ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Tematika: hemija, tehnologija, udžbenik
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spolja kao na fotografijama, unutra dobro očuvano, ilustrovano.

Autor - osoba Sakse, Robert
Naslov Hemijska tehnologija : osnovni metodi i proizvodi hemijske tehnike : za učenike realaka, trgovačkih akademija, industrijskih i tehničkih škola : sa 81 slikom u tekstu / napisao R. Sakse ; preveo i dopunio A. Stanojević
Vrsta građe udžbenik
Jezik srpski
Godina 1923
Izdavanje i proizvodnja Beograd : G. Kon, 1923
Fizički opis 206 str. : 81 ilustr. ; 24 cm
Drugi autori - osoba Stanojević, Aleksa (prevodilac)

PREDGOVOR
Veliki značaj hemije i tehnike za današnju kulturu donosi da su znanja iz hemijske tehnologije neizostavno potrebna svima onima, koji se obrazuju u realnom duhu. Mnogobrojne pojave na polju industrije, trgovine, zanatstva i tehnike, kao i same nauke u opšte, bile bi posve nerazumljive bez poznavanja onih osnovnih načela, koja izlaže hemijska tehnologija i čiji je veliki značaj za praktičan život tako veliki. S toga hemijska tehnologija i ulazi u nastavne planove svih škola, koje taj zadatak imaju u vidu. A to nas je, s druge strane, i navelo da ovu knjigu dr R. Sachsse-a predamo u ovom obliku onoj našoj publici, koja s ovom naukom ima bliže ili dalje veze.
Pisata za nemačke učenike trgovačkih, industrijskih i drugih, naročito tehničkih škola, kao i za sve one, kojima je stalo do toga da se upoznadu s načelima hemijske tehnologije, ova će knjiga, nadamo se, osobito poslužiti i za naše slične škole, kao i za druge takve prilike, i to u toliko pre, što mi uopšte i nemamo nikakvog spisa, podešenog u ovakvom obliku za ovu potrebu. Jedan stariji spis, Hemijska tehnologija od Raše Miloševića (Beograd, 1887), kao i nedovršeno delo Hemijska tehnologija od uvaženog prof. S. Lozanića (Beograd, I–IV, 1887) odavno se već i ne nalaze u trgovini, a sem toga daleko su i oblikom i sadržinom iza stanja, u kome se ova nauka danas nalazi. Mimo toga, mislimo da je već vreme početi davati i u nas nastavi u svima vrstama škola, u kojima se ova nauka predaje, jednu izvesnu visinu, koja po našem mnjenju treba da ih i u tom približi stupnju, na kome su slične škole jednog tehnički tako naprednog naroda, kao što je narod pisca ovog udžbenika.
Kako u originalu nije bilo glave o industriji kreča, cementa, maltera i gipsa, jer ta industrija ima podređen značaj za Nemačku, to smo smatrali za potrebno da tu glavu u najkraćim potezima sami izradimo i u knjigu uneseno. Osim toga dodali smo i izvesne podatke, koji se odnose na stanje naše industrije, da bi učenici i čitaoci i s te strane mogli bolje ceniti značaj tehničke radljivosti. Za te podate osobito nam je bilo od pomoći skorašnje delo g. Milivoja Savića: Naša industrija i zanati, I deo (Sarajevo, 1922), a i druga. Inače većih promena u tekstu nema. Ne propuštamo još napomenuti da smo ogledali za mnoge pojmove uvesti termine i izraze, koji se mogu smatrati za nove i koji se možda ne nalaze kod drugih pisaca u nas. Ali se nadamo ne samo da su svi oni potpuno u duhu našeg jezika, već i da će, samo ako se na njih obrati pažnja, naći odobravanje i prijam.
Naposletku, ugodno nam je istaći da je izdavač pored svih nepovoljnih današnjih prilika za štampanje dela ove vrste učinio sve što je trebalo da delo iziđe u lepoj opremi. Mi mu u tom odajemo puno priznanje.
A. Stanojević, inspektor min. prosvete.

Robert Sachsse (1840–1895) bio je nemački agrikulturni hemičar i univerzitetski profesor koji je dao značajan doprinos razvoju analitičke i biljne hemije. Rođen je u Leipzigu, gde je i studirao hemiju i filozofiju, a doktorirao 1862. godine. Radio je u poljoprivredno-hemijskim laboratorijama u Möckernu i Plagvicu, a od 1866. bio je asistent na Univerzitetu u Leipzigu, gde je kasnije postao i profesor agrikulturne hemije. Sachsse se bavio proučavanjem biljnih boja, klorofila, ugljenih hidrata, mlečnog šećera, asparagina i dextroze. Razvio je takozvani Sachsseov metod, poznat i kao jod-živa metoda, za određivanje količine šećera u hemijskim analizama. Njegova najpoznatija dela su „Chemie und Physiologie der Farbstoffe, Kohlenhydrate und Proteïnsubstanzen“ i „Phytochemische Untersuchungen“. Svojim radom povezao je hemiju sa poljoprivredom i botanikom, čime je doprineo razvoju naučne agrikulturne analize u Nemačkoj.

MG P18 (N)