Godina izdanja: 1850 - 1899.
Tematika: Istorija
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani
ISBN: Tv

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

1894. god

Ljudevit Posavski (lat. Liudewitus) je bio slovenski knez Donje Panonije (lat. dux Pannoniae inferioris), od oko 810. do 823. godine. Njegova država je obuhvatala oblasti oko reka Kupe, Save i Drave, sa prestonicom u gradu Sisku. Predvodio je veliki ustanak Slovena protiv franačke vlasti. Tokom 822. godine, kraće vreme je držao vlast i nad jednim delom Srba. Održavao je savezničke veze sa Karantancima i Timočanima.[1]

Pobuna protiv Franaka
Ljudevit je podigao ustanak protiv svojih franačkih gospodara 819, nakon što je ozbiljno optužen od strane franačkog dvora. Car Ludvig Pobožni (814-840) je poslao markgrofa Kadolaha od Furlanije (800-819) da uguši pobunu. Franačke pogranične trupe predvođene Kadolahom su opustošile zemlju i mučile stanovništvo, najviše decu.

Godine 818, Ljudevit je poslao svoje izaslanike caru Ludvigu u Heristal. Oni su opisali užase koje su učinili Kadolah i njegovi ljudi u Panoniji, ali je kralj Franaka odbio da uspostavi mir.

Pošto su Panonci skupili vojsku, Franci predvođeni Kadolahom su se vratili 819. Ali franačke snage su uskoro poražene; sam Kadolah se morao povući u svoju domovinu Furlaniju, gde je ubrzo umro od groznice.

Na saboru u Ingelhajmu, jula 819, Ljudevitovi izaslanici su ponudili uslove za mir, ali je car Ludvig odbio, tražeći još ustupaka od Ljudevita. Uslovi koji su ponudili slovenski izaslanici nisu očuvani, ali je najverovatnije da su izaslanici slovenski tražili ograničenje franačke samovolje i veću vlast domaćih vođa. Zbog ovoga je Ljudevit počeo da skuplja saveznike za svoj plan. Njegov tradicionalni saveznik je bio dalmatinski knez Borna (prvobitno knez Timočana); međutim, franački vladar je obećao Borni da će ga učiniti knezom Panonije ako pomogne Francima da uguše Ljudevitovu pobunu, tako da je Borna to prihvatio. Ljudevit je našao saveznike u Karantancima, koji su, kao susedi Furlanije, bili isto ugroženi kao i Panonci. Sloveni oko doline reke Timok, Timočani, su se im se takođe pridružili, jer su oni bili ugroženi od susednih Bugara.

Franci su u jesen poslali veliku vojsku koju je predvodio novi markgrof Furlanije, Balderik, dok je Ljudevit još uvek skupljao karantaske vojnike duž Drave. Franačke snage su bile brojčano nadmoćnije pa su potisnule Ljudevita i njegove ljude preko Drave iz Karantanije. Ljudevit je morao da se povuče u centralne delove svoje države. Balderik nije žurio da juri Ljudevita, pošto je morao da umiri Slovence. Knez Borna je krenuo sa Ljudevitovim tastom Dragomužom sa jugozapada. Na vrhuncu bitke na Kupi, Gačani su napustili Bornu i prešli na Ljudevitovu stranu. Dragomuž je poginuo u bici, dok je Borna pobegao sa bojišta uz pomoć svojih stražara.

Ljudevit je iskoristio priliku i provalio u Dalmaciju u decembru. Njegove snage su opustošile Dalmaciju. Borna je bio previše slab, pa su se Dalmatinci branili koristeći gerilsku taktiku i čarke da bi izmorili panonske vojnike. Jaka zima je stigla u brdska područja, pa se Ljudevit morao povući. Prema Borninim izveštajima koje je podneo franačkom caru, Ljudevit je pretrpeo teške gubitke: 3.000 vojnika, više od 300 konja i mnogo hrane.

Nastavak rata
Januara 820, Borna je napravio savez sa franačkim carem u Ahenu. Plan je bio da se uništi Ljudevitova država združenim napadom sa tri strane. Čim se zima povukla, ogromna franačka vojska se skupila u Italiji, istočnoj Franačkoj, Bavarskoj, Saksoniji i Alemaniji koja će istovremeno napasti Ljudevitovu zemlju u proleće. Severna franačka grupa je krenula iz Bavarske kroz Panoniju da bi napala duž reke Drave. Ljudevitove snage su uspešno zaustavile ovu vojsku. Južna grupa je krenula preko Norijskih Alpa, koristeći put od Akvileja do Ljubljane. Ljudevit je opet bio uspešan, pošto ih je zaustavio pre nego što su prešli Alpe. Centralna grupa je krenula iz Tirola prema Karantaniji. Ljudevit je tri puta pokušao da zaustavi njeno napredovanje, ali su svaki put Franci pobedili, koristeći brojčanu nadmoć. Kada je ova vojska stigla do Drave, Ljudevit se povukao u centar svoje države.

Franci su otvorili put za južnu i severnu vojsku, pa su pokrenuli opštu invaziju. Ljudevit je zaključio da će sav otpor biti uzaludan, pa se povukao u uporište koje je napravio na vrhu brda koje je bilo dobro utvrđeno, dok su se njegov narod sklonio po šumama i močvarama. Ljudevit nije pregovarao sa Francima, međutim, Franci su se na kraju povukli iz njegove zemlje, pošto je njihove redove proredila zaraza koju je pokupila severna vojska tokom marša uz Dravu. Slovenci iz Karantaniji i Kranjske su priznali furlanijskog markgrofa Balderika za svog gospodara, dok su neki ostali verni Ljudevitu. Knez Borna je umro 821, a nasledio ga je Ljudevitov nećak Vladislav. Car Ludvig ga je priznao za kneza Dalmacije i Liburnije februara 821. na saboru u Ahenu.

Car je na ovom saboru opet razgovarao o ratnim planovima protiv Ljudevita. Franci su odlučili da ponovo napadnu Ljudevita sa tri strane. Ljudevit je shvatio da očigledno ne može da se bori sa Francima na otvorenom bojištu, pa je počeo da gradi velika utvrđenja. Pomogao mu je venecijanski starešina Fortunat, koji mu je poslao arhitekte i zidare iz Italije. Tokom poslednje i finalne franačke invazije 822, Fortunat je prebegao u Zadar, na vizantijsku teritoriju. Iz ove veze dalo bi se, možda, zaključivati, da je u ovom Ljudevitovom otporu bilo možda i nešto vizantijskih sugestija.