ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Tematika: Književnost
Godina izdanja: Posle 1950.
Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine
Jezik: Srpski

Josip Kulundzic - Covek je dobar
Drama u tri cina

Prosveta, Beograd, 1953.
Mek povez, korice kao na slici, 127 strana, posveta i potpis pisca.
IZUZETNO RETKO!

Јосип Кулунџић (Земун, 1. август 1899 — Београд, 1. децембар 1970)[1] био је драмски писац, преводилац дела за позориште, редитељ драма и опера, теоретичар драме и позоришта, професор драматургије, уредник позоришних листова и часописа. Био је главни уредник часописа Сцена (1965–1969).[2] У позоришној култури Југославије био присутан пет деценија (1921–1970).[3]
Биографија

Јосип Кулунџић потиче из трговачке породице. Основну школу и гимназију завршио је у Земуну 1918. Завршио Филозофски факултет у Београду 1926. године, студије наставио у Дрездену, Бечу, Паризу и Прагу и завршио специјалне студије драматургије и оперске режије у Паризу и Берлину.[2]

Од 1921. године био је помоћник драматурга ХНК-а у Загребу, а управник Драме (1926), уредник позоришног часописа Comoedia и Хрватска позорница као и предавач на Глумачкој школи. Године 1928. одлази у Новосадско-осјечко позориште[4]

Након тога долази у Београд где је био драмски режисер у Београдскон народном позоришту од 1930. године.[1] Мијењао је послове и боравишта у ужој Србији и Војводини, а најдуже је био професор на београдској Академији за позориште, филм, радио и телевизију (1949–68).[4]

Био је велики познавалац европског позоришта, као и драмске књижевности и теорије, је и аутор низа стручних текстова.[4]
Kulundžićevi prvi književni radovi, dramski fragmenti Drugi ljudi (1918), Posljednji hedonista (1921), Posljednji idealista (1922), Večni idol (1922) i drugi, objavljeni u periodici, te roman Lunar (1921), primljeni su hladno, kao avangardistički eksperimenti. Uspjeh je postigao dramama Ponoć (1921) i Škorpion (1926), izvedenima u zagrebačkome HNK-u. Esejima Tajna personalnosti. Novi teatar na osnovu Pirandella? (Hrvatska pozornica, 1925) i Protiv Pirandella (Hrvatska revija, 1928) te komedijom Gabrijelovo lice (1928) i »dramatizacijom novinskoga reporta« Misteriozni Kamić (1928), Kulundžić je istupio protiv Pirandella, no unatoč deklariranomu antipirandelizmu, i u tim i u sljedećim tekstovima izdašno je rabio Pirandellove motive pa je kritika u vezu s talijanskim autorom dovela i tragikomediju Strast gospođe Malinske, izvedenu u zagrebačkome HNK-u 1930. Nakon odlaska iz Hrvatske, Kulundžić se posvetio uglavnom redateljskomu, dramaturškom i pedagoškomu radu te je rjeđe objavljivao dramske tekstove, koje je od tada pisao srpskim jezikom. Drami se vratio u 1950-ima, kada su nastale i drame Krik života (1950), Treći čin (1952) i Čovek je dobar (1953), u kojima je tematizirao odnos glume i kazališta spram života, te duologija o zagrebačkoj veletrgovačkoj obitelji Dombrovski, Klara Dombrovska (1955) i Firma se skida (1956), u kojoj se zamjećuju sličnosti s Krležinom trilogijom o Glembajevima. Izvrstan poznavatelj europskoga kazališta te dramske književnosti i teorije, Kulundžić je i autor niza teorijski dobro utemeljenih stručnih tekstova.