je umrla 1693. godine, a Lafonten se odrekao svojih „Dogodovština i vesti“. Do svoje smrti 1695. godine posvetio se isključivi religiji.
Književni stil i interes
Lafonten se nije ustručavao da slobodno pozajmljuje od drugih pisaca, antičkih i savremenih, ali je istovremeno stvorio svoj stil i poetski svet u isto vreme lični i univerzalan, specifičan i intiman, ali pristupan svima. Smatra se da je bio najveći lirski pesnik Francuske 17. veka. Iako je najviše bio poznat po svojim basnama, basne su ipak bile samo manji deo njegovog stvaralaštva. On je takođe napisao jedan broj lascivnih povesti u stihovima, pozorišnih komada, i romansi. Ogledao se i u žanru elegije i mašte, epigrama i komedije. Skoro sve što je napisao odražava njegove lične refleksije i elegantne ironije.
MG105 (N)