ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Književnost
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Autor - osoba Vasić, Dragiša, 1885-1945 = Vasić, Dragiša, 1885-1945
Naslov Crvene magle / Dragiša Vasić
Vrsta građe roman
Jezik srpski
Godina 1922
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Srpska književna zadruga, 1922 (Novi Sad : Zastava)
Fizički opis 111 str. ; 20 cm
Zbirka Srpska književna zadruga; Srpska književna zadruga ; ǂkolo ǂ25, ǂknj. ǂ166, ISSN 1452-7340
(Karton)

Crvene magle su verovatno najbolji malo poznati roman u srpskoj književnosti. Objavljene 1922. godine, brzo su svom autoru donele ugled umerenog moderniste. Vasić je bio pisac koji je duboko osećao ritam i dramu modernog doba, ali je nju umeo da iskaže mirnim i razumljivim načinom, koji je proslavio jednog Ivu Andrića.
Junaci Vasićeve proze razoreni su ratom. Njihova žrtva i njen smisao te žrtve, po rečima Mila Lompara, osnova su njegovog pogleda na svet. „Po­red ra­ta, u pri­po­vet­ka­ma na­zna­če­na, a u ro­ma­nu Cr­ve­ne ma­gle umet­nič­ki upe­ča­tlji­vo spro­ve­de­na, je­ste te­ma lju­ba­vi i ra­zor­ne čul­no­sti. Erot­ska strast ne zna za ogra­ni­če­nja i rat, ona ne vo­di ra­ču­na o pa­la­nač­kim ob­zi­ri­ma, već zah­te­va re­a­li­za­ci­ju, ma­te­ri­ja­li­za­ci­ju, sad i od­mah. Za Va­si­će­ve ju­na­ke lju­bav je bor­ba, su­kob – bo­dle­rov­ska ide­ja o lju­ba­vi kao bor­bi i osva­ja­nju. I lju­bav, kao rat, iz­i­sku­je žr­tvu.“

Dragiša Vasić je bio srpski pisac, političar, advokat. Njegov život neraskidivo je povezan sa državnim turbulencijama, pa je i njegova spisateljska sudbina bila da bude marginalizovan i gotovo zaboravljen.
Dragiša Vasić je studirao književnost i prava, postao ugledni profesor i pravnik u Beogradu, ali je uvek naginjao književnosti, kojoj se kasnije sasvim posvetio. Još jedna njegova strast bila je politika kojom se u zrelom dobu aktivno bavio. Učestvovao je u Prvom svetskom ratu, bio povezan sa organizacijom Crna ruka, za čijeg se člana – Dragutina Dimitrijevića Apisa, zalagao čak kod Pašića.
Jedan deo stvaralačkog rada Dragiše Vasića tiče se srpske istorije. Ovekovečio je burni Majski prevrat i ubistvo kralja Aleksandra i kraljice Drage u delu Devetsto treća koje i danas intrigantno i otkriva neke detalje vezane za tadašnju političku scenu koje su malo poznate. Smatra se da mu je dosta materijala za to delo dao poručnik Mihailo Vemić.
Još jedan istorijski momenat sačuvan u njegovom delu, tačnije u zbirci pripovedaka Utuljena kandila je i prelaz preko Albanije u Prvom svetskom ratu. Ovo nije samo istorijski spis već nadahnut i literarno snažan.
Najpoznatiji roman Crvene magle Dragiše Vasića bavi se vrlo pipavim pitanima, neobičnim za našu kulturu i literaturu – dilema između ljubavi i dužnosti prema zemlji, dezerterstvo, preispitivanje ideala. Kažu da se ovom knjigom Vasić zamerio komunistima.
Kao jednom od uglednijih ljudi toga vremena, dodeljena mu je titula akademika, a vrlo brzo Dragiša Vasić postao potpredsednik Srpskog kulturnog kluba sa sedištem u tadašnjem Kapetan Mišinom zdanju, odmah po njegovom osnivanju u Beogradu 1937. godine.
Malo je poznata činjenica da se iako politički aktivan Vasić nakon kapitulacije povlači u svoje rodno mesto i povlači se iz javnog života. Kada čuje za formiranje partizanskih odreda u takovskom okrugu, shvata da bi mogao pasti u njihove ruke i imati problema zbog svojih predratnih javno iznošenih stavova, pa odlučuje da priđe pokretu Draže Mihailovića. Po naređenju pukovnika Mihailovića Dragiša Vasić ubrzo stiže u štab u mesto zvano Babina Glava na Ravnoj gori. Pukovnik Mihailović je dobro znao predratne zasluge Dragiše Vasića pa ga je ubrzo uvrstio u svoj štab kao političkog delegata. Vasić je počeo da politički uzdiže četnički pokret. Ubrzo, pukovnik Mihailović postavlja Vasića za svog ličnog delegata, a zatim i za političkog delegata čitave Vrhovne komande.
Još uvek nije sasvim jasno kako je Dragiša Vasić završio. Mnogi su smatrali da je kao i drugi pripadnici pokreta, poput Đurišića, Ostojića i Lalatovića pogubljen u Jasenovcu, ali postoji teorija i da je bio uhvaćen i zatočen u banjalučkoj gimnaziji, možda pripreman da bude svedok na suđenju Draži Mihailoviću. Zapisnici sa suđenja i presuda nigde ne postoje.
Iako je Dragiša Vasić rehabilitovan njegova dela su ostala nepoznata široj publici. Portalibris je rešio da ispravi tu nepravdu i da ove knjige ponovo izda.
Pad sa građevine su Vasićeve pripovetke koje govore o prelomnim, upečatljivim trenucima u ljudskom životu kao što je svedočenje nečijem stradanju, smrt životnog partnera, nesvakidašnji susret… Autor majstorski predstavlja raznolike ličnosti kroz njihov govor, postupke, pisma, unutrašnji monolog. U nušićevskom maniru prikazuje trgovce, lažnu gospodu, osuđenike, alkoholičare, ostavljajući utisak na čitaoce da sve te ljude odnekud poznaju.
Vitlo su takođe pripovetke Dragiše Vasića – zbirka koja izuzetno upečatljivo i snažno beleže intiman unu­trašnji doživljaj neke životne senzacije – od detinje traume do ratnih šokova, ljubavnih situacija, teških životnih izazova. Za razliku od Devetsto treće i romana Crvene magle, u kojima se Vasić drži hronologije i gde dominiraju događaji, ovde je akcenat na osećanjima, na onom neponovljivom unutrašnjem proživljavanju stvarnosti koji svako nosi u svojoj glavi i srcu, i koji samo vešti pripovedači umeju da prenesu u formu priče.

MG38 (L)