ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1900 - 1949.
Autor: Domaći
Tematika: Istorija
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Nedostaje najavni list, inače dobro očuvano, deo tabaka nerasečen.

Autor - osoba Đukanović, Ilija N., 1871-1945 = Đukanović, Ilija N., 1871-1945
Naslov Ubistvo Kneza Mihaila i događaji o kojima se nije smelo govoriti. Knj. 2, Nekoliko prvaka liberalnih i zavera / prikupio Il. [Ilija] N. Đukanović
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski
Godina 1937
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Štamparija `Mlada Srbija`, 1935
Fizički opis 482 str. ; 21 cm
(Broš.)
Registar.
Predmetne odrednice Obrenović, Mihailo, srpski knez, 1823-1868 -- Ubistvo
Srbija -- Političke prilike -- 1858-1868

Đukanović N. Ilija, profesor, direktor beogradske Realke, lični sekretar kralja Petra I, državni savetnik i publicista (Valjevo, 12. V 1871 – Beograd, 7. III 1945).
Otac Nikola, bio je trgovac, a majka Jelena, dev. Bogutović, domaćica. Osnovnu školu i niže razrede gimnazije učio je u Valjevu, a više u Prvoj muškoj gimnaziji u Beogradu, gde je završio i Filozofski fakultet Velike škole.
Svoju profesorsku karijeru započeo je u I beogradskoj muškoj gimnaziji 1898. godine, a predavao je i Valjevskoj i II muškoj gimnaziji u Beogradu. Izvesno vreme bio i školski nadzornik osnovnih škola u Beogradu i učestvovao u izradi školskih propisa i nastavnih programa.
Još kao gimnazijski profesor postao je lični prijatelj Kralja Petra I Karađorđevića i bio čest gost u njegovom dvoru. Od novembra 1915. do jula 1919. bio je lični sekretar kralja Petra I, izvesno vreme i upravnik Kraljevog dvora. Kralj ga je 1910. godine imenovao u Odbor za podizanje svoje zadužbine na Oplencu, a 1916. godine predao mu svoj testament na čuvanje. Đukanović je sa kraljem Petrom I sačinio zabeleške koje istoričari i danas koriste.
Inače, Đukanović je, po svedočenju savremenika, u mnogo čemu bio neobičan čovek, o čemu govori i činjenica da nije prisustvovao proslavi pedesetogodišnjice svoje mature, jer nije želeo da remeti svoj ustaljeni ritam života, pošto on leže uvek u 8,30 časova uveče.
Učestvovao je u oba balkanska i Prvom svetskom ratu u neposrednoj pratnji kralja Petra I. Po povratku iz I svetskog rata još neko vreme bio je upravnik Kraljevog dvora. Od 1920. do 1922. godine bio je direktor Realke u Beogradu. Kao profesor i direktor odlikovao se velikom stručnošću, izuzetnim radnim navikama i strpljivošću u ophođenju sa kolegama i učenicima. Između svetskih ratova bio je državni savetnik dosta prisutan u političkom životu zemlje.
Sarađivao je u više listova i časopisa. Autor je više dela iz matematike, istorije i etnologije. Sa bratom, učiteljem Miloradom, napisao je više školskih udžbenika koji su doživeli i po desetak izdanja. Napisao je dela: Kralj Petar I van otadžbine 1915-1919 (1922); Običaji o slavi i Božiću (1934); Pčelarenje (1935); Ubistvo Kneza Mihaila i događaji o kojima se nije smelo govoriti I i II. knj (1935. i 1937) i Hrvatsko pitanje (1939). U svoj knjizi Ubistvo knjaza Mihaila ili događaji o kojima se nije smelo govoriti dosta prostora posvetio je Valjevu i Valjevcima, odakle je, po njegovom mišljenju, potekla ideja da se knjaz ubije.
Za verno služenje otadžbini u svim prilikama odlikovan je sa više domaćih i stranih odlikovanja, među kojima je i Orden Karađorđeve zvezde. Bio je jedan od izdašnijih donatora za izgradnju crkve Aleksandar Nevski na Dorćolu. Svoju kuću u Beogradu, u Ulici princa Evgenija br. 3, zaveštao je Srpskoj akademiji nauka.
Ženio se dva puta, ali dece nije imao. U prvom braku bio je sa jednom Francuskinjom, a u drugom sa Milicom iz veoma imućne trgovačke porodice iz Grocke kod Beograda.

MG P26 (MBG)