ISBN: Ostalo
Tematika: Književnost
Godina izdanja: Posle 1950.
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Retko sa omotom, veoma dobro očuvano!

Autor - osoba Remarque, Erich Maria, 1898-1970 = Remark, Erih Marija, 1898-1970
Naslov Tri ratna druga : roman / Erich Maria Remarque ; [prevela Kaćuša Avakumović-Maletin]
Jedinstveni naslov Drei Kameraden. scr
Vrsta građe roman
Jezik srpski
Godina 1953
Izdavanje i proizvodnja Subotica : Minerva, 1953 (Subotica : Minerva)
Fizički opis 434 str. ; 22 cm
Drugi autori - osoba Avakumović-Maletin, Kaćuša (prevodilac)
Avakumović-Maletin, Kaćuša (prevodilac)
Zbirka ǂBiblioteka ǂVesna : beletristika
(Pl.)
Napomene Prevod dela: Drei Kameraden.

Radnja romana „Tri ratna druga“ dešava se u Nemačkoj 20-ih godina XX veka kada Njemačkom hara korupcija, beda i beznađe. Junaci romana su tri ratna druga iz Prvog svetskog rata. Robert, Gotfrid i Oto uspevaju da otvore auto-mehaničarsku radnju uprkos teškim vremenima i stalnoj pretnji o ekonomskoj propasti grada. Robert u tim teškim vremenima upoznaje Patriciju Holman, lepu i misterioznu devojku iz srednje klase, koja boluje od tuberkuloze. Njena bolest neće sprečiti Roberta da se zaljubi u nju i sa njom provede najljepše trenutke u životu.
I kada se čini da im se sreća osmehnula, život im nameće nove nedaće i probleme... Patricijini dani u gradu su odbrojani i ona zbog svog zdravstvenog stanja odlazi u švajcarski planinski sanatorijum. Politička situacija u gradu se zahuktava, jedan od drugova, Gotfrid biva ubijen. Oto i Robert su suočeni sa stečajem i moraju da prodaju radionicu. U tom teškom trenutku za njih, stiže pismo iz sanatorijuma da se Patriciji pogoršalo stanje. Dva ratna druga hitaju ka švajcarskim planinama kako bi Robert proveo poslednje trenutke sa svojom voljenom Patricijom.

Ovo je roman koji veliča drugarstvo i ljubav. Roman koji su volele mnoge generacije, a koji se i danas rado čita.

Erih Paul Remark (Erich Paul Remark) je rođen u Osnabriku u radničkoj porodici katoličke veroispovesti. Sa 18 godina odlazi na front u Prvom svetskom ratu gde je ubrzo i ranjen. Posle rata menja prezime „Remark“ u „Remarque“ koje je bilo i prvobitno prezime njegove porodice sve dok ga nije promenio Rermarkov deda. Da bi preživeo, radio je mnoge poslove, uključujući i posao bibliotekara, poslovnog čoveka, učitelja, novinara i izdavača.
Godine 1929. Remark objavljuje roman „Na zapadu ništa novo“ (Im Westen nichts Neues) pod imenom Erih Marija Remark (srednje ime je promenio u znak sećanja na majku). U romanu se opisuje surovost rata posmatrana iz perspektive devetnaestogodišnjeg vojnika. Remarkova popularnost naglo počinje da raste a u on u svojim sledećim delima najčešće opisuje ratne i poratne godine.
Godine 1933. nacistički režim zabranjuje i spaljuje Remarkove knjige i pokreće propagandnu kampanju tvrdeći da Remark vuče poreklo od francuskih Jevreja i da je prezime Remark u stvari „Kramer“ čitano unazad. Uprkos tome što nikad nije dokazana, ova informacija se pojavljuje i u nekim novijim Remarkovim biografijama. Remark se 1931. preselio u Švajcarsku a 1939. emigrirao je u SAD sa svojom prvom ženom, Ilsom Žan Zambui da bi 1947. Remarkovi postali punopravni građani SAD. Par se vraća u Švajcarsku 1948. godine, potom se razvode, a Remark se 1958. ženi sa holivudskom glumicom Polet Godard.
Erih Marija Remark je umro 1970. godine u 72. godini života.
Romani
Utočište mašta (Die Traumbude), 1920.
Gem (Gam), 1924.
Na zapadu ništa novo (Im Westen nichts Neues), 1929.
Povratak (Der Weg zurück), 1931.
Tri ratna druga (Drei Kameraden), 1936.
Ljubi bližnjeg svog (Liebe deinen Nächsten), 1941.
Trijumfalna kapija (Arc de Triomphe), 1946.
Iskra života (Der Funke Leben), 1952.
Vreme za život i vreme za smrt (Zeit zu leben und Zeit zu sterben), 1954.
Crni obelisk (Der schwarze Obelisk), 1956.
Nebo ne zna za miljenike (Der Himmel kennt keine Günstlinge), 1961.
Noć u Lisabonu (Die Nacht von Lissabon), 1963.
Senka u raju (Schatten im Paradies), izdato posle njegove smrti, 1971.

MG P24 (MBG)